zapešća uz sečivo, oštri metal razreza konopce koji su ga vezivali, zaseče kožu. On oseti kako mu se krv u bolnim damarima vraća u prste, ali ruke su mu ponovo bile slobodne.

iz sna, polagano diže glavu i posmatra blijede podlaktice ispruženih ruku. I dvoji se uz koju da krene. damarima išarana, kao maske izgledaju, u njihovim očima iskre gomilice straha. Uprte su u božansku jakost bića koje im taji

spokoj vlada dušom, tad i čovek zna šta radi. damarima , i niko ne može da mu je odnese.

i fotografijama o tome kakvu štetu pričinjava pušenje. damarima duše pravoslavne, duše ovog svetog kraja zakriljenog ličnostima dva svetila Crkve Pravoslavne - Sv. Vladikom

zakup. damarima našim sevaju munje očaja

. damarima bila, zovu uspavane da se razbude hoće da ih trgnu iz tog letargičnog sna zaborava i da ih podstaknu na obnavljanje

koje kao neki rečni bogovi uživaju u tome milovanju. Po koji retki krik, šum, pljesak prekidaju dah letnjeg dana koji sa damarima kuca u ušima.

najnepristrasnijim sudijom vremenom; istovremeno se i signalistički svetonazor koji predlaže otvaranje prema damarima novog vremena umesto prepisivanja predaka dokazuje sposobnim i ornim da preskoči bliski milenijumski stepenik.

i nuklearnoj katastrofi u ovoj divnoj, prijateljskoj zemlji.Želim da omogućim jedan multijezički let mojim haiku damarima .

nad efemernošću svakidašnjeg života nadohvat smisla u filmskom stvaralaštvu. Režija kroti vreme u prostoru, sa svim damarima , sa svim senkama, tada reditelj, zaista, ima osećanje da je pobedio vreme i prostor. Režiser na filmu kroti prostor i

i početke, Jovanovićeva daje bistrovid prikaz onoga što joj kao prilično zreo intiutivni i čulni doživljaj titra damarima : emocija, misao, deskriptivna slika - tako ujednačeni u spoznaji i kreaciji, odaju utisak potpunosti njenog izraza i

Isidore Bjelice poziva čitaoca na preispitivanje, na suočavanje sa manje ili više svesnim misaonim i emotivnim damarima prevarenog bića. U ključu svog prepoznatljivog spisateljskog stila, autorka otvoreno komunicira sa čitaocima,

ljudsko ni zverinje, činilo mi se i jedno i drugo... Osetih poznatu toplinu koja mi teče kroz udove, kako bubnja u mojim damarima . Zaškripeše stara vrata... Ugledah te... Za trenutak pogledi su nam se sreli, prepoznah nešto u tim ledenoplavim

se u luk. Glava joj se oslobodila i pojurila kroz odaje bez zidova. Neki opsenar je ispario zemlju i oslikao mušičavim damarima svetlosti čitav prostor kroz koji je pala. Njeni poslednji trenuci behu kinetički, apstraktni, poentilistički.

poetike [ 31 ]. Ukazujući na avangardnost ovog pisca Bakić pominje signalistički svetonazor otvoren prema damarima novog vremena i kritički se određuje naspram tradicionalizma koji vidi kao prepisivanje predaka. On uočava izvornu

damarima

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov