je neprolazna i besmrtna. Tu neprolaznost i besmrtnost svoju ona pokazuje kroz sve što čini i stvara. Iz celokupnog stvaralaštva njenog izbija čovekova čežnja za beskrajnošću u svima oblastima: u znanju, u životu, u postojanju. Duh ljudski neumorno čezne za beskrajnim znanjem, za beskrajnim životom, za beskrajnim postojanjem. A kroza sve

napor: savladati smrt i smrtnost po svaku cenu, a osigurati besmrtnost i život večni. beskrajnošću u svima pravcima? Ako se ova čežnja za beskrajnošću i može nametnuti slabijem čoveku, onda otkuda ona kod najsamostalnijih mislilaca i stvaralaca u rodu ljudskom?

, a osigurati besmrtnost i život večni. beskrajnošću i može nametnuti slabijem čoveku, onda otkuda ona kod najsamostalnijih mislilaca i stvaralaca u rodu ljudskom? Jer ona je kod njih najjača i najrazvijenija.

čoveku, onda otkuda ona kod najsamostalnijih mislilaca i stvaralaca u rodu ljudskom? Jer ona je kod njih najjača i najrazvijenija. beskrajnošću nalazi u samoj suštini duha ljudskog. Sazdan po liku Božjem, čovek teži za beskrajnim znanjem; priroda samog osećanja teži za beskrajnošću osećanja; priroda samog

to pokazuje da se čežnja za beskrajnošću nalazi u samoj suštini duha ljudskog. Sazdan po liku Božjem, čovek teži za beskrajnim znanjem; priroda samog osećanja teži za beskrajnošću osećanja; priroda samog života teži za beskrajnim životom. Sav duh čovekov: i kroz saznanje, i kroz osećanje, i kroz volju, i kroz život hoće da je beskrajan, a to znači

hoće da je beskrajan, a to znači: besmrtan. Jednom rečju: duh ljudski hoće beskrajnost, hoće besmrtnost po svaku cenu i ma u kom obliku. beskrajnošću nije mogla nametnuti čoveku veštastvena priroda, jer je sama ograničena i nema u sebi te čežnje. Takođe je očigledno da je duhu ljudskom nije moglo nametnuti ni telo

očigledno da je duhu ljudskom nije moglo nametnuti ni telo čovečje, jer je i samo ograničeno. Kao jedini mogući i logičan izlaz ostaje ova postavka: ljudska čežnja za beskrajnošću , za besmrtnošću nalazi se u samoj prirodi duha ljudskog. Sazdan po liku Božjem, čovek je sav u toj čežnji. Jer bogolikost i jeste ono u biću ljudskom što čezne za

. Ovo je zaključak, zasnovan na svekolikom iskustvu roda ljudskog. Jer to iskustvo na najraznovrsnije načine svedoči o neodoljivoj čežnji duha ljudskog za beskrajnošću , za besmrtnošću, za večnim životom bilo u ovom ili u onom svetu. Ako se oslonimo na sveopšte iskustvo roda ljudskog i svedemo čoveka na njegove osnovne elemente,

da je ova čežnja za besmrtnošću najosnovniji elemenat čovekovog bića. beskrajnošću života, saznanja, savršenstva. Stoga se ova silna čežnja bića ljudskog za besmrtnošću ne može potpuno zadovoljiti i zasititi ničim do Bogom. I kad Gospod Hristos

... I obamre on na godine i vekove U zlatnom nemuštom ushićenju... "(I. Drač, Balada o suncokretu, prev. S. Rašković). [ 8 ] beskrajnošću i pred dubinom postojanja, još reljefnije i svežije, pronalazimo kod pesnika V. Holoborođka, koji je ulio nov glas u poeziju ukrajinskih "šezdesetnika ". Ali ovde se

noć, i kroz san čak, oni jednako beže, beže, O, ta zar ništa ne može da ih veže Ništa beskrajnošću otkrovenja; Razgoliti se sad bok, sad rebro, pomole se sad kolena bela; I sve su zračnije oči u hrpe Hadžija, s kojih padaju odela. Sve providnija je njina koža, Vide se

poimanja istorije i njenog kraja. Okončanje istorije je za Berđajeva savlađivanje svega prolaznog ili smrtnog, to je pobeda nad onim što Hegel naziva rđavom beskrajnošću .