maksimalne angažovanosti celokupnog sastava i pored izdajničkog držanja izvesnog broja viših vazduhoplovnih oficira hrvatske i slovenačke nacionalnosti. Tadašnja pravila predviđala su svega jedan do dva poleta po jednom avionu u toku dana, ali toga dana pojedini avioni 6. puka bili su na zadatku 8 do 10 puta, a piloti 4 do 5 puta. Tako je 6. - ti lovački puk izgubio 13 pilota, od kojih je 6 poginulo, a sedam ranjeno, kao i 23 aviona i to 8 oborenih i 15 oštećenih. Pored kapetana Borčića i Žunića, poginuli su i narednik-vodnik Karlo Štrbenk, narednik-vodnik Milutin Petrov, narednik Milivoje Bošković i poručnik Dobrica Novaković. Ovim žrtvama treba priključiti i kapetana Živicu Mitrovića pilota iz 2. lovačkog puka, koji je samoinicijativno odleteo iz područja Kragujevca ka Beogradu i uključio se u borbu sa nemačkim avionima iz drugog talasa, ali je u toj borbi poginuo a njegov pratilac je oboren i teško ranjen spasio se padobranom .

najviše mučile stare tezge i loš prilaz pijaci. Prema njenim rečima, to je sada sve prošlost . Borčića , procena rukovodstva Pijace bila je da je potrebno preurediti pijacu na Kotežu 2, pošto u ovom delu Pančeva živi dosta ljudi .

se pričalo po selu da je ona namerno izazvala nesreću, baš kao da je htela da ubije i sebe i muža i tako prekrati muke koje su imali u zajednici kaže jedan Savinoselac . Borčića , saopštio je 15. oktobra 2009. taj sud .

. Borčiću sekirom više udaraca u predelu glave, usled kojih je on preminuo na licu mesta .

diviziji grupe A u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope od Švedske u Nišu sa 3:2. Stonoteniserke su na gostovanju u Ukrajini u meču četvrtog kola Čelendž divizije u kvalifikacijama za EŠ poražene od Ukrajine sa 3:1 i prepustile su Ukrajinkama prvo mesto u A grupi. Ukoliko ostanu druge naći će se u donjem domu na Prvenstvu Evrope bez šanse da igraju za medalju. Srbija je u Nišu povela sa 2:0 pobedama Žolta Petea i Marka Jevtovića. Selektor Boris Vukelić je u vatru je bacio Đorđa Borčića koji je izgubio treći meč, da bi posle dramatičnog duela Petea i Lundkvista koji je sa 3:2 dobio švedski reprezentativac, gosti izjednačili. U odlučujućem susretu Jevtović je izgubio od Gerela sa 3:1 i Srbija je, tako, ostala bez pobede u četiri kola .

je završena mesec dana pre roka. Po svojim konstrukcionim osobinama i kapacitetu ovaj bager je bio jedan od najmodernijih u Kolubari, a po vitkim metalnim linijama, bez konkurencije i najlepši. Čelična grdosija je bila visoka 34 metra, teška oko 1.350 tona, kapaciteta od 4.100 kubnih metara rastresite mase na čas. Plava ptica je montirana zahvaljujući uspešnoj saradnji Polja D, Montaže i Sektora za investicije. Montaža je uspešno završena zahvaljujući radu Vlade Borčića i njegovog tima, Milana Gavrilovića, Radosava Miloševića, VK električara Spasoja Matića i Svetislava Tobdžića, VKV bravara. Iako je bio pripravnik, dužnost nadzornog organa uspešno je obavio Zoran Krstić, dipl. mašinski inženjer. Plava ptica, najomiljeniji bager među radnicima Kolubare, 12. jula 1977. godine kretala se u pravcu II BTU sistema, ka ugljenim etažama Polja D. Plava ptica je godinama bila glavna atrakcija za fotoreportere i novinare Politike ,

bolnice. U laboratoriji dr Hiršfelda sticali su znanja iz bakteriologije srpski lekari na oslobođenoj tritoriji u okolini Bitolja 1916. godine. Po zavšetku rata dr Hiršfeldova laboratorija je preneta u beogradsku vojnu bolnicu i postala bakteriološka laboratorija I armijske oblasti. Imajući u vidu glavni cilj ovog rada, on predstavlja značajan doprinos upoznavanju sa jednim periodom u životu, u to vreme, dva pitomca srpske vlade, dr Berislava Borčića i dr Vladimira Brunetija i događajima u vezi sa njihovim školovanjem u zapadnoj Evropi, a pre toga i nakon toga, upoznavanju sa veoma poznatim stručnjacima koji su ostavili trajne tekovine ne samo srpskom sanitetu već i Srbiji pre I svetskog rata, a zatim i Jugoslaviji posle tog rata i posle II svetskog rata, radeći po sopstvenoj savesti i zadanim dužnostima .

