naučnim društvima, pa je i dobijalo najviše naučne knjige. Stvari iz lepe književnosti dobijalo je najčešće od samih pisaca. Još vrlo rano, pri osnivanju, mislilo se da valja osobito voditi računa o onome šta rade Sloveni. Zato je sekretar Atanasije Nikolić na svečanoj sednici 8 juna 1842 rekao da će društvo "ne samo sa svima u literaturi našoj poznatim rasejanim Srbljima, nego i sa drugom slavenskom braćom našom, koji se filologijom bave, u književnom dogovoru biti, i tako opštim trudom i milom slogom onamo težiti, kud ga lepa celj poziva "[ 507 ]. Među prvim dopisnim članovima društva vidimo Jana Kolara, Šafarika, Ljudevita Štura, M. Hurbana, Stanka Vraza, Nikanora Grujića, Pavla Stamatovića, Teodora Pavlovića i druge. Od Poljaka nema nijednoga. Ali su zato među članovima društva mnogi naši književnici koji su simpatisali Poljacima. Tu su članovi Miloš Popović, Ljubomir Nenadović i Aćim Medović. Popović je već poznat kao ljubitelj poljske književnosti. Rekli smo da je prevodio Maćejovskog i Vibickog, a čitao Mickjeviča. Inače se dopisivao s profesorom Dubrovskim iz Varšave, koji

pomoliti), skupština se sastojala iz tri glavna činioca. Većina su bili predstavnici jadnog izmučenog naroda, koji nisu pripadali niti kakvoj dinastičnoj niti načelnoj partaji, većina je samo predstavljala muke i patnje naroda, pa stoga mrzela na svu tadašnju vladu i želela da se stanje naroda popravi ne znajući kako je to moguće. Znatnu čast sastavljali su lične pristalice Obrenovića, ostaci starog kabadahijskog vremena, koji su naročito bili gonjeni ili čiji su očevi ili rodbina bili gonjeni pređašnjom vladom, pa stoga mrzeli na nju lično, i koji su kao krajnju celj i spasenje svoje i srpskog naroda nalazili jedino i isključivo u povratku dinastije Obrenovića na srpski presto. Naposletku, najmanja čast ili, upravo, nekoliko ljudi koji bi se mogli na prste izbrojati, behu ljudi od načela. Oni ne samo shvatahu patnje naroda, već uviđahu i uzrok. Samovoljna, neodgovorna birokratska sistema vlade bijahu okovi narodni, koje oni željahu da razbiju. Promena sisteme beše njihova celj, a u dinastiji Obrenovića oni viđahu samo sredstvo za celj, garanciju slobode. Oni upravo napisaše onaj dvojni deviz na zastavi Sv. andrejske skupštine

naročito bili gonjeni ili čiji su očevi ili rodbina bili gonjeni pređašnjom vladom, pa stoga mrzeli na nju lično, i koji su kao krajnju celj i spasenje svoje i srpskog naroda nalazili jedino i isključivo u povratku dinastije Obrenovića na srpski presto. Naposletku, najmanja čast ili, upravo, nekoliko ljudi koji bi se mogli na prste izbrojati, behu ljudi od načela. Oni ne samo shvatahu patnje naroda, već uviđahu i uzrok. Samovoljna, neodgovorna birokratska sistema vlade bijahu okovi narodni, koje oni željahu da razbiju. Promena sisteme beše njihova celj , a u dinastiji Obrenovića oni viđahu samo sredstvo za celj, garanciju slobode. Oni upravo napisaše onaj dvojni deviz na zastavi Sv. andrejske skupštine. Narodna dinastija i narodna sloboda, rekoše liberalci, u tome leži spasenje srpstva. To isto povtoriše lične pristalice Obrenovića, imajući u vidu poglavito prvu polovinu deviza, a smatrajući drugu kao slučajno nešto što uzgredno ide uz dinastiju. To isto povtori i ostala gomila, verujući da joj u toj jednoj frazi leži oslobođenje od sviju muka.

pređašnjom vladom, pa stoga mrzeli na nju lično, i koji su kao krajnju celj i spasenje svoje i srpskog naroda nalazili jedino i isključivo u povratku dinastije Obrenovića na srpski presto. Naposletku, najmanja čast ili, upravo, nekoliko ljudi koji bi se mogli na prste izbrojati, behu ljudi od načela. Oni ne samo shvatahu patnje naroda, već uviđahu i uzrok. Samovoljna, neodgovorna birokratska sistema vlade bijahu okovi narodni, koje oni željahu da razbiju. Promena sisteme beše njihova celj, a u dinastiji Obrenovića oni viđahu samo sredstvo za celj , garanciju slobode. Oni upravo napisaše onaj dvojni deviz na zastavi Sv. andrejske skupštine. Narodna dinastija i narodna sloboda, rekoše liberalci, u tome leži spasenje srpstva. To isto povtoriše lične pristalice Obrenovića, imajući u vidu poglavito prvu polovinu deviza, a smatrajući drugu kao slučajno nešto što uzgredno ide uz dinastiju. To isto povtori i ostala gomila, verujući da joj u toj jednoj frazi leži oslobođenje od sviju muka.

