su to krenule moje misli? Ja nisam filozof. Pa i oni koji to jesu ne mogu reći ništa drugo osim da je to život. Koliko je samo čvornovatog drveća bilo na mome putu. O svako to drvo lupila sam glavom i uvijek nalazila pravu stazu, jer mene je vodila svjetlost

rukom da starostavne događaje prikaže očima njihovog učesnika koji, za razliku od nas, i dalje razaznaje lesovika iza čvornovatog drveta u močvari, rusalku u rečnom viru, glasove drevnih bića u šumorenju čestara. Njene knjige u nama bude davno

to kažemo ovako verovatno neće biti crvene. Trava je sada bila kratka. Kosa koja je obavila posao bila je naslonjena na čvornovato stablo kruške. Sada je Smrt pregledao svoje pčele, nežno odižući saća svojim koštanim prstima. Nekoliko pčela zujalo

inat dodje do diplome Opasno je i jedno i drugo. Tomi se diploma obija, a bojim se da se i tvoj inat ne obije svima nama o vec cvornovatu glavu. Tadic, sa diplomom, zna kako se utice na takve kakav si i sam (sto rade uz inat) i pusta baloncice. Toma, bez

, uzima od njega da nasluži drugom. Dvoreći sve i ljubeći u ruku, Sofka je osećala kako joj usta dodiruju njine tvrde, čvornovate ruke; kako je njini brkovi, brade, kose, dodiruju po licu, i kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile čisto bodu krute

vojnika, gologlavog i crvenog u licu, dve devojke gotovo unesoše u jednu od gostionica. Kod crne četke, pisalo je na čvornovatoj dasci prikucanoj iznad ulaza. Sa daske su visili fenjer i jedna izlizana crna četka. Lupanar, zgodno ime za ovakvo

momaka su tukla nekog nesrećnog starca. čvornovatom , dugačkom palicom. Ova mu je, inače, služila za rasterivanje nasrtljivih lučkih džukaca. Momci, ne samo da su

sto godina. Stariji čovjek, malo usporena hoda u tamno sivim pantalonama koji su padalli preko opanaka obuvenih na čvornovatu golu nogu i možda mrvicu previše stegnutim kožnim kajišem u pojasu još sa odsluženja vojnog roka. Kao snijeg bijela

na krajevima. pomoću drvenih klinova koji prolaze kroz,, gležderi, zid i postavu brava se ugrađuje. Klinovi su dugi sa čvornovatim glavama. Ključ je u obliku noža: sa drvenom drškom i metalnim rezom na kome je teluć sa dve savijene ivice na jednoj i

nekolicina preživela u teško dostupnim krajevima. Šest Brojećih borova u ovom šumarku slušali su najstarijeg čije je čvornovato stablo obznanjivalo da je bio star trideset jednu hiljadu, sedam stotina i trideset četiri godine. Razgovor je trajao

stvari.Zemaljski i vanzemaljski biljni svet se spojio pa se pojavilo neobično ljubičastvo cveće koje raste iz čvornovatih grana duž razrušenih autoputeva i oko fabrika u raspadanju.

i sa svakim opreznim korakom koji napravite u ozračenim ruševinama iznad tunela. Sve vreme osećate opasnost. Čvornovato drveće je izuvijano u neobične humanoidne oblike, kada tražite sklonište od kiše, čujete kapljice kako dobuju po

starca, pradedu Živka, kraj njega sedi moj otac Milan, a u čelu je, obučen anteriju i prsluk, moj čukundeda Stevan. Čvornovate šake stežu gusle dok se glas, više sličan jauku kurjaka, razleže po mraku i nestaje u senci topola kraj reke.

mali zavežljaj koji je imao, i počeo da jede. čvornovatu batinu. No, ovaj je imao urednu kosu, i kratku belu bradu, i slab osmeh na zboranom licu. Zbilja nije izgledao opasno, i

kosom, razdrljene haljine i teških, pletenih čarapa na stopalima, raskrvavljenu i polusvesnu kako svojim čvornovatim šakama navlači ostatke tkanine na međunožje, radeći to kao u transu, instinktivno, sa matericom gotovo ispražnjenom