nekoliko dana i protiv Partizana. Potrebno je istaći i da su Romanisti igrali od 68. minuta sa igračem manje, jer je Hose Ahel dobio crveni karton .

izvesti. Dvoje su sudbinski vezani do zadnjeg dana života i zato se venčani prsten nosi baš na tom prstu . Ahel objavio je u nekoliko skorijih Vikend dodataka Danasa seriju tekstova iz, prema rečima autora, studije "Sistemski

zaključci ranijih tekstova i mogli pripisati grubom "sukobu sa činjenicama" ( bez postojanja namere ), tekst dr Ivana Ahela , iz pomenutog poslednjeg Vikend dodatka, naprosto ima loše namere i nema ni govora o, barem elementarnom, pokušaju

, naprosto ima loše namere i nema ni govora o, barem elementarnom, pokušaju nepristrasnog sagledavanja problema . Ahel pominje starorimskog boga Janusa kada kaže "korisnost Kosova za Srbiju nije jednoznačno određena; ona ima ...

za Srbiju nije jednoznačno određena; ona ima ... komercijalnu i emocionalnu korisnost ". Kada ga je već spomenuo, dr Ahel bi morao znati da je Janus ( Klaićev "Veliki rječnik" ) "božanstvo vremena, svakog početka i svršetka; prikazivalo se

( UN ) za suverenitetom i teritorijalnim integritetom SR Jugoslavije u skladu sa Helsinškom poveljom ". Podsećam dr Ahela da je "pripajanje Kosova Srbiji" izvršeno Prvim balkanskim ratom i odgovarajućim međunarodnim ugovorima posle

je postojao Kosovski vilajet unutar Otomanskog carstva, još dalje u prošlost - Stara Srbija ( Priština je, podsećam dr Ahela , bila prestonica Kralja Milutina u srednjem veku ), pa još pre toga Rimsko carstvo ... Povratak u prošlost može biti

sa stanovišta elementrane logike. Iz stava da "nije u prirodi ljudi da se raduju životu u zatvoru ( srpske enklave )" dr Ahel izvodi "briljantan" zaključak "zato Srbi nisu srećni ", što verovatno dalje implicira da bi, prema njegovoj

na Kosmetu "srećni" jer žive bez kriminala, droge, prostitucije, nezaposlenosti, jednom rečju u blagostanju, dr Ahel ne spominje. Pošto sarkazam i ironija ipak ne priliče u biti poziciji sa ekonomskog aspekta posmatranja, obrazložiću

sa ekonomskog aspekta posmatranja, obrazložiću ukratko neke elemente iz kojih izvire teorija korisnosti koju dr Ahel koristi u svojoj "analizi ". Termin" korisnost "je u ekonomiju uveo Rikardo ( jedan od najvećih ekonomista, stvarao u

dijamantska ogrlica ), a prema marksistima samo ljudskim radom. Doktor ( pretpostavljam ne ekonomskih ) nauka Ivan Ahel ne pravi razliku između vrednosti i cene: vrednost je nešto objektivno, dok je ( tržišna ) cena nešto što se određuje na

; cena, po pravilu gravitira vrednosti. Kratak uvod u neke ekonomske kategorije bio je potreban da bih ukazao kako Ahel brka, za laike doduše srodne kategorije: retkost i korisnosti, s jedne, i implicitno cenu i vrednost, sa druge strane .

, niti bi iko razuman da poklanja deo suverene teritorije. Što se vrednosti tiče, ona je ipak veća nego što to navodi dr Ahel trudeći se da čitateljstvo ubedi kako je imati Kosovo i Metohiju samo trošak. Sličnih primera ima mnogo, ali se ne može

. Da ipak ne bih ispao nesaglasan sa svim izrečenim konstatacijama, moram potvrditi svoju saglasnost s mišljenjem dr Ahela da se narodi Balkana koriste emotivnim kriterijumima vrednovanja korisnosti .

. Ahel navodi, daju odgovor na pitanje koliko uopšte, a koliko za Srbe i / ili Srbiu vrede Kosovo i Metohija? Ili još