će se čovečanstvo, u klopci kapitala i interesa, kretati u budućim decenijama. Bardžis ne samo što sagledava niz antiutopijskih romana, koji su obeležili literaturu i ideje koje su stajale iza takve literature, već vrlo precizno, promišljeno i

svoj oblik kao Asocijacija jugoistočnih azijskih naroda Džordž Orvel nas ostavlja bez daha aktuelnošću svojih antiutopijskih projekcija.

mora pored ideološko-političkih činjenica transponovanih u tekst da uvaži dijalog sa idejama utopijskih, antiutopijskih i filozofskih spisa, ali i uslovljenosti književne prirode svakog pojedinačnog dela. Antiutopije nisu jedinstven,

, ali kako bi svakom od ovih pristupa mogla da bude posvećena i posebna studija, u ovoj prilici biće izveden samo pregled antiutopijskih tekstova i nekih njihovih prostornih aspekata. Pažnja će biti posvećena predstavama prostora i načinu njegovog

ili Bogu zamenjen pseudometafizičkim odnosom prema vlastima. Izgled i funkcije prostora u gradu ili zgradama antiutopijskih dela odražavaju nadmoć upravljača nad sputanim mogućnostima građana. Iako su antiutopijski prostori potčinjeni

vrednosti vlašću zemaljskog vladara. antiutopijskih gradova. Pompeznost građevina i trgova nasuprot skučenosti ličnih prostora utvrđuje nadmoć sfere nadličnog nad

aerodromu koji prekidaju bombom koja raznosi širu okolinu. Zlo predstavljeno kao metafora sveta, elementi antiutopijskih dela i pojedini pasaži romana katastrofe dovode ga u krug dela oba žanra. U romanu Atlantida, Pekić predstavlja

do opštevažećeg sistema prikriju prihvatljivim idealima ljudskosti. antiutopijskih zajednica, pisci u svoja dela pored mašte ugrađuju gorka iskustva. Proživljena mučenja i saznanja o zločinima i

, preuređivanje novih i rušenje starih gradova oslanja se na postojeće predstave o gradovima u delima sa elementima antiutopijskih fikcija, dok se potpuna radikalizacija u predstavljanju prostora odigrava u futurističkim delima u kojima se

, vezu sa romansom, popularizaciju i čudesnost, naučna fantastika se, konačno, može pisati samo između utopijskih i antiutopijskih horizonata. [ 6 ]

već je Hofmanovim pričama Žaka Ofenbaha pokazala da opera može i to sa velikim uspehom da zakorači u svet stripa i antiutopijskih filmova. Sada od istog reditelja, Dejana Miladinovića, na scenu Madlenianuma stupa sajber-gejša Ćo Ćo San i

strana, onda se ogroman interes za Makluanove stavove možda može prepoznati u njihovom optimizmu. Za razliku od antiutopijskih protesta radi očuvanja humanosti otelovljene u duhu štampanih medija, za Makluana vest o kraju Gutenbergove

Ilićevog dela nipošto nije ograničena samo na srpsku naučnu fantastiku: posredi je jedna od prvih autentičnih antiutopijskih vizija u svetskim razmerama (primera radi, paradigma ovog podžanra, Velsov Vremeplov, objavljena je tek šest godina