slobodno da volim, zavoli, i izjavi mi ljubav, tada čovek oseća strahovitu nadmoć u ovome svetu, oseća se punim, oseća se snažnim kao da ima krila . bogočežnjiva i bogocentrična sila. Ona vuče čovekovo srce ka Bogu, jer Bog je ljubav. Uvek će u ovom svetu biti nepravde, ali nepravda nikad neće trijumfovati, jer je već u Hristu jednom zauvek pobedila ljubav, i svi oni koji se tom ljubavlju hrane i rukovode, u svom životu i postupaju, oni doprinose onoj krajnjoj eshatološkoj pobedi dobra, kada bude izgledalo da je Hristos konačno poražen, uklonjen iz istorije, tada će on ponovo doći u slavi i pokazati da je on u stvari pobednik, i da je on

služiti, kako treba u Gospoda vjerovati, i kako se treba Gospodu klanjati . bogočežnjiva duša. I to je bilo dovoljno da se u njegovom srcu razgori velika i sveta ljubav za Hristom, i da on zaista uzme krst Hristov na sebe i da se prinese Gospodu na dar .

ga ne zateknemo za Časnom trpezom u oltarskoj apsidi Velikogospojinskog Sabornog hrama, kraj svog episkopskog sedišta, zateći ćemo ga zasigurno u nekom od hramova ili monaških obitelji na prostoru svoje dijeceze. Tu ustaljenu praksu iz monaških dana, praksu svakodnevnog služenja Svete Liturgije bez obzira na nove okolnosti i prirodu službe koju kao arhijerej obavlja, Vladika Jovan ne prekida. Svakodnevno služenje Svete Liturgije uistinu je, ne mali podvig, ali za bogočežnjivu i hristočežnjivu dušu njegovu, to služenje je neophodnost, kao disanje ili utoljavanje žeđi .

Save iz njega samoga, kroz poistovećenje i upodobljenje njemu, kao i preko nadahnjivanja njime onakvim kakav je on bio. Drugi pristup je stvaranje Svetog Save, da tako kažemo, po svojoj sopstvenoj slici i prilici. O ovom prvom pristupu, pravom i u suštini jedinom nama vredi, danas, govoriti . bogočežnjiva i hristočežnjiva duša, to potvrđuje ceo njegov život, od mladalačkog bekstva u Svetu Goru, do dana njegovog upokojenja u Bugarskoj. Osnovna pokretačka i preobražajna sila njegovog uma i srca, njegovog bića i delatnosti, njegovog uzdaha i molitve, bila je svetozarna Ličnost Hristova doživljena i doživljavana u Crkvi kao Njegovom Bogočovečanskom Telu. Hristos je za njega istiniti Bog i život svima, kako sam zapisuje u Hilandarskom Tipiku. Zato on u istom Tipiku poziva

vazduh besmrtnosti, vazduh večnosti. Ništa se evanđelsko, ništa božansko, ništa večno, ne može doživeti bez molitve. Jer ona nizvodi u dušu nebeski, božanski ozon, koji je osvežava i osposobljava za božanske doživljaje. Nema evanđelske zapovesti, ni one najmanje, koja se može kako valja ostvariti, ako joj molitva ne pritekne u pomoć. Druge evanđelske vrline, kao milosrđe, ljubav, trpljenje, imaju mahom posla sa ljudima i zemljom, a molitva uvek - sa Bogom i nebom. Sva bogočežnjiva i nebočežnjiva, ona svega čoveka ustremljuje k Bogu i nebu, i najviše ga uzdigne, oboži, onebesi. Zato ona i sačinjava silu i krepost svake evanđelske vrline. Bez nje, nijedna od njih ne uspeva u čoveku, već se svaka suši, vene, i najzad uvene. Nije li hrišćanin molitven, znači - u njemu je zamrlo sve evanđelsko. Je li revnostan u molitvi, znak je da je duhovno probuđen i da u duši njegovoj rade evanđelske vrline. Pravi hrišćanin je onaj koji je "jednako u molitvi "

li, već si Božji ... Ljubavlju se sve iskupljuje, sve spasava ... Ljubav je tako ogromno blago, da njome možeš kupiti sav svet i iskupiti ne samo svoje nego i tuđe grehe . bogočežnjivom , jer ono što je u njoj od Boga, čezne za svojim tvorcem. Ljubav ima čudesnu sposobnost da u svakom čoveku i u svakoj tvari pronađe ono što je Božje, što je savršeno. Ljubav je sveza savršenstva, sveza svega onoga što je savršeno u ljudima i tvarima. A u njima je savršeno ono što je bogoliko i bogozdano, ono što je od Savršenog. Ljubav vezuje, spaja, sjedinjuje bogolike duše, rasejane Bogom po ljudima, i Božje misli, rasejane po tvarima .

, Gospod joj u razgovoru otkriva šta je to voda živa. Svaki koji pije od ove vode, opet će ožednjeti. A koji pije od vode koju ću mu Ja dati neće ožedneti doveka, nego voda koju ću mu Ja dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni. Sveti Kiril Aleksandrijski kaže: "Vodom živom" Spasitelj ovde naziva blagodat Svetoga Duha. Ko se nje udostoji, imaće u sebi postojani izvor božanskih učenja. Svaki čovek osim telesne oseća i duhovnu žeđ žeđ bogolike duše čovekove, žeđ bogočežnjiva : ta žeđ hoće besmrtnost i život večni i sve što tome vodi .

