date su u km / s za različite orbitne manevre uz upotrebu konvencionalnih raketa. Crvene strelice prikazuju mogućnost aerokočenja koje može da se izvede u tim slučajevima, dok su crni brojevi vrednosti Δ v u bilo kom pravcu. Moguće su i niže vrednosti Δ v

. U stvarnosti, do danas nijedna misija nije izvela ovakav manevar (mada je postojalo nekoliko sondi koje su koristile aerokočenja da bi snizile svoje orbite [ 5 ]). Vazdušno hvatanje će zahtevati upotrebu velikih termičkih štitova koji takođe imaju

rezultira vecom cenom citavog projkta. Postoji medjutim i jeftinija varijanta koju je, naravno, Nasa izabrala. To je aerokocenje . Ulaskom u atmosferu i trenjem o cestice zraka letelice usporava svoju brzinu. To medjutim donosi i odredjen rizik jer

dovodi do velikog zagrevanja letelice i ceo postupak mora da se izvede oprezno po preciznim proracunima. aerokocenje isprobano je u praksi 1994. godine kada je letelica Magelan obilazila Veneru. Zatim je isti postupak primenjen i sa

omogućiti mapiranje i analizu površine susedne nam planete. Genijalno smišljenim i izvedenim manevrima, tzv. aerokočenjem , najniže tačke orbita će postepeno dovoditi letilicu u sve niže slojeve Marsove atmosfere. Ovu ideju je prvi lansirao

, da bi uskoro pala na svega 426 km. Zamislite to u početku je vreme potrebno za jedan krug bilo vrlo dugačko, a manevar aerokočenja izvođen je svakog dana. Sa promenom oblika orbite, period rotacije je postajao sve manji i kraći, a time je i vreme

kg, od čega je više od polovine gorivo potrebno za složene manevre kočenja i korekcije putanja, kojih je samo u fazi aerokočenja (oko 5 naših meseci) bilo preko 450. Tada je ukupno 20 raketnih motora na sondi potrošilo oko 70 % svih rezervi hidrazina

veštine, uz pomoć Zemljine atmosfere moguće je dovoljno ukočiti svemirski brod i bezbedno ga spustiti na Zemlju. aerokočenje kočenje uz pomoć atmosfere funkcioniše?

] Kada je marta 2006. NASA in "Mars Reconnaissance Orbiter" stigao do svog odredišta, zbog uštede u gorivu potrebnom za aerokočenje , ušao je u izuzetno eliptičnu orbitu (najviša tačka orbite je bila na oko 45.000 km od površine). Postepenim kočenjem

pomalo kačila gornje slojeve Marsove orbite. Kada je napravila prve slike, sonda je bila na samo 486 km od površine i aerokočenje je vršeno svakih dva sata na početku je bilo tek jednom dnevno.

uvek aktivan. Složena procedura spuštanja sa ulaskom u Marsovu atmosferu pravo sa međuplanetarne putanje, pa faza aerokočenja , odbacivanja toplotnog štita, otvaranja padobrana, paljenja retroraketa za završno kočenje, naduvavanje

. Drži vam pažnju. I kada vidite brod u svemiru impresionira vas njegova glomaznost. On zaista deluje moćno. Scena aerokočenja je uzbudljiva i dramatična i emotivna i efektna. Ukratko: maestralna.

manevar može da promeni brzinu aparata bez upotrebe goriva, kad god je moguće i ako je to moguće (u kombinaciji sa aerokočenjem [ 5 ]) koristi se radi značajne uštede u gorivu [ 6 ].

asistencije da bi usporila aparat na putu [ 7 ] ka Merkuru, ali zbog toga što Merkur nema značajniju atmosferu, aerokočenje nije moglo da pomogne da bi se učlo u orbitu oko planete.

usled trenja može da nadjača onu koju dobija od gravitacije planete. S druge strane, atmosfera može da se upotrebi za aerokočenje .