nego za prelom kod odraslih ili starih. Pored toga kod dece postoje specifične povrede hrskavice rasta i hrskavične apofize u predelu karlice. Shodno građi karlice i potrebnoj sili za njenu povrede kod dece, povrede karlice dece nisu česte,

i spajaju u uzrastu od 16 do 18 godina. Sekundrani osifikacioni centri uključuju kristu ilijačne kosti, ishijadičnu apofizu , spinu ilijaku anterior inferior, tuberkulum pubikum, ugao pubisa, spine ishijadične kosti i lateralno krilo

za razliku od duplog preloma prstena kod odraslih koji prati prelom sa pomeranjem (deplasmanom). Avulzioni prelomi apofiza dešavaju se mnogo češće kod dece i adolescenata nego kod odraslih jer je hrskavica mekša od kosti. Prelomi kroz

osteoklasta i svaka koštana razgradnja Vrlo je važna diferencijalna dijagnoza između normalno tamnih epifiza ili apofiza , sa jedne, i faze piknoze kod AON, sa druge strane, i dif. dg. između fragmentacione faze AON i multicentričnog

su različiti i moraju se vaditi kada se rast završi. U svakom slučaju praćenje je neophodno do kraja rasta. APOFIZA ¶

se poveže sa osifikacionim centrom epifize ili da dugo ostane izolovano. Fizarna ploča iščezava kada se završi fuzija apofize sa stablom kosti. U skaldu sa njihovom funkcijom apofize odlikuje veći broj kolagenih vlakana koje pojačavaju fizu, a

izolovano. Fizarna ploča iščezava kada se završi fuzija apofize sa stablom kosti. U skaldu sa njihovom funkcijom apofize odlikuje veći broj kolagenih vlakana koje pojačavaju fizu, a znatno manje ćelija u proliferativnom sloju. Mišići se

kroz fibroznu ploču. Zbog toga se pre dešavaju povrede kroz apofizarnu ploču rasta nego kidanje tetiva od insercija na apofizi . One imaju dvojnu vaskularizaciju: sa periferije prolaze transfizarni sudovi i preko mišićnih pripoja. U slučaju

prolaze transfizarni sudovi i preko mišićnih pripoja. U slučaju perifernih avulzija može doći do aseptične nekroze apofiza . Najčešće povrede apofiza su avulzije parcijalne ili potpune. One nastaju usled snažnih trzaja mišića koji se na

i preko mišićnih pripoja. U slučaju perifernih avulzija može doći do aseptične nekroze apofiza. Najčešće povrede apofiza su avulzije parcijalne ili potpune. One nastaju usled snažnih trzaja mišića koji se na njima pripajaju. Povreda kroz

ili potpune. One nastaju usled snažnih trzaja mišića koji se na njima pripajaju. Povreda kroz germinativni sloj apofize može dovesti do njenog usporenja rasta Ogden navodi da može doći do povrede između spoljnjeg hrskavičnog sloja i

navodi da može doći do povrede između spoljnjeg hrskavičnog sloja i osifikacionog jezgra kada dolazi do hipertrofije apofize ali nije opisana povreda osifikacionog jezgra (tip III).

. To može da dovede do promene razvoja ili oblika kosti samo kod mlađe dece i da eventualno kasnije zahteva transfer apofize .

kroz sekundarni centar osifikacije pre njihovog spajanja sa karlicom. Zbog toga je korisna uporedna radiografija apofiza da bi se normalne anatomske varijacija razlikovale od preloma.

glavom na donjoj bedrenoj bodlji dolazi do kidanja bodlje. Njene povrede su ređe nego povrede gornje spine jer se njena apofiza zatvara ranije. Klinički se manifestuje bolom u preponi naročito pri šutiranju. Radiografija (obe strane)