su se u iseljenistvu, pritisnuti bijedom, nepoznavanjem stranih jezika i nostalgijom za zavicajem , druzili i udruzivali. Prvo drustvo nasih iseljenika osnovano je 1875. u San Franciscu ( SAD ) ,

mailom, dolazi razglednicama, pismima, dolazi u kad Gogoo odlazi na svoje avanture nasim zavicajem i kad ostavi mi sliku Moscenicke Drage bas kao u proslom postu .. dolazi sa vama koji svojim

povratak i penzionerski zivot u svijetu iz kojega su odsustvovali i greskom su ga smatrali zavicajem . Nikada nisu postali Svabe jer se na socijalnoj ljestvici nisu pomaknuli od Hauptbahnhoffa, a

ljubavi tako jasno izrazenom u njemackoj uzrecici: Liebe ist Heimweh ( Ljubav je ceznja za zavicajem , nostalgija ). Ukratko, rijec unheimlich prati covjeka na njegovu putovanju kao zagonetna

nema sanse da budu ispunjeni in my lifetime, moze me natjerati jedino nostalgija za mojim zavicajem i starim prijateljima Biti clan foruma i pisati nije obavezno zbog "nostalgije" .... meni ne

faktor u korist RH jest osobna emocioalna potreba first-generation emigranata za porodicom i zavicajem Svaki "profesionalac" u HR ce imati i vise nego dovoljno za dobar zivot ( stan ili kucu na kredit ,

demokracija itd Poanta je da jedni zive i doprinose sredini u kojoj zive a drugi samo pate za zavicajem a u medjuvremenu otvaraju 7 / 11 s i salju lovu u Pakistan Iran itd Bottom line da MORAM radje bih

oko njega skupili, Raos bi to meni objasnio za vrijeme same smrti. Ja sam izgubio dodir sa svojim zavicajem , s obicajima, s mentalitetom u kojem sam odgojem. I meni je to nedostajalo. Meni je Raos na vrlo

posjecuju svoje domove. Mrtvi su, za sada, jedina veza Grabovcana sa njihovim prelijepim zavicajem Kotezi-Ravno Mise zadusnica u povodu Svih svetih i Dusnog dana sluzena je u filijalnoj crkvi

Zajednice su promicanje jedinstva svih Hrvata, poticanje i razvijanje raznovrsnih veza sa zavicajem , ocuvanje kulturne bastine i obicaja te povezivanje sa slicnim udrugama. U Zajednici se

drzavama u iseljenim zajednicama i imigrantskim getima ispunjenim osjecajem nostalgije za zavicajem koji ce u cijelosti biti kompenziran visim standardom, boljim radnim uvjetima, laksim

, i nabavile mu prakticno sve sto je imao i u Hrvatskoj. Nista to nije vredelo, vec zudnja za zavicajem ga je naterala da sve ostavi i da se vrati tamo gde se rodio, gde je napravio prve korake, gde je