zemalja koje će osloboditi i ujediniti, Srspka vlada je odlučila da školuje lekare i druge stručnjake dok rat traje, u zemljama saveznika u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Tako je Ministartsvo unurašnjih dela, Sanitetsko odeljenje, 4. marta 19 l7. godine uputilo pismo Kraljevskom srpskom poslanstvu u Bernu, u Švajcarskoj, sledeće sadržine: Gospodin ministra unutrašnjih dela svojom odlu-kom od 24. februara ove godine, pod brojem 17 odredilo je g dr Berislava Borčića , našeg bakteriologa, radi studija francuskog metoda bakteriološkog, serološkog i antirabičnog rada u Pasterovom Zavodu u Parizu. Istrom odlukom određen je i dr Vladimir Bruneti, hemičar, radi izučavanja biološke hemije i njene primene u privrednoj i zdravstvenoj grani narodne ishrane shodno uputstvima Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih "[ 1 ]. Ministartsvo unutrašnjih dela je dobilo zadatak da dimplomatskim putem obezbedi školovanje dvojici

koje je završio 26. februara 1914. godine. Studije iz veterine imale su odlučan značaj za dalji život i rad dr Berislava Berčića, jer se oktobra 1919. godine zaposlio u Nišu, kao ugovorni asistent Pasterovog zavoda u Nišu, a ubrzo zatim i za hono-rarnog upravnika Pasterovog zavoda u Beogradu gde ostaje do 1920. godine, a krajem te godine dospeva do upravnika Bakteriološkog zavoda u Zagrebu. U veoma bogatoj biografskoj i bibliografskoj građi vezanoj za dr Berislava Borčića nema mnogo de-talja vezanih za njegov život i rad tokom I svetskog rata, koji su opisani u ovom radu. Kao pitomac Srspke vlade upućen je na studije u Pasterov zavod u Parizu. Upućivanje na studije u Pasterov zavod u Pariz nije išlo kako je zamišljeno. Pasterov zavod je u to vreme radio samo za vojsku i nije primao studente. Bilo je potrebno posebno diplomatsko angažovanje Srpske vlade da bi se srpskom pitomcu odobrile studije u Pasterovom zavodu. Pre odlaska u Pariz, poručeno

, tako da je posle I svetskog rata, obavljao važne funkcije u Jugoslaviji, prvo u Nišu i Beogradu, a kasnije, prelazi u Zagreb, gde postaje direktor Higijenskog zavoda ( 1927 30. ) i Škole narodnog zdravlja ( 1943 - 46. ) Značajno je doprineo razvoju higijenske službe u Hrvatskoj. Pri kraju karijere bavio se pitanjima zdravstvene administracije ( Enciklopedija Jugoslavije, tom 2. Jugoslovenski leksikografski zavod, Zavod 1982. ). Iz veoma bogate biografije dr Berislava Borčića pominjem sledeće :

naučno-istraživačku karijeru završio je kao profesor analitičke hemije i hemijske tehnologije na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je radio do penzionisanja 1932. godine. Za posebne zasluge odlikovan je Ordenom zasluge Svetog Save trećeg reda i Ordenom Srpskog društva Crvenog krsta. Autor je značajnih stručnih radova [ 13, 14 ] . Borčića i dr Vladimira Brunetija

kakvom se stanju nalazi ostatak naše laboratorije i da mi dopusti da uzmem svoje lične spise i stvari odbio me sa napomenom da je sve što se u državnim nadleštvima nalazi njihov plen i da mi se ne može dopustiti ni da vidim šta je tamo ostalo. "Kada je reč o laboratorijama i njihovom radu, važno je bilo školovati kadrove kojih nije bilo. Sagledavajući od koliko je važnosti stručni kadar za rad u laboratorijama, Srpska vlada na Krfu poslala je na školovanje veterinara dr Berislava Borčića , bakteriologa, i dr Vladimira Brunetija, hemičara, na školovanje u Francuskoj i Engleskoj. O školovanju dr Frana Kavčića, dr Berislava Borčića i dr Vladimira Brunetija biće reči u posebnom članku .

nadleštvima nalazi njihov plen i da mi se ne može dopustiti ni da vidim šta je tamo ostalo. "Kada je reč o laboratorijama i njihovom radu, važno je bilo školovati kadrove kojih nije bilo. Sagledavajući od koliko je važnosti stručni kadar za rad u laboratorijama, Srpska vlada na Krfu poslala je na školovanje veterinara dr Berislava Borčića, bakteriologa, i dr Vladimira Brunetija, hemičara, na školovanje u Francuskoj i Engleskoj. O školovanju dr Frana Kavčića, dr Berislava Borčića i dr Vladimira Brunetija biće reči u posebnom članku .

borčića

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov