slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "bahmuta".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
se, treptave, kao neka rosijska carska kruna, koja se, u to doba, među tim otpuštenim oficirima, zamišljala, sva u dragom kamenju. Sofijska katedrala, Andrijevska crkva, Pečerska lavra, Zlatna kapija, u snegu, na brdu, učiniše se tim doseljenicima, prvih dana, kao građevine, ne ljudskih ruku, nego kao da ih je neka luda uobrazilja gradila, u snegu i ledu ". Bahmuta do Luganja, prema Donu. Sve olakšice i privilegije koje su godinu i po dana ranije dobili doseljenici u Novoj Serbiji bile su potvrđene i za one kojima je naloženo da se nasele u oblast koja je nazvana Slavjanoserbija. To je potvrđeno i ukazom od 21. maja 1753. godine. Naseljavanje srpskih graničara u Slavjanoserbiju, sa sedištem u Slavjanoserbsku, odvijalo se po planu izrađenom za razmeštanje srpskih doseljenika u Novoj Serbiji. Štab se nalazio u tvrđavi Lugansku, koju
vodećih Srba brzo je dovela do sukoba oko vlasti nad jedinicama i obećanom teritorijom. Posle osnivanja Nove Serbije između Kremenčuka na Dnjepru i Semlaka na Sinjuhi pod komandom Horvata, pojavio se problem prvenstva i prava na komandovanje između novopridošlih Jovana Ševića i Rajka Preradovića, s jedne, i Jovana Horvata, s druge strane. Carica i Senat su 1752. godine doneli rešenje da se formira još jedna teritorija pod srpskom upravom Slavenoserbija, između Bahmuta i Luganska. Slavenoserbija je podeljena na zapadni deo pod komandom Rajka Preradovića, i istočni, bliži Lugansku, pod upravom Jovana Ševića. Čak ni stvaranje geografski razdeljenih teritorija nije umirilo strasti, jer je Horvat uložio sve sile da sa suparničke teritorije dovede sebi ljude, ali mu je Vojna kolegija to zabranila .
oficire, koji su prešli u njezinu službu, pa se posle vraćali u Banat da pozivaju svoje sunarodnike na seobu. Njih su austriske vlasti dale zatvoriti, ali su ih na zahtevanje ruske vlade morali pustiti. Tako se moglo dogoditi, da je i posle kaznenog patenta, u septembru 1752., krenula i druga grupa Srba u Rusiju, pod vođstvom drugog potpukovnika pomoriške milicije, Jovana Ševića. U toj grupi bilo je oko 800 lica. Ta grupa bila je naseljena kraj ranijih naselja Horvatovih od Bahmuta do Luganje. Šević, koji je bio u neprijateljstvu sa Horvatom, nije hteo da mu se potčini, nego je, kao novi general, dobio posebnu komandu nad svojim odredom. Novo, Ševićevo naselje, dobilo je službeni naziv Slavjanoserbije. Jedan učesnik zabeležio je, kako su se naši ljudi našli u novoj postojbini. "Došli smo na pustu stepu i zemlju taku, gde od stvorenja sveta nikakva naselja nije bilo, ni kupiti se ničeg nije moglo ". Broj srpskih naseljenika, od kojih je došlo 1753. god.
, tačnije 1724. se desila prva organizovana seoba Srba iz Austrije u Rusiju, njih oko hiljadu. Srbi su bili dobro obučena vojska ( šajkaši-krajišnici ), a oficiri tehnički obrazovani i dobri stratezi i kao takvi su bili interesantni za rusku vojsku, te su naseljavani kao graničari. U ruskoj vojnoj službi je 25 Srba dobilo čin generala. Nova seoba je bila 1756 / 59. kada se u Rusiju doselilo oko 2500 lica. Na desnoj obali Dnjepra niklo je naselje Nova Serbija, a između Luganska i Bahmuta , na levoj obali Dona obrazovana je Slavjanoserbija. Smatra se da je u Rusiju tokom osamnaestog veka prebeglo 10.000 Srba .
i imao da se stara da preseljenici dobiju dosta dobre zemlje sa vodom i šumom i da budu snabdeveni svačim što im pripada : Bahmuta , odakle su nas poveli i raspodelili u provinciji Bahmutskoj, u blizini našeg budućeg naselja, u sela, po državnim stanovima .
proleće. Za toliku kupovinu skoro sam sav novac istrošio, a i jednom prijatelju, kratko vreme pre toga, dao sam pedeset rubalja na zajam - da pomognem čoveku. Ostalo mi je svega trideset rubalja, a na platu se imalo čekati još neka dva meseca. Da se prehranim i izvučem iz te neprilike, morao sam poći u lov. Samo, za to mi je trebalo baruta i sačme ( rezervu koju sam doneo iz Kijeva svu sam potrošio ). Morao sam poslati, dakle, čoveka da mi donese barut čak iz Bahmuta , a do Bahmuta je trebalo ići na konju više od sto vrsta - ali drukčije nije išlo. Od poslednjih trideset rubalja odvojio sam sluzi deset da mi kupi vedro votke, a za ostatak baruta i sačme .
kupovinu skoro sam sav novac istrošio, a i jednom prijatelju, kratko vreme pre toga, dao sam pedeset rubalja na zajam - da pomognem čoveku. Ostalo mi je svega trideset rubalja, a na platu se imalo čekati još neka dva meseca. Da se prehranim i izvučem iz te neprilike, morao sam poći u lov. Samo, za to mi je trebalo baruta i sačme ( rezervu koju sam doneo iz Kijeva svu sam potrošio ). Morao sam poslati, dakle, čoveka da mi donese barut čak iz Bahmuta, a do Bahmuta je trebalo ići na konju više od sto vrsta - ali drukčije nije išlo. Od poslednjih trideset rubalja odvojio sam sluzi deset da mi kupi vedro votke, a za ostatak baruta i sačme .
bio dobar strelac, a sada, u svakidašnjem lovu, tako sam se izveštio da mi nije ništa ispred puške moglo promaći, pa letelo ili po zemlji jurilo. Čim nešto okom. ugledam, imalo je da padne, tako da su mnogi mislili da s mojim gađanjem nisu čista posla - ali varali su se . Bahmuta sve što im treba, a onda su se tako oduševili za taj posao da su hteli svaki dan u šumu. Privlačilo ih je i to što su osim mesa dobijali lep novac i za vučje i zečje kože .
doseljenicima dodeljivao po čin više od onoga što su ga imali u austrijskoj vojsci, došlo je do iseljavanja značajnog broja Srba 1751 - 53. Istovremeno s preseljenjem graničara započela je i seoba u Ukrajinu. Za naseljavanje bile su određene posebne teritorije u južnim krajevima Ukrajine. Jedna - na desnoj obali Dnjepra, obuhvatala je zadnjeprovska mesta i imala središte u Novimirgorodu ( tada Trisjagi ) - 1752, nazvana je Nova Serbija. Druga - na levoj obali Dona između Bahmuta i reke Lugan, - 1753. nazvana je Slavjanoserbija. U Memoarima Simeon Piščević, koji je kao kapetan austrijske vojske prešao u Rusiju u svojoj dvadeset trećoj godni, piše: Prvi je došao u Rusiju general-major Ivan Horvat. On je bio lepo primljen. Data mu je privilegija o slobodi iseljenika i pusta zemlja za naseljenje. Zapadnu stranu te zemlje čini reka Sinjuha do svog ušća u Bug - pa na sever do reke Vise, pa Visom, iznad granice poljske Ukrajine, do reke Tjasmina i dalje