iz crkve Ahmed je osećao neiskazano divan miris koji se lio iz nje. I on je upita, šta ona u crkvi jede, te tako miriše? Ona mu odgovori da jede naforu i pije svetu vodicu, agiazmu. Ahmed tada prizva jednog sveštenika Velike Crkve i zamoli ga da mu obezbedi jedno mesto u crkvi gde bi stajao za vreme službe kada Patrijarh bude služio o prazniku, i da ga izvesti o tome. Sveštenik postupi po Ahmedovoj molbi. Određenog dana Ahmed ode u crkvu. I kada u toku svete liturgije Patrijarh blagosiljaše narod, Ahmed vide gde iz trosvećnjaka i Patrijarhovih prstiju izbijaju zraci i padaju na glave svih prisutnih hrišćana, samo ne padaju na njegovu, Ahmedovu glavu. Videvši ovo čudo, Ahmed posle svete liturgije pozva sveštenika i odmah primi sveto krštenje. Krstivši se Ahmed ostade potajni hrišćanin. No jednom se na jednome skupu uglednih ljudi raspravljaše pitanje o tome, ko je najveći, i šta je najveće u ovome svetu. I kad upitaše Ahmeda šta on o tome misli, Ahmed što je

¶ blagosiljaše , odstupi od njih, i uznošaše se na nebo. Kako veličanstven i dirljiv rastanak sa zemljom Tamo na ivici Gore Jeleonske, na dogledu humke, ispod koje je umrli Lazar ponovo se digao u ovaj vremeni život, uzdigao se vaskrsli Gospod u nedogledne visine večnoga života. Uzdigao se ne do zvezda nego iznad zvezda; uzdigao se ne do angela nego iznad angela, i ne do najviših sila nebesnih nego iznad ovih, iznad svih besmrtnih vojski nebesnih, iznad svih rajskih obitališta angelskih i

srdžbu ozbiljnijeh ljudi . blagosiljaše dr Antonija, jer dajbudi polovinu svoga znatnog dohotka dijeljaše ne brojeći .

i gde je? - On je kod nas, i već je u anđelskom monaškom činu, bojažljivo izgovori starac: ime mu je Jovan Kukuzelj ... - Kukuzelj? iznenađeno reče car, i suze mu grunuše iz očiju. - Tada iguman podrobno ispriča caru o Jovanu. Car je pažljivo slušao, i na kraju od srca uskliknuo: Žao mi je jedinstvenog pevača Žao mi je moga Jovana No pošto se već postrigao, - nema se kud Spasenje duše je iznad svega: neka se moli za spasenje moje i carstva moga. Starac blagosiljaše Gospoda i milostivog gospodara, i vrati se radostan u svoju lavru. Od toga doba Jovan ostade spokojan i slobodan; izabra sebi pozadi manastira usamljeno mesto, sagradi sebi keliju i crkvu u ime svetih Arhangela, tu provođaše usamljenički po šest dana, a nedeljom i praznikom odlažaše u sabornu crkvu i pevaše za desnom pevnicom sa ostalim pojcima. Taj njegov trud i revnost u svetom pojanju biše nagrađeni nebeskom utehom. Jedne subote, propojavši Akatist, posle bdenija on

se od radosti, on ne vide Prečistu Djevu, a na svojim grudima nađe svoju obavezu čitavu i zapečaćenu. Od radosti i od užasa on još jače iznemože telom i postade kao polumrtav. Zatim, došavši k sebi, o kako veliku blagodarnost on uznese milosrdnom Vladici Hristu i milostivoj Bogomateri, svojoj pomoćnici i zaštitnici Sutradan, u nedelju, on ode u sabornu crkvu, u kojoj arhijerej služaše svetu Liturgiju. Posle pročitanja svetog Evanđelja on se približi episkopu kada ovaj blagosiljaše narod, i s plačem se baci pred noge njegove, moleći da bude saslušan, jer je hteo da glasno pred svima prinese pokajničku ispovest za dela svoja. Onda on podrobno ispriča sve što se beše dogodilo s njim: kako ga uklanjanje sa dužnosti ekonoma ožalosti kako iz žalosti pređe u očajanje, i odreče se Hrista Boga i Prečiste Bogomatere, davši o tome Satani svojeručno napisanu obavezu; kako potom posteći se, i moleći se, i plačući, vide Prečistu Bogorodicu, razgovara s Njom, i dobi

pretiti da će ga poseći mačem ako ne prinese žrtvu idolima. Mučenik pak, čuvši da će biti posečen mačem, obradova se, i usrdno moli Boga da mu da što skorije otići k stadu svome koje pre njega uziđe k nebu putem mučeništva, da bi mogao reći: "Evo ja i deca koju si mi dao, Bože" ( sr. Is. 8, 18 ). No zločestivi car naredi da mučenika prethodno vode u tamnicu i okuju u železne okove. Vođen u tamnicu, sveti A n tim hvaljaše i blagosiljaše Boga za sve. I gle, iznenada ga obasja s neba svetlost, okovi se na njemu pokidaše, a sluge što ga vođahu padoše od straha na zemlju. Međutim sveti Antim ih podiže i naloži im da čine što im je naređeno. Došavši do tamnice, svetitelj uđe tamo među zločince i razbojnike, i radovaše se kao da je uveden na gozbu ili na svadbu. Predloživši sužnjima duhovnu hranu reči Božije i postavivši piće pobožnosti, on ih dobi za Hrista i prisajedini svetoj Crkvi, naučivši ih veri i dobrim delima; i

