od Sunca 147 miliona kilometara. Nasuprot tome, tačka na putanji u kojoj je Zemlja najudaljenija od Sunca zove se Afel i tada je Zemlja udaljena od Sunca 152,1 milion kilometara.

se izvan galaksije ali je limitiran zahvaljujući satelitima Mlečnog puta, Malog i Velikog Magelanovog oblaka, koji u afelu imaju udaljenost od 180.000 svetlosnih godina. Vizuelna apsolutna magnituda Mlečnog puta iznosi 20.9. Iako je

putanja, što po zakonima Keplera dovodi i do velikih promena u brzini rotacije oko Sunca. Ta brzina je najmanja u afelu a najveća u perihelu (afel i perihel, najduže i najkraće rastojanje planete od Sunca). Ostale planete imaju znatno

Keplera dovodi i do velikih promena u brzini rotacije oko Sunca. Ta brzina je najmanja u afelu a najveća u perihelu ( afel i perihel, najduže i najkraće rastojanje planete od Sunca). Ostale planete imaju znatno manja odstupanja pa se

nije imala stalni položaj u odnosu na Sunce već se postepeno zaokretala za vrlo malu vrednost u smeru kretanja planete u afelu . Odstupanje od prethodne orbite ponavljalo se svake Merkurove godine i nije se moglo objasniti primenom Njutnovih i

mase Merkura. Zbog izdužene putanje, on je znatno povećavao brzinu pri kretanju orbitom od najudaljenije tačke afela ka najbližoj u perihelu. Pri tome je zbog porasta brzine uvećavao, po teoriji relativiteta, i svoju masu, što je i

izduženoj eliptičnoj putanji, u odnosu na druge planete Sunčevog sistema. Najudaljenija tačka eliptične putanje, afel , nalazi se na rastojanju od 70 miliona kilometara od Sunca a najbliža, perihel na 46 miliona kilometara. Prolazeći

spajanjem sa izbačenim Sunčevim oblakom plazme. Dolazi do pomeranja putanje na levu stranu i skraćenja rastojanja afela za malu vrednost. Zato uzastopni položaji afela ne prave pravilan krug već blago izraženu spiralu približavajući se

. Dolazi do pomeranja putanje na levu stranu i skraćenja rastojanja afela za malu vrednost. Zato uzastopni položaji afela ne prave pravilan krug već blago izraženu spiralu približavajući se postepeno Suncu. Ovo će, u dalekoj budućnosti,

eliptične putanje. Tačkasta linija prikazuje skraćivanje eliptične putanje, a isprekidana linija odstupanje ( afel ) putanje od kružne linije, kako je to predviđeno datom hipotezom. Crtež nije dat u pravoj razmeri i prikazana

oblika, veća je udaljenost između Zemlje i Sunca. Sledstveno tome, perihel (najbliža tačka Suncu) postaje toplija od afela (najudaljenija tačka od Sunca). Takođe, manji ugao Zemljine ose znači manju razliku između godišnjih doba. Nasuprot

na veću blizinu planeti nego što lete geostacionarni sateliti. Njegov perihel iznosi 124,011 miliona km (0,829 AJ), a afel 148,357 mil. km (0,991 AJ). Period mu je 317,249 dana.

oko zemlje kada se nalaze najbliže i najdalje u odnosu na Afel i Perihel.

o ovom asteroidu: Afel ¶

" delta ve "koje mu omogućava da napusti Zemljinu orbitu po takvoj ekscentri; noj orbiti koja će imati perihel od 1 A. J. a afel koji će dodirivati Marsovu orbitu. To je jeftina i spora orbita štaviše, najekonomi; nija od svih koje bi uopšte mogle