započela uoči Praznika svečanim prijemom u crkvenoj sali Đorđa Nikolajevića, gdje su bili prisutni predstavnici županijske i gradke vlasti, Islamske i Židovske vjerske zajednice na čelu sa efendijom Salkanom Herićem i prof. dr Sabrinom Horović ... Toplu dobrodošlicu im je izrekao o. Goran Spaić, a ovi su uzvratili izrazom zahvalnosti i radošću što je « lijepo i krasno kada braća žive zajedno, jer takvima je Gospod obećao život vječni. » Ljepoti susreta je doprinijela i anđelska pjesma Beogradskog muškog hora pod upravom đakona Vlada Rumenića, koji je u veoma posjećenom hramu pjevao na večernjem bogosluženju, a u produžetku održao koncert duhovne muzike .

nije u spoljašnjim uslovima, već u nedrima Oca Nebeskoga i u unutrašnjem ustrojstvu naše duše. I mi na Kosovu i Metohiji već jedanaesti put dočekujemo Božić na arhipelagu, u getoima, među bodljikavim žicama. Pa ipak, evo, radost zrači sa lica vaših. To je odraz mira i spokoja u dušama našim. Ako naš spoljašnji čovek i strada, unutrašnji se obnavlja i duša ostaje umirena pod Božijim skutom. On nam je utočište i sila; On uteha i nada. Zato, neka se ori iz naših grla i naših srca anđelska pesma: Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja .

na broju; a oseti se i neizraziv miomir, koji od onih lica izlažaše i toliko se po vazduhu razlivaše da ispuni svu kuću onu, te otac svetoga Vita, sa svima ukućanima, udivljen i zaprepašćen, povika: Kakvo je ovo veliko čudo Otkuda izlazi takav miomir, kakav ni u hramovima bogova naših nikada ne osetismo? Zatim reče: Bogovi dođoše u kuću moju k sinu mome. I stade radoznalo ispitivati, otkuda dolazi taj miomir. I prišavši k vratima sinovlje ložnice, i zavirivši unutra, on ugleda anđelska lica, krilata kao orlovi, koja blistahu neizrecivom lepotom i pevahu: Svjat, svjat, svjat Gospod - Od tog silnog bleska Gilas odmah oslepe, jer imađaše nečiste oči, nedostojne da gledaju anđelsku svetlost, skrivenu na nebesima. Jer ovu svetlost mogu gledati samo oni koji imaju čiste duševne oči. Blaženi Vit, videvši da mu otac oslepi, bi tronut prirodnom ljubavlju prema njemu, i stade se moliti za njega Bogu da se smiluje na njega. Završavajući svoju molitvu on dodade :

molitve i neprestanih podviga monaha i monahinja, koji se krepe blagodatnom, evharistijskom silom . anđelska shima, na koju se oni i obavezuju. Zato su oni toliko osetljivi na prosvetljenje i svetlost; naravno, svetlost nestvorenu, božansku, tavorsku .

i sve muke, on bi i onda bio gotov da sve pretrpi za milog Gospoda svog, kličući zajedno sa prorokom Davidom: Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje ( Ps. 107, 2 ). Zatim ga mučitelji položiše na strahovito usijan tiganj, ali se tiganj tog časa ohladi, jer srce svetiteljevo goraše ljubavlju k Bogu, i ovaj duhovni oganj pobedi silu veštastvenog ognja. I u svima mučenjima, na koja ga oni mogahu stavljati, sveti Foka se pokaza pobeditelj: jer se oko njega javljaše vojska anđelska i neiskazana svetlost božanska. U tamnicama njega obasjavaše svetlost nebeska, u okovima on se veseljaše nadom na nebesku slobodu, u nevoljama njega utešavahu anđeli, u ranama njega ukrepljavaše Gospod Isus. Najzad, posle mnogih i raznovrsnih mučenja, njega baciše u ključalu vodu, gde on, moleći se, predade duh svoj u ruke Božje, [ 3 ] i bi ovenčan vencem pobedničkim. Sveto pak telo njegovo verni pogreboše česno, i na njegovom grobu zbivahu se mnoga čudesa. [ 4 ]

