volji Božijoj, a ne od prirode, - (jer su mnogi praoci, proroci i drugi bezbrojni muževi, kako u Starom tako i u Novom zavetu , isto tako božanski Preteča, a po preimućstvu mati Boga i Slova i Prisnodjeva Marija, bili čisti kako od ovih tako i od

, ne pije krvi Njegove, nema života u sebi (Jn 6:53). Tajna braka ima osnov u rečima samoga Boga koje je On rekao u Starom zavetu (Post 2:24); koje je reči potvrdio i Isus Hristos govoreći: Što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja (Mt 19:6).

Tavorska, Svetlost Vaskrsenja Hristovoga, Svetlost Pedesetnice i onaj "Oblak svetlosni" koji se pominje u Starome Zavetu . I, zaista, Nestvorena Svetlost Božija nije simvolička kao što su zabludno verovali Varlaam i njegovi sledbenici.

. Svoje pismo upućeno uredništvu časopisa Sveti knez Lazar; Njegova svetost je započeo navođenjem da se već u Starom zavetu , na prvim stranicama knjige Postanja, vidi da se ljudi nazivaju sinovima Božijim (1 Moj. 6, 2). Na drugom mestu Gospod

, koristeći veštinu čarobnjaštva, deluju silom demonskom i prirodno trpe poraz, suprotstavljajući se Bogu. Zavetu vidimo isti takav nepomirljiv odnos prema svim vrstama čarobnjaštva, kao i u Starom Zavetu i istu takvu stalnu pobedu

se Bogu. Zavetu i istu takvu stalnu pobedu sila Božijih u sukobu sa čarobnjaštvom. Tako apostol Pavle izgoni duha pogađačkog iz

(ime dolazi od grčke reči koinos bios što znači zajednički život) i idioritmici samci. Jedni dakle, žive u svetom zavetu bratstva, povezani među sobom u neku vrstu komune, a drugi žive kao samci, ne mešajući se mnogo sa ostalim monasima. (

da Adama i druge svece sa sobom povede odatle u Nebo. zavetu , Adam sedi pred kapijama pakla i place dok posmatra veliku kolonu ljudi kako ulazi u pakao i srecan prati mali broj onih

krive i od mnogih su trazili i dobili odstete. (a ipak, nisu svi njemci naredili holokaust, kaj ne) Zavetu oni su samo ga osudili, predali rimljanima i napomenuli da ga svakako smaknu. Rimljani su to učinili. Tako su bar

meri neki novi sistem verskog i etičkog učenja, koliko je ono novi princip života i ljudskog delanja. Iako u Novom Zavetu i hrišćanstvu nije sve novo u poređenju sa starozavetnom religijom, čak i ono što je hrišćanstvo uzelo od religije

je hrišćanstvo uzelo od religije Izrailja, sija u novom svetlu dubljeg i savršenijeg značenja. Zavetu postoje opšte dogmatske istine (o jedinstvu božanskog Bića, božanskim vrlinama, poreklu čoveka, njegovom

Bića, božanskim vrlinama, poreklu čoveka, njegovom prvobitnom stanju, njegovom padu, i dr.), ipak, one su u Novom Zavetu predstavljene jasnije, dublje, duhovnije i oslobođene su od elemenata antropomorfizma, koji u Starom Zavetu,

u Novom Zavetu predstavljene jasnije, dublje, duhovnije i oslobođene su od elemenata antropomorfizma, koji u Starom Zavetu , prikrivaju ideju duhovne prirode božanskog Bića. Na primer, u Starom Zavetu bi bilo nemoguće pronaći Hristove reči

antropomorfizma, koji u Starom Zavetu, prikrivaju ideju duhovne prirode božanskog Bića. Na primer, u Starom Zavetu bi bilo nemoguće pronaći Hristove reči da je Bog duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju ŠJn.4, 24 Ć

Hristove reči da je Bog duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju ŠJn.4, 24 Ć. Zavetu su toliko skriveno izražene, da su čak i neki duhovniji novozavetni ljudi bili primorani da razmišljaju o tajni Svete