događaj je bio direktan povod za kasniji pohod Turaka na Kosovo. Priča počinje poharom pograničnog manastira iz koga akindžije , turska brza konjica, odnose kovčeg u kome se nalazi nešto što je mnogo bitno knezu Lazaru. Zatim Lazar šalje poteru u

hteo / nameravao da KONTROLISANO PRIPUŠTA u naše živote, a što je posle 2000 GRUNULO PUNOM SNAGOM, mnogo žešće nego akindžije Mehmeda Osvajača? Ne čuh, u tom smislu, da autorka razmatra dobro poznatu sentencu iz "Besede na Gori ":" NE BOJTE SE

, može samo dati 80 batina po stopalu ili mu glavu odseći. Akindžije su kod Turaka ljudi konjanici i brzi, kao Tatari, a najviše ih stanuje na dobručkim poljima i oko Dunava i oko bugarskih i

i brzi, kao Tatari, a najviše ih stanuje na dobručkim poljima i oko Dunava i oko bugarskih i grčkih planina, a zovu ih zato akindžijama , kao kad bi rekao tekući, jer postoje pljuskovi, kao kišni, koji iz oblaka padaju, a od tih pljuskova velike poplave

; na isti takav ili malo drukčiji način, ali svakako bolji, rade Tatari, koji su veštiji i izvežbaniji u tome nego akindžije .

u šteti i da se trošak isplati, i tako jedno dobijaju, dovoze, doteruju, a za drugo se staraju. Ne spominje se ono što već akindžije i Tatari dovlače iz neprijateljske zemlje, tj. oni što idu pored provijanta. Hrišćani imaju svoje povlastice, veće

nas očekuje. Dolazak svake godine na ovo mesto jeste gledanje na prošlost, ali i na budućnost [ 17 ]. akindžije [ 18 ], bašibozuci [ 19 ] i ostali pripadnici trupa jedne zločinačke ordije, ne mogu se ni na koji način miriti sa svojim

bazilike Svetog Petra u Rimu. Da li je to baš bilo tako ostaje stvar procene, ali jeste činjenica da su se Bajazitove akindžije ipak zaletele duboko u Ugarsku teritoriju i popalile Zemun. Mitrovica se Turcima predala na reč, ali oni reč nisu

bi na neki način ubrzao događaje, ali i poljuljao despotov položaj i ohrabrio nezadovoljnike počeo je sultan da šalje akindžije da upadaju na srpsku teritoriju i da pljačkaju po njoj. U tom upadima naročito je ostao u sećanju onaj iz januara 1407.

između despota i Murata II bio je sve dublji. Da je to tako videlo se kada je početkom 1427. godine Murat II uputio svoje akindžije da upadnu u Srbiju. Dobar deo Srbije bio je zahvaćen ovim napadom. Novo Brdo je bilo opkoljeno, Pomoravlje je gorelo, a u

, hodočasnicima i karavanima, uveravali su pripovedači, zbog sporosti kretanja to izmiče opažanju, ali kada carske akindžije u galopu pojašu u ratni pohod, njihove se subaše kunu da se pred zahuktalim konjima krajolik odmotava kao svitak

vojska koju je predvodio 1386. godine iz Bugarske upala je u pirotski, niški i toplički kraj. Njihovi brzi konjanici ( akindžije ) su duboko prodrli na svim pravcima izviđajući, pljačkajući i pustošeći. Raspolažući mnogim opsadnim spravama,

nasilja navodilo je i pojedince ili manje grupe stanovnika, kao i čitave mase naroda, da beže ispred turskih akindžija dalje na sever i zapad, u oblasti van domašaja osvajača. No kako se i zemljište što su ga Turci osvajali sve više širilo ka

turske vladavine u Srbiji je iskrčen veliki deo vinograda, pa su postojali i specijalni odredi konjanika, takozvanih akindžija , koji su uništavali vinograde jer je osvajačima vera zabranjivala konzumiranje alkohola.

da dođe. akindžija koje je predvodio Ali-beg, Evrenosov sin.