i reče mu: Budi hrabar, Artemije Ja sam s tobom, izbavljajući te od svakog bola i pripremajući ti venac slave. Jer kao što ti ispovedaš mene pred ljudima na zemlji, tako ću i ja ispovediti tebe pred Ocem svojim nebeskim. Budi dakle hrabar i raduj se: ti ćeš biti sa mnom u Carstvu mome. Čuvši to od Gospoda, mučenik se tog časa isceli od rana, tako da ni traga ne ostade od njih na svetom telu njegovom, i duša mu se ispuni Božanske utehe, i on pevaše i blagosiljaše Boga. Međutim, on, otkako bi bačen u tamnicu, ne okusi ništa od hrane niti što pi, i sve tako do same končine svoje. I njemu bi rukom Anđela donošena nebeska hrana, hleb koji ga ukrepljavaše. Vrativši se sa stidom od svojih žrtvoprinošenja, Julijan baci na hrišćane krivicu zbog sagorenja Apolonovog hrama, govoreći da su ga hrišćani zapalili noću. I oduzevši hrišćanima svete crkve, on ih pretvori u idolske hramove, i stade strahovito tlačiti hrišćane. Zatim naredi da

koje prolazi mimo. Upitan od učenika: Šta radiš, oče; kome se to klanjaš, i s kim razgovaraš? Prepodobni odgovori: Evo, presveti patrijarh Nikifor, nepravedno proteran za Pravoslavlje, ide na zatočenje, i lađom prolazi pored našeg kraja. I ja zbog njega upalih sveće i tamjan, da odam dužno poštovanje patrijarhu. - A to provide i presveti patrijarh Nikifor nalazeći se na lađi, jer iznenada prekloni kolena, i na poklon odgovori svetome starcu poklonom, i podigavši ruke blagosiljaše . A jedan od pratilaca njegovih na lađi upita ga: Koga to blagosiljaš, presveti oče? i pred kim se to pokloni do zemlje? Svjatjejši odgovori: Evo, Teofan Ispovednik iguman pozdravi nas i odade nam poštovanje upaljenim svećama i tamjanom; i ja mu uzvratih poklonom, jer će i on kao mi skoro postradati. Tako i bi. Jer potom nepobožni car Lav Jermenin, u želji da prepodobnog Teofana pridobije na svoju stranu, posla k njemu izaslanstvo ( oko 816. g. ), s počastima ga pozivajući i

mimo. A kad ga učenik upita: Šta to radiš, oče? Kome se pokloni i kome govoriš? Prepodobni odgovori: Evo, svjatjejši patrijarh Nikifor, nepravedno prognan za pravoverje, odlazi u zatočenje prolazeći lađom sada mimo ovog kraja; zbog toga zapalismo sveće i tamjan, da patrijarhu odamo potrebno poštovanje. - A provide to i svjatjejši patrijarh Nikifor nalazeći se na lađi: jer iznenada prekloni kolena, pokloni se svetome starcu uzajamno, pa pruživši ruke u vazduhu , blagosiljaše . A jedan od onih što sa svjatjejšim behu na lađi upita ga: Koga blagosiljaš, svjatjejši oče, i pred kim se pokloni preklonivši kolena? Patrijarh odgovori: Evo, Teofan Ispovednik, iguman Velikog sela, pozdravi nas i odade nam poštovanje zapaljenim svećama i tamjanom, a i ja mu se sa svoje strane poklonih, jer će i on za kratko vreme postradati slično nama. - To se uskoro i zbi. Pošto svetitelj Hristov Nikifor stiže u mesto svoga zatočenja, on provede tamo trinaest godina u bedi

donesu meni: ubožjak neće biti neodeven, - Rasrdivši se, đakon ode do obližnjeg dućana, kupi kratku prostu odeću, pa je sa gnjevom stavi pred noge episkopu, govoreći: Evo odeće, a ubožjaka nema. - Svetitelj spokojno naredi đakonu da nekoliko trenutaka postoji iza vrata, pa odenuvši se tajom u kupljenu odeću, iziđe u hram radi služenja liturgije. Međutim Gospod ne oklevajući nagradi svetog Martina za ovo tajno evanđelsko delo. Tor istog dana, kada sveti episkop blagosiljaše žrtvenik, u vreme bogosluženja zablista od njegove glave ognjeni kolut, čiji plamen dižući se uvis obrazovaše dugačak zrak. Ovu divnu pojavu od mnoštva prisutnog naroda vide samo nekolicina odabranih, i to: blagočestivi učenik svetog Martina Gal, jedna devojka, jedan prezviter i tri monaha. Krotost svetoga Martina primoravala je čak i neznabošce da ga vole. On uopšte nije imao neprijatelja; no ako ih je i bilo, to su oni koji su ga mrzeli zbog njegovih vrlina, koje sami

metru zadalo je probleme stanovnicima severozapadnog i jugoistočnog dela grada gde su podrumi i dvorišta pojedinih domaćinstava bili potopljeni. Usled obilnih padavina naročito loše su prošle četiri porodice u naselju Kumalak, u ulici Božidara Veličkovića od broja 104 do 110, čije su kuće i dvorišta potopljene otpadnim kanalizacionim vodama . blagosiljaše , odstupi od njih i uznošaše se na nebo. ( Lk. 24,51 )

