ovakvih ostvarenja najzapaženija su "Posle četvrte smrti" i "Nema povratka sa Elbe ", oba nastala po pričama Roberta Šeklija , a objavljena u "Yu stripu ". Izlagao je na mnogobrojnim izložbama u zemlji (" Zlatno pero Beograda "," Majska ruža "...

dolaze, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena putem sajta. Šekli (1928) je ušao 1952. godine pričom Završno ispitivanjelijeva karakter »i njome odredio jednu od karakteristika

ispitivanjelijeva karakter »i njome odredio jednu od karakteristika celokupnog svog spisateljskog opusa. Naime, Šekli je najprepoznatljiviji i najuspešniji upravo u pričama. Čak i kada piše romane, oni su ili proširene-produžene priče

obilato koristio, mada rezultati nisu uvek bili zadovoljavajući. Šekli se predstavlja kao autor koji uspešno barata žanrovskom, naučnofantastičnom ikonografijom (bezbrojne varijante

sistemi vrednosti na kojima se zasniva ljudska svakodnevica danas i sutra. Šekli je veran svom stilu pisanja koji potencira lakoću i čitljivost što doprinosi njegovoj popularnosti; ali, iza

ostaje saznanje da se ne samo zabavio već i spoznao neke ne baš ugodne odgovore na pitanja sopstvene egzistencije. Šekli je svoje priče sabrao u nekoliko zbirki, od kojih su najpoznatije (pored pomenute prve)« Građanin u svemiru iz 1955,«

iz 1960,« Dućan beskraja iz 1960,« Krhotine svemira iz 1964,« Osećaš li nešto kad ovo radim? iz 1971. Pored pomenutih Šekli je objavio i romane« Isporučena besmrtnost »(1958),« Civilizacijski status (1960),« Putovanje iza sutrašnjice »(

, Sergij Lukjanenko... dugo treba nabrajati. Iz zapadne - svi, na kome su rasli poštovaoci fantastike, od Harisona do Šeklija , do savremenih pisaca, na primer, Viljema Gibsona. Praktično sve dobre stvari napisane u fantastici su autoriteti za