ih nevidljivima ( τά αόρατα ), [ 54 ] tj. nedosežnima za naša čula. Po učenju Otaca anđeli kada se i po volji Božjoj javljaju dostojnim ljudima, javljaju se ne onakvi kakvi su po sebi u svojoj nevidljivoj suštini, nego u nekom preobraženom obliku ( έν μετα σχηματισμό ) ), u kakvom bi ih ljudi mogli videti. [ 55 ] Ma da su anđeli duhovna stvorenja, ipak se njihova duhovnost mo ra razlikovati od duhovnosti bića Božjeg, jer je duhovnost Božja apsolutna, beskrajna, bezgranična, a anđelska je relativna, konačna, ograničena. Na to, u izvesnom smislu, ukazuje sveto Otkrivenje kada veli da Bog i u anđela svojih nalazi nedostatke. [ 56 ] Sveti Oci i Učitelji Crkve slažu se u mišljenju dasu anđeli bića relativno duhovna, bestele sna. Kada neki od njih govore o telesnosti anđela, oni pod njom razumeju: ili najfinija tela, svetlovidna i etirna, koja nemaju ništa zajedničko sa materijalnom telesnošću, ili naročiti oblik postojanja, ili prostornu ograničenost. S

1999. godine. L. N. Anđelska pesma u čast Rođenja Hristovog jeste istinska pesma koja nam jezgrovito iskazuje suštinu Hristove poruke, sadržaj Njegovog Jevanđelja i misiju svete Crkve, koju je On, Ovaploćeni Sin Božji, osnovao. Slavljenje Boga, mir i dobra volja među ljudima predstavljaju najsvetiji triptih božićne poruke. Slaveći Boga, čovek ujedno uzdiže i proslavlja sebe. Propovedajući mir Božji, mir Hristov, mir bez straha i nasilja, čovek doprinosi izgradnji Carstva Božjeg na zemlji .

monahinja, i starešinovahu nad njima. U svetog Julijana behu do deset hiljada bratije koji svesrdno služahu Bogu. Jer mu Bog dade toliku blagodat, da su se sa svih strana sticali k njemu oni što žele spasenja: ostavljali su svoje domove, zaručnice, roditelje, srodnike, imanja, i sve lepote sveta, i predavali se u ruke njemu, da ih vodi u carstvo nebesko. Tako i sveta Vasilisa u svome manastiru sabra i unevesti Hristu čiste devojke do hiljadu, pa još i mnoštvo žena. I cvetaše anđelska čistota u oba manastira kao u dve rajske bašte. I devstvenost slavljaše pobedu nad slastoljubivim demonom nečistote. Ali, već je vreme da ispričamo končinu ovih svetih, kako sa svojom u Bogu sabranom decom pređoše u nebeske obitelji, govoreći Hristu Bogu: Evo nas i dece koju si nam dao. U to vreme carovahu dva neznabožna cara, Dioklecijan i Maksimijan. I ustrojiše ljuto gonjenje hrišćana na sve strane. I smutnja potresaše Crkvu Hristovu. I približavaše se gonjenje

a ne čekanjem da se nešto dogodi. Znajući verom da je ljubav Božja u temelju ovoga praznika, jer Bog se rađa od Djeve da bi spasao čoveka, a ne da nas zaprepasti svojom pojavom. On je uvek tu, stvara neprestano, a ne samo šest dana. Vrhunac svega je to da se u Vitlejemu rađa od Djeve Marije, među pastirima i njihovim stadom, dolaze mu na poklonjenje mudraci vođeni zvezdom, a anđeli Ga proslavljaju pesmom: Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja Ta anđelska pesma ostaje životni moto vere i pokreće čoveka u stvaralaštvo. Podiže nas iz pasivizma pristajanja u stvaralačku dinamiku života u veri .

prignjavila . anđelska duša da umre? Svojim grudima sam ih othranila. I eto sad živimo ovde na vodenici kod trovca. Kako bih ja živela sama kad ne bi bilo ovih devočica ?

i rozetama na sredini, koje su i na mestima gde su okačeni lusteri ( polijeleji ). Na zapadnom zidu je freska "Sveti Sava kruniše svog brata Stefana Prvovenčanog za kralja 1221. godine ". Iznad nje je grb Srpske Pravoslavne Crkve, a ispod je otvorena knjiga sa blagoslovom vladike Vasilija i imenima slikara i odbornika koji su službovali u vreme oslikavanja. Zidovi i stubovi su molovani tako da imaju izgled mermera, a oko prozora i ulaznih vrata su bogati okviri iznad kojih su anđelska lica, vazne sa cvećem i prozorčići .