skupštine, i ta želja bi izbrisana. Činovnici behu tako izgubili kredit kod naroda da ono malo liberala što iziđoše iz redova činovnika ne mogoše da zaglade ni najmanje grehe birokracije. celj to bi bilo sasvim suvišno. Mi rekosmo da ćemo govoriti samo o načelima partaje koja je na vladi, a to se može potpuno oceniti po pojavima što se vide. To je, u isto vreme, dovoljno da se razume šta ima narod da očekuje od te partaje. Ubeđenja te partaje potpuno su izrečena u novom ustavu, jer je ustav narodna skupština usvojila skoro bez izmene onako kako ga je vlada predložila.

samo sa svršenim faktom; da predupredi kakav događaj ona nema sile, jer njihov uzrok leži u ekonomnim, socijalnim i političnim odnošajima naroda. Tako isto nije dovoljno samo da vlada ima sile da uguši bune ili revolucije. U interesu je naroda da se bune i revolucije ne događaju, dakle, da se uklone uzroci koji njih izazivahu. Ti uzroci leže opet u ekonomnim i socijalnim odnošajima sugrađana (razume se da ovi odnošaji često stoje u zavisnosti od političnih odnošaja). Osnovno je dakle, pravilo u svakoj društvenoj politici koja ima za celj dobro građana ovo: da se unište zle posledice koje smetaju razvitku naroda, treba uništiti uzroke koji izazivlju te posledice. To je, kao što se vidi, samo izvrnuto pravilo koje važi za svu prirodu: izvesni uzroci vuku za sobom izvesne posledice. Nije, dakle, dovoljno za narodni napredak organizovati vojsku i zakleti je na vernost knezu da se s njom mogu gušiti bune ako kome dođe volja da se buni. Naprotiv, ako su izvršioci vlasti (mi tu razumemo sve struke činovničke bez razlike) suviše mnogobrojni i ako je njihovo

, sav onaj suvišak što se uštedi pri samoj upravi čista je dobit za narod. Naposletku, suverenitet naroda vlast da raspolaže svojom imovinom daje mu mogućnost da je upotrebljava ponajbolje na ono što mu je najkorisnije. Ona mu, takođe, garantira da mu se ustanove što ih on uvede u svoje odnosa je neće oduzeti po ćudi jednoga ili nekolicine. celj naroda. Kad bi se celj slobode sastojala samo u tome da se može naprazno larmati po parlamentima, pijacama i klubovima ili brljati po novinama i knjigama, onda sloboda ne samo da ne bi vredela one krvi što je narodi proliše za nju i još dosada prolivaju, već ne bi vredela ni ovo malo mastila što sam ga ja prolio dok sam napisao ovaj članak. Sloboda je dragocena svakome koji je razume po onim dragocenim rezultatima što ih ona donosi.

uštedi pri samoj upravi čista je dobit za narod. Naposletku, suverenitet naroda vlast da raspolaže svojom imovinom daje mu mogućnost da je upotrebljava ponajbolje na ono što mu je najkorisnije. Ona mu, takođe, garantira da mu se ustanove što ih on uvede u svoje odnosa je neće oduzeti po ćudi jednoga ili nekolicine. celj slobode sastojala samo u tome da se može naprazno larmati po parlamentima, pijacama i klubovima ili brljati po novinama i knjigama, onda sloboda ne samo da ne bi vredela one krvi što je narodi proliše za nju i još dosada prolivaju, već ne bi vredela ni ovo malo mastila što sam ga ja prolio dok sam napisao ovaj članak. Sloboda je dragocena svakome koji je razume po onim dragocenim rezultatima što ih ona donosi.

pređe bivalo. To je sve kao 2 2 = 4. Hoće li biti vlada tvrda kad narod bude nezadovoljan? Ali to je samo jedna strana. celj u životu da se popne do najvišeg mesta ili, ako je već tamo, da se na tom mestu održi. Tu se otvara mejdan za beskonačno intrigovanje. I tu je izvor svim prevratima što su bivali dosada u Srbiji i što će odsada bivati. Čime je vlada osigurana od takvih prevrata? Savršeno ničim. Ono što jednu vladu osigurava na prestolu nisu prazne reci ustava, već svest naroda da je ono što se sadrži u ustavu po njega korisno. A ima li te svesti u narodu? Svim dosadanjim vladama nije išlo u

