eg broja u skupu S. Max svih brojeva se mo ž e na ć i jednim prolazom kroz skup S tako š to se inic i j a lno postavi da je jednak 1. č lanu , a potom se prelazi kroz svaki slede ć i č lan skupa i ukoliko je teku ć i č lan ve ć i od max do tada, onda se promenljiva max a ž

ć i jednim prolazom kroz skup S tako š to se inic i j a lno postavi da je jednak 1. č lanu, a potom se prelazi kroz svaki slede ć i č lan skupa i ukoliko je teku ć i č lan ve ć i od max do tada, onda se promenljiva max a ž urira i dobija vrednost teku ć eg č lana skupa

tako š to se inic i j a lno postavi da je jednak 1. č lanu, a potom se prelazi kroz svaki slede ć i č lan skupa i ukoliko je teku ć i č lan ve ć i od max do tada, onda se promenljiva max a ž urira i dobija vrednost teku ć eg č lana skupa S.

ć i č lan skupa i ukoliko je teku ć i č lan ve ć i od max do tada, onda se promenljiva max a ž urira i dobija vrednost teku ć eg č lana skupa S.

se promenljiva max a ž urira i dobija vrednost teku ć eg č lana skupa S. č lan obavljaju operacije pore đ enja sa promenljivom max i eventualna až uriranja njene vrednosti (š to je const vreme),

tome na veli č inu objektiva od 8 in č a, tj. 200 mm). Moram da ka ž em da ovaj teleskop ne hvalim iz razloga š to sam bio po č asni č lan Jankove ekipe, ve ć š to zaista tako mislim.

cirscles "(krugova za orijentaciju teleskopa po deklinaciji i rektascenziji), koju je priredio Ki š Lajo š sa svojim č lanom ekipe Nedeljkom Markovi ć em (oficijelnim fotografom Maratona). Naoru ž ani podacima o koordinatama svih M-ova, sa

emituje signale. č lana ne prave problema koliko ostali č lanovi. Posmatranja daju dobru osnovu i poma ž u u procenjivanju vrednosti ovih

ostali č lanovi. Posmatranja daju dobru osnovu i poma ž u u procenjivanju vrednosti ovih koeficijenata. č lana R se prema posmatranjima procenjuje na oko 1 zvezdu godi š nje, mada se teorijski pretpostavlja da mnogo toga mi ne

za nastanak ž ivota, mogu ć e je da je ovaj broj mnogo manji. Č lan fl je procenat planeta na kojima se pojavi ž ivot. Kako uop š te nastaje ž ivot?

ovaj broj. Njegove vrednosti variraju od 0 do 1. Podjednako te š ko pitanje je i kako nastaje inteligentni ž ivot. Zato je č lan fi podjednako neodre đ en kao i č lan fl, iz č ega sledi da i on varira od 0 do 1.

od 0 do 1. Podjednako te š ko pitanje je i kako nastaje inteligentni ž ivot. Zato je č lan fi podjednako neodre đ en kao i č lan fl, iz č ega sledi da i on varira od 0 do 1.

kako nastaje inteligentni ž ivot. Zato je č lan fi podjednako neodre đ en kao i č lan fl, iz č ega sledi da i on varira od 0 do 1. Č lan fc se odnosi na procenat civilizacija koje svesno ili nesvesno š alju signale u svemir. To zavisi od vi š e faktora, kao na

, kao na primer da li su dostigli na š tehnolo š ki nivo ili da li su uop š te zainteresovani za komunikaciju. č lan L predstavlja period vremena u godinama tokom kojeg je mogu ć e detektovati signal neke druge civilizacije. Ovaj

i iskrene ž elje za komunikacijom i saradnjom. č lan . I u slu č aju da nije č lan grupe, sva eventualna pitanja koja bude imao, molbe i dr. mo ž e uputiti osniva č u grupe na li č ni