; sumrak se hvatao, a iguman tada ne beše u manastiru. Odjednom inok ču kako neko zakuca na vrata od kelije i reče da je iguman; no inok, iznemogao od bola i gubitka krvi, ne beše u stanju da ustane i otvori vrata; utom se vrata sama otvoriše, divna svetlost najedared obasja svu keliju, i usred tog sjaja inok ugleda dva čoveka, jednog u arhijerejskom odjejanju. Paćenik stade misleno prositi blagoslov od došavših. Lučezarni starac pokazivaše arhijereju temelje kelije, a ovaj ih blagosiljaše . Tada bolesnik, na svoje najveće iznenađenje, oseti se potpuno zdrav. Iz toga on razumede da se udostojio videti svetitelja Aleksija i prepodobnoga Sergija. Tako se ova dva sveta muža, sjedinjeni prisno bratskom ljubavlju za života na zemlji, javljahu i po smrti. Žitelj Moskve Simeon trgovac, rođen po predskazanju svetog Sergija, strahovito se razbole, te se ne mogaše ni pokrenuti, ni zaspati, ni jesti, već ležaše raslabljen na postelji svojoj. Pateći mnogo, on jednom

Njegova na nebo, ipak, gledajući sada Tebe, smatram da vidim Njega. Sa svetim apostolom Pavlom behu i bliski učenici njegovi: Dionisije Areopagit [ 6 ], Jerotej [ 7 ] i Timotej [ 8 ]. Behu prisutni i ostali apostoli, iz broja Sedamdesetorice. Svi oni behu sabrani Duhom Svetim, da se udostoje blagoslova Presvete Bogorodice, i da svojim prisustvom uveličaju veličanstvenost njene sahrane. Presveta Bogomajka, dozivajući k sebi poimence, svakoga od svetih apostola blagosiljaše i hvaljaše veru i podvige u propovedanju Evanđelja Hristova; svakome Ona željaše večno blaženstvo, i moljaše se za mir celoga sveta. Nastade petnaesti dan meseca avgusta, i približi se očekivani blagosloveni čas, treći čas dana, u koji se Presveta Bogorodica imala prestaviti. U odaji biše upaljene mnoge sveće; sveti apostoli uznošahu slavoslovlje Bogu; svebesprekorna Djeva ležaše pa ukrašenom odru, i spremna za blaženi odlazak Ona očekivaše dolazak mnogoželjenog

. - Neku monahinju, lažljivicu, koja je u nečistoti i mađijama provodila život, izobliči, i pretskaza joj propast. - Jedan prezviter poseti svetitelja i donese mu na poklon jabuke. I kada jeđahu, mišljaše prezviter u sebi koliko bakaruša potroši za jabuke. I reče mu svetitelj: Šta misliš, brate, koliko si potrošio za ovo voće? Nemoj se mučiti oko toga, ja ću ti kazati: dao si deset bakaruša za jabuke. Čuvši to, prezvitera podiđe jeza. I diveći se prozorljivosti starčevoj, on blagosiljaše Boga, što ima takvog ugodnika u ove dane. Vinoprodavac jedan, poznanik svetiteljev, stade da osiromašuje, pa dođe k prepodobnome, moleći ga da poseti njegov dom, kako bi se njegovom posetom i molitvama blagoslovio njegov dom i podrum. Svetitelj ode k njemu, vinoprodavac ga dočeka kao što treba, i mnoge nište pozva na obed. Zatim uvede svetitelja u podrum, da mu blagoslovi burad s vinom. Blagosiljajući burad, prepodobni starac se zaustavi pred jednim velikim buretom i

ceo hram, i posle svakog izgovorenog stiha hramom odjekuje radosni pozdrav "Hristos vaskrse ". Opraštamo se i" rastajemo "sa Vaskrsom do iduće godine. I kao da nam na dušu u tim trenucima pada senka tuge. Međutim, umesto tuge Bog nam šalje novu radost: radost praznovanja praznika Vaznesenja Gospodnjeg i sagledanja tajne tog praznika. 0 Vaznesenju Hristovom u Jevanđelju je rečeno sledeće:" I izvede ih napolje do Vitanije, i podigavši ruke Svoje blagoslovi ih. I dok ih On blagosiljaše , odstupivši od njih i uznosaše se na Nebo. A oni Mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim sa radošću velikom ... "( Lk. 24, 50 - 53 ) .

blagosiljaše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov