(Božićne poklade) dan uoči početka Božićnjeg posta. Prema tumačenju svetog Simeona Solunskog, "post božićne Četrdesetnice izobražava Mojsijev post, koji je posteći 40 dana i noći na kamenim pločama primio napisane Božje reči ", i zapravo,

". Četrdesetnica , no uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskušenja. Naravno, ovo je crkveno tumačenje, mada pojedini

postovi. Božićni post spada u višednevne postove, traje četrdeset dana i zbog toga se u crkvenom ustavu naziva Četrdesetnicom , kao i Veliki post. Naziva se još i Filipovim, po danu sv. ap. Filipa koji se praznuje 14. novembra, a posle koga nastupa

, tako smo i mi dužni, tokom ovog posta, da snishodimo ubogima ". Po rečima sv. Simeona Solunskog, "post božićne Četrdesetnice izobražava Mojsijev post, jer je ovaj, posteći četrdeset dana i četrdeset noći, na kamenim pločama primio napisane

, so i voće, a Veliki Petak i Velika Subota su potpuno bez hrane. Od davnina se naziva Velikom sedmicom. Budući da se Sveta četrdesetnica završava u petak, pred subotu svetog i pravednog Lazara, Jerusalimska crkva je ovu subotu pribrojavala Velikoj

, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlje. Zatim sveštenik moli od naroda oproštaj, kao i na početku Svete Četrdesetnice . Isto čine i svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod "Budi imja Gospodnje.." poslednji put se čita molitva prepodobnog

izvesnog Veljka Miladinovića, i u njegovoj konačnoj formi, neka se ponose svojim postupkom u ove prečasne dane Velike Četrdesetnice Zatim, vladika Irinej nije tek samo izmenio dve-tri reči nego je nacrt pisma malko i opismenio, a i izbacio je čitav

: po tri, a nekad i po četiri dana nije okušao hranu, i kad bi se desilo da što uzme on je mesto hleba jeo leću. U vreme Svete Četrdesetnice on je jeo jedanput nedeljno, a katkad i u dve nedelje jedanput. A l i da on tako posti, niko nije video sem njegovog učenika

Eparhije velikomučeničkog Kosova i Metohije, od Prizrena do Raške, molitveno svima čestitamo početak Velikoposne Četrdesetnice , koja nas uvodi u krsnovaskrsnu Pashu Gospodnju i našu, sa molitvenom željom i blagoslovom da tiho, u molitvi,

proslavljamo kao događaj u kojem postajemo pričasnici blagodati Vaskrsenja. Kao podvižnička borba, post koji tokom Četrdesetnice prethodi ovom prazniku, ima za cilj što potpunije učešće u tajni Vaskrsenja: svi Sveti Oci uče da je za dostizanje ovog

petka. A iz ove je po podne na cvetni petak odlazio u manastir k bratiji, tako da su bratija mislili da on sve dane Svete Četrdesetnice provodi u prvoj pećini. Za vreme Četrdesetnice zli dusi mnoge nevolje nanošahu prepodobnome ocu Teodosiju u pećini, i

u manastir k bratiji, tako da su bratija mislili da on sve dane Svete Četrdesetnice provodi u prvoj pećini. Za vreme Četrdesetnice zli dusi mnoge nevolje nanošahu prepodobnome ocu Teodosiju u pećini, i priviđenja na nj navođahu, i rane mu zadavahu.

dogodi se još i ovo. Za vreme svoga igumanovanja u Pečerskom manastiru prepodobni Teodosije ustanovi da se u toku svete četrdesetnice Velikoga Posta, u petak prve sedmice, predlaže na trpezi bratiji, kao dobrim podvižnicima koji su se potrudili u

Velike subote, nisu smatrali posnim danima, o čemu piše Eterija: "... slično tome, kako se kod nas pre Pashe drži Četrdesetnica , tako se ovde pre Pashe drži osam sedmica. I se drži osam sedmica zato što u nedeljni dani i u subota ne poste, sa izuzetkom

Jozić.... pogledajte četrdesetnice od blaženog usnuća u Gospodu, dragog brata i saslužitelja našega, đakona Nikole, posmatranom u kontekstu reči Svetog