. bogočežnjiva . U očovečenom Bogu Logosu duša je našla sebe i svoga Tvorca, zbog čega je čudesni Bogočovek i objavio blagovest: Ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je ( Mt.16, 25 ). To jest: naći će njenu suštinu, njen smisao, njenu vrednost, njen raj, njenu večnost, njeno blaženstvo. Nesjedinjena sa Bogom Logosom, duša je van sebe, u večnom luđenju i besmislenom kruženju iz greha u greh, iz muke u muku, iz strasti u strast. Telo čovečje Da čudotvorne radionice, koja vodu

je željela da Svetu tajnu krštenja i miropomazanja primi, upravo, u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Šudikovi . bogočežnjiva duša koju je, želja da posluži Crkvi Božijoj i Gospodu Isusu Hristu, privukla ovom Manastiru, dajući joj snage da napusti svijet i shvati da je sve ono oko čega se čovjek trudi u ovom svijetu, iako blagosloveno, prolazno i podložno propadanju .

, i svaki atom. Sve i sva je na svom tajanstvenom putu ka Bogu, ka Bogočoveku. Jer stvorena Bogom Logosom, materija je samim tim Bogocentrična. Pored toga, Svojim dolaskom u naš zemaljski svet, i Svojim celokupnim Bogočovečanskim domostrojem spasenja sveta, Gospod Hristos je očigledno pokazao da je ne samo duša nego i materija stvorena od Boga i za Boga, i da je Bogočovek i za nju sve i sva kao i za dušu. Jer sazdana Bogom Logosom, materija je sva svojim najunutrašnjijim nervom bogočežnjiva , hristočežnjiva .

. bogočežnjiva duša, koja je po prirodi bogočežnjiva i nebočežnjiva, da ovde, i gde se god služi služba Božija, prisustvuje Bog, da Bog sluša naše molitve i prima ih. Koliko li je, braćo i sestre, ovde proliveno suza i radosnih i tužnih, za spasenje roda ljudskog i spasenje duša naših. To, kao što rekoh, znaju samo ovi sveti zidovi i ovi sveti likovi. Zato je naš čovek uvek hrlio svetinji svojoj, zato je naš čovek posebno hrlio manastirima i svetim mestima, jer i ovo mesto, kao

svetim likovima na zidovima i onima koji su danas uskraćeni od naših očiju, znano koliko molitvoslovlja i molitava je ovde činjeno, koliko je u ovoj svetinji zbratimljeno, koliko je izmireno, koliko je duša privedeno u ovu zemaljsku crkvu da bi kroz nju bili privedeni i u onu nebesku, neprolaznu, večnu. Samo Bog i ova svetinja znaju koliko je tajni u ovoj svetinji izrečeno i to onih tajni, koje ne bismo mogli poveriti ni ocu i majci, ali zna bogočežnjiva duša, koja je po prirodi bogočežnjiva i nebočežnjiva, da ovde, i gde se god služi služba Božija, prisustvuje Bog, da Bog sluša naše molitve i prima ih. Koliko li je, braćo i sestre, ovde proliveno suza i radosnih i tužnih, za spasenje roda ljudskog i spasenje duša naših. To, kao što rekoh, znaju samo ovi sveti zidovi i ovi sveti likovi. Zato je naš čovek uvek hrlio svetinji svojoj, zato je naš čovek posebno hrlio manastirima i svetim mestima, jer i ovo mesto, kao i druga, zaliveno je molitvenim suzama

već su svi djeca Božija i braća i sestre u Duhu . bogočežnjiva duša čovjekova, žeđ za vječnošću, besmrtnošću, trajanjem, koju može utoliti samo Bog, samo Božanska Trojica Koja je Izvor, Istočnik, Vrelo svega što je sveto, besmrtno, božansko i vječno. I kao što tijelo potrebuje ovu prvu vodu da bi njome zadovoljilo svoje potrebe, tako duša čovječija, bogolika i bogožedna, potrebuje ovu drugu vodu - vodu duhovnu, da bi njome napajana uzrastala .

Logosa. A to: u svakom cvetu, u svakoj zvezdi, u svakoj tvari, u svakom suncu, u svakom atomu. Zato, u svetu se neprekidno vrši bogosluženje, hristosluženje . bogočežnjiva i bogoljubiva, i stoga čovekoljubiva, jer uvek pomaže i umnožava ono što je božansko i bogočežnjivo u čoveku. Pošto je hram dom molitve, on je time škola besmrtnosti čovekove, škola beskrajnosti čovekove, škola večnosti čovekove jer obesmrćuje, obeskrajnjuje, ovečnuje ono što je bogočežnjivo, bogoliko u čoveku .

. Prava molitva je uvek bogočežnjiva i bogoljubiva, i stoga čovekoljubiva, jer uvek pomaže i umnožava ono što je božansko i bogočežnjivo u čoveku. Pošto je hram dom molitve, on je time škola besmrtnosti čovekove, škola beskrajnosti čovekove, škola večnosti čovekove jer obesmrćuje, obeskrajnjuje, ovečnuje ono što je bogočežnjivo, bogoliko u čoveku . bogočežnjiva i želi da živi Bogom i u Bogu. No duša se pretvara u pećinu razbojničku, ako se ne moli: nju kradu, nju pljačkaju, nju obolešćuju strasti kao razbojnici. I sve što se kosne nje, kosne se pećine razbojničke. Srebroljublje, samoljublje, mržnja, pohota, gordost, pakost, zloba, zavist i ostali gresi pretvaraju dušu u pećinu razbojničku. Pojavi li se u duši ma koja evanđelska želja ili bogočežnjiva misao, strasti kao razbojnici nagrnu na nju sa svih strana eda bi je uništili i