Našto to u stvari uzimati neograničenu vlast, a ovamo trošiti 50 hiljada štampanih tabaka i pisati na njima 500 hiljada besmislica da se narodu dokaže da je crno belo, da je apsolutizam sloboda. Time bi se, s jedne strane, uštedeo narodu trošak oko suvišne parlamentarnosti; s druge strane, vlada ne bi gubila vreme oko drugih stvari, već bi se mogla zanimati samo jednim. A, naposletku, to bi barem bilo poštenije. I svaki i najpreteraniji radikalac, sto puta radije bi se saglasio na privremenu diktaturu, koja ima celj oslobođenje naroda nego na nazovi-ustavnost kojoj je celj da naveki okuje narodnu svest. Zašto to vlada ne uradi? Mi nalazimo samo jedan odgovor: što je vladino načelo da se utvrdi monarhizam ostalo sve ide u drugi red.

a ovamo trošiti 50 hiljada štampanih tabaka i pisati na njima 500 hiljada besmislica da se narodu dokaže da je crno belo, da je apsolutizam sloboda. Time bi se, s jedne strane, uštedeo narodu trošak oko suvišne parlamentarnosti; s druge strane, vlada ne bi gubila vreme oko drugih stvari, već bi se mogla zanimati samo jednim. A, naposletku, to bi barem bilo poštenije. I svaki i najpreteraniji radikalac, sto puta radije bi se saglasio na privremenu diktaturu, koja ima celj oslobođenje naroda nego na nazovi-ustavnost kojoj je celj da naveki okuje narodnu svest. Zašto to vlada ne uradi? Mi nalazimo samo jedan odgovor: što je vladino načelo da se utvrdi monarhizam ostalo sve ide u drugi red.

stoleća osnivam i vas srećnima učinim i po sebi ostavim. To sam izdejstvovao, to doživeo, sad blagodarim vsevišnjemu na tolikoj njegovoj milosti, i na tolikom daru Ja sam to izdejstvovao, sad na vama stoji i čuvati blagostojanije naše. Ne treba nam, braćo, vike, ne treba buke niti pohlepstvovanija jedan drugomu. Jednog po jednog, desetine i stotine, i hiljade nas valja nam žertvovati, ne zato, što bi bili žedni krvi braće naše, nego, što je nužno, da, kazneći zlog i buntovnika, glavnu celj dostignemo: sohranenije cele opštine od zla i propasti, koje dva silna carstva, i Tursko i Rosijsko, od nas iziskuju i traže. Sloga, braćo i tišina i najmanje zemlje podiže, a nesloga i buntovanje i najveća carstva obara. Nji i nabljudavajmo i čuvajmo: sa slabim i podlim praviteljstvom ne možemo izići na kraj, zašto mi drukčije ne možemo se u celosti održati, no strogim ispunjavanjem pravosudija među nama, među kojima se toliko inostranaca nalazi; strogim pravosudijem samo izvršuje se dužnost, kojom praviteljstvo ima odgovarati narodu, carevima

celoj Srbiji je, da dok je radila EI (25000 ljudi i iz koje je nastao vas EI Pupin) naravno unistena, dok je radila MIN (13000 ljudi) i ona naravno unistena privatizacijom, dok je radila fabrika pumpi Jastrebac (2000 ljudi) i ona unistena privatizacijom, dok je radio Djuro Salaj (2000 ljudi) najveci deo prebacen za Sloveniju, dok je radio Niteks u najboljim danima (2000 ljudi) naravno i on unisten sve do sada, Nis je bio u samom vrhu i po platama i po standardu u celj tadasnjoj Jugoslaviji i niko tada za te ljude nije nikada rekao da su ti provincijalci neradnici i da zele da zive na racun drugih, sto je najveca uvreda koju neko moze mojim sugradjanima i da pomisli da kaze. Na kraju ono sto sam cuvao za kraj da se vise i ne javlate sa komentarima ovakvog tipa je. DIN je do pre privatizacije punio savezni budzet cele Jugoslavije sa 33 % pa sada vi vidite o kojim parama se radi. Posle privatizacije a prodata je za manje para nego Apatinska pivara pare se vise ne izdvajaju ni

, stavljaju na tacnu pred ove i ovakve manijake i zato ovo ne smemo zanemariti. celj jednog poslovnog izveštaja je da ostavi argumentovani trag poslovanja preduzeća i da doprinese kolektivnom pamćenju preduzeća.

šampiona je svakako poljski prvak Kjelce sa svih deset pobeda u grupi. Ekipa za koju igra srpski pivot Rastko Stojković, kao i plejada asova poput hrvatskog trija Buntić, Štrlek, Čupić, Slovenac Zorman, te Poljaci Jurecki, Bilecki i ostali, perfektan niz pokušaće da nastavi u dvomeču sa Pik Segedom. Mađari su u grupnom delu ostvarili samo tri pobede, pa bi, stoga, trebalo očekivati rutinski prolaz Poljaka u naredni krug takmičenja. Celjem , koje je za rivala dobilo snažni Hamburg. Nemci su u grupi A, u kojoj je bio i Partizan, bili dominantni sa sedam pobeda i samo jednim porazom, tako da u duel sa Slovencima ulaze kao favoriti. Srpski trio Zelenović, Toskić i veteran među stativama Dejan Perić (42), biće aduti slovenačkog predstavnika u ovom susretu.

celj

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov