od preslatkog pojanja likova srce moje oseća neobičnu radost. - Galaktion, razmislivši o viđenju, reče Epistimi ovo: Crnorizci su oni koji ostaviše svoja bogatstva, žene i prijatelje i posledovaše Hristu u siromaštvu, čistoti i trpljenju

haljine, i imanja, i ostalu sujetu, i posledovaše Hristu. Krilati pak ljudi jesu angeli Božiji, sa kojima zajedno ti crnorizci i te devojke raduju se i likuju na nebesima, i slave Boga pesmama. - Epistima reče: O, kada bi nam Bog dao da i mi likujemo

i blaženu Epistimu, on pogleda na njih i upita ih: Ko ste vi, crni? - Sveti Galaktion odgovori: Mi smo hrišćani i crnorizci . - Urs: A ko je to Hristos? - Svetitelj odgovori: Hristos je istiniti Bog koji je stvorio nebo i zemlju, i sve što je u njima

o meni. He, druga je tuga u srcu mome. Molim vas, oci sveti, da se pomolite Gospodu za mene ništavna. - Čuvši takav odgovor crnorizci ućutaše. Kada nastupi praznik Vaskrsenja Hristova, putnici otputovaše u sveti grad Jerusalim, i pošto se pokloniše

se patrijarhu, usudi se upitati ga: Otkuda su ta tri velika muža? - Patrijarh odgovori da su oni iz Rima. A kada se crnorizci vratiše u Jerusalim, ava Marko uze Grigorija za ruku, i sagnuvši ga k nogama svetog patrijarha reče: Oče sveti, i ovaj je

neću da idem odavde nego samo molim Boga da me udostoji da se još jedanput u ovom životu vidim sa ovim svetim ocima. - Onda crnorizci , izmolivši od patrijarha blagoslov i molitve za put, otputovaše iz Svetog Grada, a blaženi Grigorije ostade u

kliricima da pronađu i česno dovedu Grigorija. Oni odoše u manastir svetoga Save i upitaše gde se nalazi Grigorije. Crnorizci odgovoriše da je pre dva dana otišao u manastir svetog Merkurija. Oni onda krenuše tamo. A sveti Grigorije, tek što se

je on zajedno došao ovamo. Papa naredi da se postupi po predlogu svetog Metodija. Onda se ponovo sabraše svi episkopi, crnorizci i narod, i sa češću ispratiše svete mošti do crkve svetog Klimenta. Pred spuštanje kivota u grobnicu, episkopi

jednom grđahu, on odgovori: Nisam li i ja od tela kao i svi ljudi? Eda li Bog sazdade crnorizce bestelesnima? Vaistinu, i crnorizci su ljudi. A drugi mu govorahu: Oče, uzmi sebi za ženu jednu od bludnica, i baci monaštvo, da ga ne bi brukao. On pak, tobož

ne samo sebe nego i mnoge druge. Od toga časa mesto njegovog usamljeništva postade poznato, i k njemu stadoše dolaziti i crnorizci i mirjani, želeći da žive s njim, i da gledaju angelopodobno lice njegovo, i da se hrane dosita korisnim poukama

imao u blizini vode. Morali su silaziti po vodu u dubodolinu, i sa velikom su mukom iznosili vodu u manastir. Zbog toga crnorizci toga manastira dođoše k prepodobnom ocu, moleći ga da im dopusti da manastir prenesu na drugo mesto, gde ima vode.

za veće udivljenje i čudo Kad smo počeli iz Crkve izlaziti od vrata cerkovni pa sve do sokak, sve mantija do mantije, sami crnorizci kaluđeri. Neki drže evangelije i do njega drugi tanjir, drugi kašičicu i tanjir i sve tako redom ikone, neki sandučići

dana brojni manastiri su duhovna i administrativna sedišta srpskih arhijereja. Vekovima su, u manastirskoj tišini, crnorizci prepisivali i ukrašavali bogoslužbene i druge crkvenopoučiteljne knjige. Prve srpske štamparije bile su u