za profesora milića i vjeronauk.. pa mi i postavljamo pitanja na početku skoro svakog sata.. dobro većinom je to da vas zapričamo :) al moglo bi se napravit super rasprava, o bilo kojoj temi... ide to nama:) samo treba volje kod profesora.. jer znamo

... - Dobro sine, reci mi sve. - Pa, oče, znaš, dođe k meni neki dan na kavu sestra od moje žene. I mi se onako malo po malo zapričamo i ja ju opalim. - Dobro, sine, pa to i nije neki veliki grijeh, Bog je opraštao i veće stvari, oprostit će i ovo. - Da, oče,

i veće stvari, oprostit će i ovo. - Da, oče, ali to nije sve, kad sam ja nju ispratio, došla mi punica. I malo pomalo se mi zapričamo i ja opalim i nju. - Ma, sve je to dobro, oprostit će Bog i to. - Ali, oče, drugi dan sretnem ja svog susjeda kako okopava vrt.

, sve je to dobro, oprostit će Bog i to. - Ali, oče, drugi dan sretnem ja svog susjeda kako okopava vrt. I malo-pomalo se mi zapričamo i opalim ja i njega. A pop kaže: Dobro, sinko, polako, pazi ti da se i mi ne zapričamo.

kako okopava vrt. I malo-pomalo se mi zapričamo i opalim ja i njega. A pop kaže: Dobro, sinko, polako, pazi ti da se i mi ne zapričamo .

grudi uspravna trojka, duge noge, prčasta guzica... po izgledu nekih 19 do 20 godina. Ispričam se zbog naleta, bla bla, zapričamo se mi uz moje besramno upucavanje. Dogovaramo i kavu, kada dolazi otac dotične sa korama za tortu i svijećicama,

inspiriran je razgovorom s jednom "našom" jako dobrom prijateljicom koja ne dođe često k nama, ali kada dođe onda se zapričamo o svemu i svačemu. Nadam se da i ona ovo čita, pa ujedno ovaj članak posvećujem njoj i svima koji su nailazili i nadilazili

ti nešto treba evo netko iza ugla uleti ko budali šamar. Stižemo u Mzuzu. U malom ali krcatom kampu zvanom MZooZooZoo, zapričamo se s vlasnikom koji je švicarac talianskog porijekla. Spremi nam odličnu večeru i daje nam savjete za nasu sljedeču

,, vrvi "pitanjima, odjednom svakog to zanima, iako mi kao dugogodišnji članovi razreda znamo da je riječ o tome da zapričamo profesoricu kako bi izbjegli ispitivanje. Onako bezvoljno počeli smo razmišljati o tom projektu. Zašto ne,

), i čovik je odlićan. Kada se god vidimo ja i on odemo u kafić ili restoran ili jednostavno bacimo mesa na gradele i zapričamo se satima, prođemo sve moguće teme, a opet se ne svađamo niti išta bez obzira na naše razlike u vjeri On je meni drag, ja sam

oči. Onda oko ponoći, kad voljeni ide spavati, probudi me da stavim noćnu turu Utrogestana, pa ako se tada imalo zapričamo , ja više ne mogu zaspati. A ako i mogu, ako to obavim onako snena i ne razbuđujući napola nošena od voljenog prijeđem put

nisam doživio niti jedan neugodan događaj. Čak što više, ne jednom se dogodilo da naletim na isto takvog lika i onda se zapričamo , upoznamo i na kraju se spustimo zajedno u grad.:)

mame? zapričamo dok se oblači. Al nekad se usred oblačenja zamisli ili sjeti nečeg drugog i zaboravi u sekundi kaj je radio I isto kad se

mi puno znači, i to svaki dan po par puta. Npr jučer me zvao u 2 h. Ja onak lagano umorna, spavam a njemu dosadno. I javim se, zapričamo se, razbudim se. i onda kaže ajd čujemo se kasnije puštam te da spavaš. Pa ajde. I zaspala tek u 3. Evo i sad se malo prije

po okrepu.. zapričamo .....