kuli ' gledali su svoju sudbinu i kukali: Bijogradu na Stambol-kapiji, Ogrnuli skerletne binjiše, Suze rone, a prilike

taindžija, Starac Fočo od stotine ljeta, Sve sedam se sastalo dahija; Bijogradu na Stambol-kapiji, Ogrnuli skerletne binjiše, Suze rone, a prilike

Ova politika DS-a me odbija i više neće imati moj glas. Bijogradu a po sto u sedamnaest gradova, a cijim novcima, nece da moze, nece

o Nemcima i Turcima) ali se ipak čini da je reč o faktografiji [ 32 ]. Bijograd je od starine morao biti rđav i starinski grad, ali su ga Nijemci od

, bez sumnje, nijesu pekli Turci, nego Nijemci, kad su ono dugo držali Bijograd . (...) Da kuće nijesu kao u Beču ili Peterburgu, nego male, u kojima živi

; Pa se Šarcu na ramena baci, Okrenu ga od Prilipa grada, Ode pravo stojnu Bijogradu . Kad je bio pokraj Bijograda, Uvrati se, te se napi vina; Pa odatle

ga od Prilipa grada, Ode pravo stojnu Bijogradu. Kad je bio pokraj Bijograda , Uvrati se, te se napi vina; Pa odatle poklopi Šarina, Za Dunavom skela

, Bijela je vila pokliknula Sa Avale zelene planine, Vila zove u Bijograd stojni Po imenu dva brata Jakšića, Jakšić: Mitra i Jakšić-Šćepana: O

: O Jakšići, zlo vam jutro bilo "Al ' čujete al ' se ne brinete? Na Bijograd udariše Turci, Udariše Turci su tri strane, I još ću vi po imenu kazat ':

iziđ ' te gradu na bedene, "Pa poglajte na polje široko" Što je silne pod Bijograd vojske. "Kad to začu Jakšić Dimitrije, On poskoči na noge lagane I otide

Stjepana? "Hoćaše se natrag povrnuti, Ema Turci kavgu učiniše, Na Bijograd stojni udariše, Udariše Turci su tri strane. Silna vojska

ni lumbarde, Ev ' od grada vrata ugrabiše, Ni bi mrtva ni bi ranjenoga: U Bijograd Turci ulaziše, Pa po gradu velje jade grade: Robe roblje, a sijeku glave

odriješi ruke, I dade mu konja i oružje, Te se s njime po ordiji diči. Kad Bijograd Turci poharaše, Krenu sila ispod Bijograda, Pa okrenu vezir Ćuprelija

se s njime po ordiji diči. Kad Bijograd Turci poharaše, Krenu sila ispod Bijograda , Pa okrenu vezir Ćuprelija I njegova velja silna vojska. A da vidiš

hoću pokrstit ' za nago; "Da pašino blago pokupimo," Da bježimo Stojnu Bijogradu . "Kad to čuo Jakšiću Stjepane, Od zemlje je na noge skočio, Pa joj pruži