slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "alogična".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
ravni, šatrovački govor javlja kao medij aktivizacije jedne dimenzije jezika koja se može označiti zaumnom i alogičnom . Iako kao funkcionalan govor šatrovački ima krajnje preciznu i racionalnu semantiku, deformacije i transformacije
", tiha misa koju drži Šimon Petar) do krika (Jovanova rečenica za vreme igre). Specifičnu melodiku stvara delimično alogična intonacija glasa u pojedinim rečenicama - često preterano rast-ući ili zaustavljen glas (na primer poslednji
svojoj uređenosti, kontinuiranosti, i u tom smislu ona je,, logična,, za razliku od slučajnosti koja je nelogična pa i alogična .
ne samo prezir već i odvratnost, žena nikada ne može da bude moralna. Ona čak nije ni nemoralna, već amoralna, kao što je i alogična . Ona se nikada ne oseća stvarno krivom, ona neprestano laže, zavidljiva je, nesocijalna, nema sopstvenih ubedjenja,
jezika, nego je zabeležio onako kako mu je govoreno; on, dakle, nikako nije mogao biti ni Arbanas ni Grk. [ 128 ] Takva alogična interpretacija poslužila je Trnavi i kod dubrovačkih lokaliteta, gde je našao da je selo Maljkove takođe arbanaško,
u sebi nosi ljubav koja svojom upornošću u njemu izaziva neočekivane obrtaje. On pronalazi u sebi ljubav koja je sasvim alogična njegovom karakteru. Ljubav nadmašuje njegove pređašnje postupke, ljubav pobeđuje kaznu. jcomments on
francuskih feministkinja drugog talasa koje su govoreći o ženskom pismu govorile o jednom anti-falocentričnom, alogičnom , neprevodivom i nerazumnom narcisoidnom pismu, tj. o načinu zavodjenja, i samo-zavodjenja, tekstom, ispostavilo
obzira. Ukoliko takvi stihovi mogu da izgledaju, ili čak i zaista da budu, deci donekle nepristupačni svojom alogičnom , sinkopiranom slikovitošću, to dolazi otuda što je dečji način mišljenja formiran, upravo deformiran logičkim i
), a sa druge besmisao zavisnosti od nedostižnog, ćudljivog autoriteta čija je logika iz perspektive čoveka alogična i surova. Besmislenost odnosa sa autoritetom koji ili ćuti ili se ispoljava kroz svoje degradirane vidove, u liku
) praksi. U ovome fragmentu Miroljuba Todorovića valja podvući još jednu činjenicu koju ovaj pesnik saopštava takva alogična sinteza nespojivih, potpuno suprotnih i suprotstavljenih elemenata realnog sveta podsticala je pojedine