bogohulnika. Duboko i svestrano poznavajući istine hrišćanske vere, oci Sabora su snažno i uspešno opovrgavali arijansku jeres. U tome se naročito odlikovao aleksandrijski đakon Atanasije. On je svojom bogonadahnutom rečitošću kidao kao

Sveti Vaseljenski Sabor bi sazvan, meseca maja 381. godine, u Carigradu. Sabor bi sazvan da još jednom i konačno osudi Arijansku i s njom Duhoboračku jeres, a i jeres Apolinarijevu. Bezbožni Arije pogrešno učaše o Sinu Božjem, i zato bi osuđen na

pravoslavne, car, na putu za Antiohiju, dođe i u Kesariju Kapadokisku. Tu se svim silama staraše da Vasilija privuče na arijansku stranu. A potstače svoje knezove i velmože i savetnike da molbama i obećanjima i pretnjama pridobiju Vasilija za

, da je u veku Konstantina Velikog, u tom istom gradu milanski biskup sveti Ambrozije učvrstio pravu veru i pobedio arijansku jeres, veliku opasnost za čitavu Evropu.

trag u legendama i pričama po celom Sremu. Sazvao je četiri crkvena sabora u Sirmijumu na kojima je pokušao da proglasi arijansku jeres za glavnu hrišćansku dogmu. Jedini je ilirski vladar, uz Konstantina, koji je umro prirodnom smrću

, govoreći: Ne samo desnu ruku nego mi i levu otsecite, a ja vam neću dati odluku saborsku koja tako jasno obelodanjuje arijansku pokvarenost i bezakonje. - I opet se carev izaslanik vrati prazan. Kada car ču svetiteljev odgovor, veoma se udivi

. I pastiri njeni behu progonjeni. Jer zločestivi car Valent, baveći se duže vremena u Antiohiji i podržavajući jeres arijansku , nagovoren od arijanaca, protera presvetog arhiepiskopa Meletija. I beše svetitelj u izgnanstvu sve do smrti

da je Sin Božji ne stvorenje već Tvorac, jednosuštan sa Ocem. I radovahu se pravoverni, što stub Crkve proklinje arijansku jeres kao protivnu i neprijateljsku Hristu. Tada ni veliko ni malo, ni muško ni žensko, ne ostade kod svojih kuća. He

induskom zadržale izvesne arhajične jezične karakteristike koje treba da pretstavljaju veliku starost i daleku arijansku tradiciju Indusa. Ali, i ta je teza, opet s obzirom na floru i faunu, odbačena.

. Razdioba države među sinove i sinovce Konstantinove imalo je posljedicu, da se crkva rascijepala u dvije stranke: arijansku i atanasijevsku, koju je god. 353. pokušao nasilno da ukloni u korist arijanstva Konstancije, kad je god. 353. opet

, i da nije jedne suštine i časti i vlasti sa Ocem. Pošto sveti Evstatije posrami i anatemi predade bogohulnu jeres arijansku , i ispovedi da je Sin jednosuštan sa Ocem, on izazva zloću jeretika protiv sebe, naročito Evsevija nikomidijskog,

Konstancije pobedi Magnencija [ 27 ], i vladaše i Istokom i Zapadom. I kako na Istoku tako i na Zapadu on rasprostiraše arijansku jeres. Trudio se na sve moguće načine da zapadne episkope pridobije za arijansko učenje, neke milom, neke silom, a i

, biti smatran u najmanju ruku za jeres, isto onako kao što smo, npr. u Solinu, a još više u njegovu zaleđu, imali arijansku jeres, kroz duži period i posle nestajanja arijanizma.

je i episkop Kesarijski Dianije, pod pritiskom cara Konstancija i prevarom od strane episkopa arijanaca, potpisao arijansku odluku o veri toga sabora, Vasilije napušta i Dianija i Kesariju i odlazi u samoću u Pont (Pismo 51, 2). Jedno vreme on se

kraja a postavljen od arijanaca za episkopa Kizičkog. Ovaj Evnomije je mnogo zla nanosio Crkvi i mnoge obraćao u jeres arijansku svojom prepredenom govorljivošću i dijalektikom. I kako kaže istoričar toga vremena Sozomen (VI, 26, 10), da se pred