čiste, a bogat sadržaj se postepeno uvećava. Upravo sa ovih terena potiču kapitalni primerci šarana, štuke, smuđa, deverike i kečige. Posebna je atrakcija lov na somove kapitalce metodom bućke.

. Krljušti su sitne. Ima dugačku podrepnu peraju sa 38 - 45 žbica. Telo kesege je bočno spljoštenije nego telo deverike . Leđa su joj plavozelena, bokovi srebrnobeli, svetlucaju plavo ili crvenkasto, trbuh je crvenkastobeo. Tempo rasta

u slučaju da je dubinski metod u pitanju, odnosno namamčena udica ukoliko se peca uz pomoć plovka. Za razliku od deverike , koja se nikada neće dići sa dna, kesegu možemo adekvatnom primamom dići od dna ako nam je to cilj. Primama koja to može

kostima, vrlo su mekana. ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom škržnom luku. Posebna karakteristika Deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26 - 31 (po ruskim izvorima 24 - 33) žbicom. Po broju žbica, ova vrsta se može

analno peraje, sa 26 - 31 (po ruskim izvorima 24 - 33) žbicom. Po broju žbica, ova vrsta se može razlikovati od crnooke Deverike Abramis sapa (Pallas, 1811) sa 41 - 48 žbica špicera (Abramis ballerus) sa 39 - 46 žbica, nosare (Vimba vimba) 20 - 25

. Deverika može narasti do 75 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, premda su prosečni primerci deverike u ulovu od 30 - 40 cm dužine i 0,5 - 1,5 kg težine

i do 20 godina, premda su prosečni primerci deverike u ulovu od 30 - 40 cm dužine i 0,5 - 1,5 kg težine Deverike su reke, ali se sreće i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika. Kao i većina ostalih

i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naći i ostale "bele ribe ", kao jaz, bodorka, i dr. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine, koje određuje temperaturu vode, i od doba dana, koje određuje dinamiku ishrane. Preko

pre svega od doba godine, koje određuje temperaturu vode, i od doba dana, koje određuje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u slučaju da pronađu područje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u

izlivi, dubine u lukama ispod šlepova isl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleća i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i kreću u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za font mrest. Mlade

i dr.) Jelovnik starijih je slilčan, samo što jedu vrste većih dimenzija. U bogato zatravljenim područjima, deverike će "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja račića i larvi raznih insekata u toj vegetaciji. S proleća

deverika borave i na muljevitim, i na peskovitim pa čak i kamenitim terenima. Ujutro i, u manjoj meri, predveče u leto, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke, radi ishrane, a najveći deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim

vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letenje noći provode u plićoj vodi. Brzina rasta deverike je vrlo promenljiva i zavisi od odlika staništa, pre svega količine dostupne hrane u njemu.

je vrlo promenljiva i zavisi od odlika staništa, pre svega količine dostupne hrane u njemu. deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode između 10 i 14 µC. U plitkoj vodi (0,2 - 0,5 m dubine), dobro

deverike

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov