nebesa, na koja si bio uznesen. - Zatim sveti Simeon vide raj, i prekrasne vrtove, i presvetle i prevelike palate, i izvor mira koji izviraše. Tamo više nikoga ne vide osim Adama i blagorazumnog razbojnika. Kada Simeon dođe k sebi, on ispriča svome starcu sve što vide. A starac Jovan saslušavši, reče mu: Čedo blagosloven Gospod koji ti dade takvu blagodat Međutim, dete

vaspitačica, da stalno bude pored nje, i da s njom bude za trpezom, i poveri joj upravu nad svima devojčicama. Osim toga Likinije postavi svojoj kćeri za učitelja jednog čestitog i blagorazumnog starca, po imenu Apeliana, da svaki dan dolazi kod nje i uči je knjižnoj mudrosti. I tako devojčica provede šest godina i tri meseca. A kad napuni dvanaest godina, otac njen stade

i o faktoringu . blagorazumnog i uzvišenog u rodu našem. Teško je naći grandioznu ličnost ne samo u našoj istoriji, nego i u istorijama drugih naroda, čija oreola i harizma ni u jednom vremenskom periodu nije ni

, a drugo, što ja nijesam iskusan u jezicima niti u drugomu učeniju evropejskom, a suviše toga što sam mlad ljetima isto kako i prosvješčenijem. Nego mi i ovo vjerujte da ću od svakog blagorazumnoga i prosvješčenoga čojka primati sovjete kako i od Vas, zašto Vi objavljam da se već na sve naše strane zna tvoja dobrodjetelj. Ali sam ja veoma uzeo svobodu pisati Vama, ali to je

Jevtimijev, i spašćeš se. - Trgnuvši se iz sna, ja osetih da sam potpuno zdrav, i krenuh, po naređenju svetoga oca, u Jerihon. Tamo nađoh, kao što mi i reče on, monaha starog, česnog i blagorazumnog ; i on me odvede u manastir Jevtimija Velikog, i ja ostadoh u njemu. Često sam odlazio i u lavru svetog Save k prepodobnom Jovanu, i dobijao od njega veliku korist duši mojoj. Jednom

čudesa; jer slava o Njemu prohođaše sve krajeve zemlje. Carski namesnik Krita, koji beše ujak Titu, dogovorivši se sa uglednim ljudima, posla u Jerusalim svoga sestrića, ovog blagorazumnog filosofa Tita, kao sposobnog da dobro čuje i shvati ono što govore usta Hristova, i da razgovara sa Njim, pa da im po povratku podrobno izloži sve što je sam doznao o Hristu. Tit

, jedno sa Ocem. Nije li to najbolji dokaz da je smrt sila koja odbija od Boga, udaljuje od Boga, razjedinjuje od Boga ? blagorazumnog - ne bi za te bilo opravdanja. Da nije njega - zemlja bi ostala zauvek pakao. Kada su se o Hrista sablaznili svi učenici, razbojnik ga je ispovedio kao Gospoda i kao Cara: Opomeni me se

krajevima, sastavili su rodoslove i to na osnovu Knjige Dana ", onako kako su mogli . blagorazumnog čoveka, ne može da se nađe. Upravo toga treba i mi da se držimo, mada ono nije potvrđeno svedočanstvima jer nema boljeg niti vernijeg. Jevanđelje, ipak je to istina, najvernije je

primaš Čašu iz ruku čovječijih, sjeti se da je ona - Čaša ne samo Nevinog, nego i Svesvetog. Sjetivši se toga, ponovi za sebe i za tebi slične stradalnike-grešnike riječi blaženog i blagorazumnog razbojnika, koje je ovaj izgovorio budući razapet nadesno od razapetog Bogočovjeka; "mi ... dostojno po djelima našim primismo ... Pomeni me, Gospode, kada dođeš u carstvo

izvanliturgijski, jep je to samo pružena liturgijska ruka do bolesnika, kao člana Crkve, koji nije u mogućnosti da dođe na liturgijski skup, ili ruka produžena do onoga koji je iz blagorazumnog i blagoslovenog razloga trenutno odsutan, kao što to kaže i sama crkvena molitva. Međutim, i taj trenutno odsutni član Crkve sve vreme ostaje pozvan i pozivan za Trpezu Gospodnju

između njih i neznabožaca. Nemajući mogućnosti da sam ide tamo, jer ga neophodni poslovi zadržavahu u Vizantiji, Maksimin posla mesto sebe jednog od svojih velmoža, čoveka blagorazumnog , veoma učenog i izvanredno krasnorečivog, rodom Atinjanina, kome ime beše Mina. Car naloži Mini da u Aleksandriji utiša metež i uspostavi mir, da hrišćanstvo istrebi iz toga

pravilu, poput klatna neka sila počne da baca na drugu stranu. Tada on počne da razmišlja: Kad mi sad nije uspelo, znači, da uošte ništa i nije bilo potrebno. Dela i reči rasuđivanja blagorazumnog sveštenika najbrže će ga zadržati. Poznate su reči svetog Jovana Lestvičnika: Ako vidiš početnika, kako uzlazi na nebo, uhvati ga za nogu, da njegov pad ne bi bio suviše težak .

. U to vreme carovaše u Grčkoj blagočestivi car Roman [ 6 ]. On posla u Trapezunt jednog od svojih dvorjana radi ubiranja carskih poreza. Ovaj dvorjanin, upoznavši blagolikog i blagorazumnog dečaka Avramija, odvede ga sa sobom u Vizantiju, i tamo ga poveri jednom izvrsnom učitelju, po imenu Atanasiju, da ga nauči filosofiji. Učenik za kratko vreme dostiže svog