niko da ne dozvoli da se opet u blindiranom BMV i dzipovima Volvoa voza NASIM BEOGRADOM. Kafedziju zuto - nandzarstog PROTERATI i oslobodti Beograd i Srbiju. DA SVAKO IMA SLOBODU i vozi svoja kola koja skupo placa svake godine, da Beograd i Srbija ZIVE . budalcino lopovska .

život mio Vetar je sada besneo, noseći pesak oko njegovih nogu i struka. Čula se grmljavina kao u blizini katarakta. Sunce se zamračilo. Hajde, Dimakose, bežimo odavde, doviknu mu saputnik. Zatrpaće nas žive ako ostanemo. Grk se ne pomeri. Usne su mu bile izvijene u osmejak. Od svih načina umiranja koje je zamišljao, a bilo ih je mnogo, ovaj mu nikada nije pao na pamet. Bio je tako svirep da je to bilo smešno. Osmeh mu se proširi i preraste u kikot. Dimakose , budalčino Šta te je spopalo? Idi, reče Grk, vičući da nadjača buku oluje. Beži ako ti se beži Ionako je svejedno. Ne želim da umrem bežeći. Isuka mač i ispruži ga ispred sebe, zagledan u sklupčanu zmiju na blistavom sečivu, s razjapljenim čeljustima na zašiljenom vrhu. Osvojio ga je pre više od dvadeset godina, u svom prvom ratnom pohodu protiv Lidijaca, i od tada se nije odvajao od njega, uveren da mu donosi sreću. Pređe palcem duž oštrice. Njegov saputnik dade petama vetra. Ti si lud