upućene septembra 1807. godine pomilovanom Teodorovom ustaniku Maksimu Atanackoviću: Dolaziim poslat od Đorđija , vođe Srbije, da vas u njegovo ime pozovem na ustanak. Ustanite protiv naših neprijatelja Nemaca, tako vam Boga i

dobio iz Petrovgrada depešu - lično od cara Aleksandra II-og u kojoj mu je bilo saopćeno da mu je darovan Krst svetoga Đorđija drugoga reda o grlo, a takođe da je proizveden đeneralom od infanterije; obje nagrade on je dobio za junačku pobjedu pod

uključi i predstavnike potrošača. Đorđija Delevića iz Berana o tome kako je Sveti Vasilije spasio od smrti njegovo prevremeno rođeno dete:

od njegovog osnivanja do 1944. godine. Pored njega tu su bili Steva Malina, koji će kasnije nastaviti karijeru u SAD, Đorđije Jeftimović, Mile Perišić, koji će 1962. godine preći u Novi Sad i formirati odeljenje u okviru tamošnje Hirurške

, otišavši u Poreč, pošalje u Karavlašku drugoga mesto sebe, a on se onde s bećarima zatvori protiv senata i Crnoga Đorđija ; no kad mu nestane novaca, i bećari se stanu protiv njega buniti, onda se opet pomiri sa senatom i s Crnim Đorđijem.

Golijom, pa dole (iza Užica) Zlatiborom i Ivicom u Drinu. Đorđiju , ali se ove godine malo pomalo složi s drugima i postane njegov najveći protivnik. On je ovo leto bio u Krajini kod grafa

ovoga leta pritesne vrlo Turke dole oko Dunava, onda dvor Turski (može biti po nagovoru Francuskome) ponudi Crnoga Đorđija preko Rušić-paše, koji se tada u Nišu nalazio, da se umiri s Turcima, a Turski će car dati Srbiji prava, kao što ima

, ovo: Đorđija za kneza ili bega od Srbije, i da ga potvrdi fermanom.

na pozivanje Tursko i ovi ispredaju i oni povraćaju. Đorđija i ostale poglavare Srpske, koji su bili prebegli na njiovu stranu, preteći, ako im se na lepo ne predadu, da će oni preći

su pre bili pod njim; tako i u naiji Požeškoj drugi. Miloš je morao još uz Milana postati naklonjen k strani protiv Crnoga Đorđija ; sad pak, koje što mu se vlast i područje tako umali, i Kara-Đorđije napusti svoga zega, Kara-Markovića, da mu prkosi i

, da je otrovan, prilepi joj se još bolje. Kad Milenko i Petar dođu u Beograd, da pokvare onu novu naredbu Crnoga Đorđija , i da isteraju Mladena i Jugovića iz narodni poslova i samome Đorđiju da ograniče vlast, Miloš im pošlje knjigu, da ni

su Milenko i Petar bili već proterani, i tako, ne našavši nji, dopadne nekako Mladenu u ruke, a Mladen je preda Crnom Đorđiju . Pošto Milenko i Petar iziđu iz Beograda i prođu preko naije Požarevačke, pobune se ljudi po onom kraju, što im se izgone

) držali stranu i branili ga (kao i Mutap što ga je tužio i opadao), stane gledati, kako bi mu se o manje (senatske i Crnoga Đorđija ) sramote i štete oprostilo, i zato okrene govoriti, da Miloš nije zapovedio, da se to piše, nego da je pisao, sam od svoje

po smrti Milanovoj ostane kod Miloša, od koga se više nije razdvajao, nego je s njim delio i zlo i dobro. Za vremena Crnoga Đorđija bio mu je prvi momak i drug, a pošto su se predali Turcima bivao mu je tolmač i aznadar, i svršivao je druge različne

Simu, i moleći ga poruče mu, da i on podigne naiju Rudničku i Kragujevačku, i da im svima bude starešina, mesto Crnoga Đorđija . Miloš pak, videći da od te bune sad (pred zimu) ništa biti ne može, otporuči im, da on u to pristati ne će, nego i oni da