sa njim i Evi, posle njihovog pada, bile su otkrivene mnoge tajne koje su se odnosile na buduće spasenje čovečanstva. Čak je i Kain razumeo blagodatni glas Božiji koji ga je ukorevao za njegov greh. I Noje je besedio sa Bogom. Avram ' ' vide Boga i dan Njegov i zaradova se ' '. Blagodat Svetog Duha dejstvovala je jasno i u svim starozavetnim prorocima i svetiteljima izrailjskim. Zbog toga je kod Jevreja bila osnovana proročka škola gde se učilo kako da se raspoznaju Božiji znaci i anđelska javljanja od običnih javljanja, koja se dešavaju u prirodi neblagodatnog zemaljskog života. Sv. Simeon Bogoprimac, bogoroditelji Joakim i Ana i drugi bezbrojni ugodnici, doživljavali su mnoga i raznorazna Božanska javljanja, čuli glasove i primali otkrivenja, koja su se potvrđivala očevidnim čudesnim događajima. Duh Božiji dejstvova je vidljivo, premda ne onako silno kao u izabranom narodu i među neznabošcima koji nisu poznavali istinskoga Boga on je među njima

skoro na krajnjoj tački zemaljske kugle gde smo svi jedni u Gospodu i Bogu i Ocu našem, nezavisno kojim jezikom, ali i te kako bitno, Božijom i međusbnom bratskom ljubavlju, vođeno i rukovođeno, čini punoću Crkve Božije, saučestvujući u molitvi i Svetotajinskoj zajedničkoj Čaši kojom nas Spasitelj iskupljuje od greha i povraća u slovesno i savesno stado Njegovo, spremno da čuje i tvori Volju Božiju. Zato mi je milo doći ovde jer osećam svet u malom na jednom mestu. I anđelska pesma ove dečice koja nas svojim nevinim glaosvima podižu do visina nebeskih govore da nema kraja ovom slavlju, Svetosavlju i Pravoslavlju, ma koliko bili daleko od svojih matica. Dečiji hor uz pomoć i vođenje o. Ljube odgovarao je na Svetoj božanstvenoj liturgiji. Posebnu radost u ovom nesvakidišnjem slavlju pričinio je veliki broj vernih koji su se sa Hristom sjedinili u Sv. Tajni Pričešća. Odrasli, ako i deo omladine, pristupili su i Sv. Tajni ispovesti i pokajanja .

manastir Krušedol, i posveti ga Blagoveštenju Presvete Bogorodice. Tu sveti Maksim prenese iz Beograda svoju episkopsku stolicu i na taj način obnovi Sremsku arhiepiskopiju. Uskoro i on počinu u Gospodu ( 1516 godine, 18. januara, kada se i slavi njegov spomen ), i bi pogreben u svojoj zadužbini Krušedolu. Prepodobna mati naša Angelina primi ovde u Sremu sveti i anđelski monaški čin, u ženskom manastiru kod Krušedola, zadržavši na monašenju isto ime Angelina ( što znači : Anđelska ). Od početka svoga zemnog života ona se usrdno podvizavaše na spasenje svoje duše, no sada priloži trud trudu i podvig podvigu. Sva se predade molitvi, delima milosrđa i opravljanju svetih hramova i manastira Božjih u Sremu. Zbog svih tih svojih mnogobrojnih dela, ona je, kao savršena hrišćanka, supruga, majka i monahinja, od naroda s pravom dobila naziv "Majka Angelina ". Poživevši tako sveto i bogougodno, ona najzad počinu od trudova svojih i mirno usnu u Gospodu 30 jula

će on sam na drugi način sablazniti devojku. I otišavši od Kiprijana, ovaj se demonski knez pretvori u žensko, i tako uđe kod Justine. Pošto sedoše, on stade razgovarati s njom o Svetom Pismu, kao da želi da sledi njenom životu i čistoti, i raspitivaše je, kakva je nagrada za takav strogi život i čistotu. Justina mu odgovori: Velika je i neiskazana nagrada onima koji žive u čistoti, i veliko je čudo što ljudi ni najmanje ne obraćaju pažnju na tako veliku riznicu kao što je čistota anđelska . - Tada đavo, obelodanivši svoju bestidnost, stade je vešto kušati, govoreći: Na koji bi onda način svet mogao opstati? I kako bi se ljudi rađali? Da je Eva sačuvala čistotu - devstvenost, otkuda bi se onda umnožio rod ljudski? Nema sumnje, supružanstvo je dobro; njega ustanovi sam Bog; i Sveto Pismo ga hvali, govoreći: Ženidbu da drže svi u časti, i postelja ženidbena da bude čista ( Jevr. 13, 4 ). I mnogi svetitelji Božji, zar ne behu u braku ,

anđelska

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov