Svetlane Tasić Čoček ".

iz Zagužanja kao najbolji omladinski orkestar 52. Sabora trubača u Guči. Svirali su izvornu pesmu Stara majka i čoček koji su sami pripremili i nazvali ga Vladimirov čoček.

52. Sabora trubača u Guči. Svirali su izvornu pesmu Stara majka i čoček koji su sami pripremili i nazvali ga Vladimirov čoček .

čuvenih Grka, Cincara i prvih begova, Turaka, koje zbog vere nisu mogli primati kod kuće, pravili čitav lom. Dovodili čočeke iz Skoplja, metere, zurlaše iz Masurice, i Ciganke, i to ne prave, ove iz varoši, iz ciganske male, nego takozvane

meseci bračnoga života, produži tobož svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnički život sa čočecima , Cigankama i drugim javnim svetom. Žena njegova morala je sama kod kuće da sedi i tog svog devera da dvori, neguje, čuva i

kuća pokrenu, sve polete na kapiju, s uzvikom: čočeka , i vika dečurlije, što je skakala ispred njih. Dole u dvorištu, što se svirači više približavali, sve više se dizala

jedan korak u korak, jedan pokret u pokret, jedan skok u skok. Uskoro dvorište im postade tesno, svirka jaka i silna, čočeci tamni i razdraženi...

da bi je što bolje videli. Efendi-Mita, izvan sebe, poče u dvorište da baca čaše, prosipa vino. čočeke preobučene u bela odela i nabeljene, i to mnogo, utrpano, da bi se sakrile bore i umor na licu od noćašnjice. Dvorište je

i, videlo se, naročito odeven i ukrašen seljak, a tamo kroz kapiju grnuše izmešani i mladoženjini i Sofkini svirači i čočeci sa svirkom i pesmom:

devojkama koje su iz sviju krajeva varoši i mahala sišle. čočeci , praćeni, opkoljavani gomilom dece. Ali Sofka je znala kako niko ne gleda u te čočeke, nego svi odmah ovamo, pravo na nju

ispred nje igrali su i vili se čočeci, praćeni, opkoljavani gomilom dece. Ali Sofka je znala kako niko ne gleda u te čočeke , nego svi odmah ovamo, pravo na nju upiru poglede i, propinjući se izdaleka, trude se da je što bolje vide i da sve na njoj

konjima. A iza sviju ide on, svekar joj. Radosno se on na alatu, u novom sedlu, isprsuje i hoće sve ispred sebe da gleda: i čočeke , i nju, Sofku, kako se spram sunca u oblaku od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača koji, kao

da se nasluša svirača koji, kao poslednji, moraju oko njega da idu, moraju silno da sviraju i pevaju, da bi mogli čak i čočeci tamo ispred Sofke da ih čuju i po taktu da igraju. Odmah uz njega njegov verni Alil. On, onako u čalmi, suv, ide s alatom

pa trubači iz Zagužanja sa Bol bolujem, Dejan Lazarević iz Požege... Publika beše nako, ko na izdržavanju, tek na kolo, čoček , bi sporadičnog mrdanja. Reporter pogleda u tu i tzv. svečanu tribinu sa krovom, jok, niko od Tadića, samo je jedan u

treba. čoček , i oni sa tribina uzeli ustaju, se sitno vrću, za kraj Božidar Nikolić Donja odsvira Donjino kolo, odonja se i to,