optužbu za krivicu i odgovornost zbog nacionalističke pomame. Alide Bremer Novija srpska književnost: Između povesti, mita i nacije (br. 2174, 28. 8. 1992, pod redakcijskim naslovom Nacija u prozi), u kojem autorica govori o novijoj

da deluje beznačajno, premda je vođeno ka određenom cilju i utoliko nije besmisleno. Otud dolazi pitanje: koliko neistina može stati u jednu nedovršenu rečenicu Alide Bremer?

kao ono obavezno who the fuck: on nikada nikoga nije nipodaštavao niti vređao, pa ni Alidu Bremer. Alide Bremer: on je saznanje o tom poreklu upotrebio da bi obeležio stanovište Alide Bremer kao hrvatsko tribalističko stanovište. To je potpuno u skladu sa načinom na koji

pa ni Alidu Bremer. Alide Bremer kao hrvatsko tribalističko stanovište. To je potpuno u skladu sa načinom na koji je on razumevao stvari u svojim teorijskim knjigama. Taj način podrazumeva da

, njihov susret postaje borba sa sramnim, mračnim, neizgovorenim tajnama prošlosti. Alide i Zare prikazuje težinu života u dvadesetom veku, od Drugog svetskog rata i sovjetske okupacije Estonije do početka perioda tranzicije.

u Estoniji, a druga žrtva trgovine ljudima. Dve žene iz dva različita vremenska perioda međusobno su povezane različitim pričama o prevari, očajanju i strahu. Alide je doživela strahote staljinovskog doba i deportovanje Estonaca u Sibir, ali sama mora da se nosi s krivicom oportunizma, pa čak i ubistva. Jedne noći 1992. pronalazi

i ubistva. Jedne noći 1992. pronalazi devojku u dvorištu svoje kuće; to je Zara koja je upravo pobegla iz kandži ruske mafije, gde su je držali kao seksualnu robinju. Alide i Zara se upliću u složenu mrežu sumnji i obelodanjenja da bi međusobno pročistile svoje motive. Postepeno, njihove priče isplivavaju na površinu, i u njima