da Slezović nije iskazivao takve stavove samo zbog probijanja na medijsku scenu već i iz ličnih uvjerenja. No, njegovo bezbožništvo je njegova lična stvar, ali mržnja koju ne skriva i zloupotreba medija za koje radi Radio sto plus i Agencija Beta nisu

sa slašću sećaju pokolja. Sva veruju da im je sopstveni bog to zapovedio, kao čin pravedne osvete, jer je u gradu vladalo bezbožništvo . Zlo se mora pročistiti krvlju, vele oni. Tog je dana krv tekla kao voda, pa je kasnije sve verovatno bilo vrlo čisto.

svega skupa. bezbožništva i ljudskog uzdignuća prema božanskom statusu samo svojim snagama, neumoran u pričama o tome kako je neminovno da nas iz

protiv Hrista i Crkve. Programom propisano i zakonom ozakonjeno bogoboračko i hristoboračko bezboštvo. Diktatura bezbožništva je u punom zaletu, razrađena i smišljena. Pri tome sva sredstva dopuštena, sva u punoj upotrebi za dostignuće cilja.

o Svetom Savi u crkvi kakva hajka na sve što je Hristovo, evanđelsko, svetosavsko Jednom rečju: diktatura bezbožništva vlada školom.

prosvetu, to je cilj svekolike prosvetne delatnosti komunističke. I na tome svim sredstvima radi diktatura bezbožništva . Osobito putem javnih predavanja i štampe. Osnovni dogmati komunističko-bezbožničke prosvete jeste vulgarna

je njenim opijumom najviše ljudi opijeno. bezbožništva uporno radi na tome: da svakog vojnika prevaspita u ratnika protiv Boga, protiv Gospoda Hrista. Tu su i sredstva

prisustvovati na parastosu u crkvi. Jednom rečju: lišeni su svih prava koja kao hrišćani moraju imati. Diktatura bezbožništva tu nema očiju.

zastrašivanja, a katkad premeštaj, pa i otpuštanje iz službe. bezbožništva mrko gleda i na one građane koji, iako nisu u radnom odnosu sa državom, no manifestuju svoja verska osećanja i ubeđenja.

strane posmatran, svaku normalnu ljudsku pamet navodi neminovno na ovakav zaključak: u komunističkoj Jugoslaviji bezbožništvo je ustvari državna vera, koju diktatura bezbožništva na sve moguće načine nameće građanima ove zemlje.

neminovno na ovakav zaključak: u komunističkoj Jugoslaviji bezbožništvo je ustvari državna vera, koju diktatura bezbožništva na sve moguće načine nameće građanima ove zemlje.

IDOLOPOKLONSTVA. Izmišljeno je novo vrhovno božanstvo, novi vrhovni idol: država (komunistička). Diktatura bezbožništva zahteva da se tome idolu prinese na žrtvu sve: i savest, i vera, i pamet, i telo, i sve vidljivo i nevidljivo. Novi vrhovni

novi idoli, proglašavaju za bogove, i unose u novi panteon uz bučni ritualistički ceremonijal. A diktatura bezbožništva trudi se na sve moguće načine da svakoga nagovori ili namora da se pokloni novim bogovima i prinese im žrtvu, da podržava

u bogomrskim neznaboštvima (1 Petr. 4, 3). bezbožništva jeste potpuna likvidacija Crkve. I na tome se radi planski, sistematski: postepeno se razara Crkva iznutra i spolja,

i judinska. I sve je to vešto izmešano, ali ustvari otrov do otrova, samo u saharinskim oblandama. Diktatura bezbožništva kroz sve to lišava Crkvu njeni osnovnih prava. I svaki se hrišćanin u čudu pita: Jesmo li mi pravoslavni hrišćani