precizno definiše i sinergetski uobličava. Ilustracije su to koje zrače, dišu i pulsiraju u savršenom ritmu sistole i dijastole , plime i oseke, smene dana i noći, svedočeći osim o narativnim meandrima teksta sa kojim su u nekoj vrsti subverzivnog

pritiska u srčanim šupljinama sa intraperikardnim pritiskom dovodi do smanjenog punjenja komore u toku dijastole i posledično smanjenog udarnog volumena srca karakteriziranog niskim sistemskim pritiskom. Organizam pokušava

. Organizam pokušava povećati udarni volumen ubrzanom frekvencijom rada srca. Smanjeno punjenje srca krvlju u dijastole takođe dovodi do nakupljanja krvi u venskom delu krvotoka te razvoja edema (otoka).

tonus venskog zida pa time i na stepen venske staze na lokalnom ili sistemskom nivou. dijastola ) stvara periode u kojima je pritisak u levoj pretkomori negativan. U toj fazi srce usisava vensku krv iz gornje i donje

kao 120 mm Hg (milimetara živinog stuba) kada je srce u sistoli (pumpa krv u krvne sudove), i 80 mm Hg kada je srce u dijastoli (kada je relaksirano i puni se krvlju). Kada je krvni pritisak jednak ili veći od 140 / 80 mm Hg smatra se povišenim tj.

) je od skora predložen kao neinvazivni marker za procenu plućnog kapilarnog pritiska i pritiska leve komore na kraju dijastole i pridaje mu se atribut neinvazivnog Swan-Gantz-ovog katetera. Na osnovu korelacije sa invazivnim studijama, sa

(M-mod) tehnikom izmereni su, prema ASE preporukama (5): dijastole (IVSDd),

(5): dijastole (PWDd),

tome se količina kinetičke energije dobijena od srca pretvara u potencijalnu energiju. Ta energija se oslobađa tokom dijastole , obezbeđujući kontinuitet toka krvi. Zato normalni arterijski pritisak raste samo do 16 kPa u momentu kontrakcije

M-mode i dvodimenzionalne ehokardiografije, a takođe je izvršena i Doppler analiza transmitralnog protoka tokom dijastole . Dijastolna funkcija je definisana maksimalnom brzinom rane (E) i kasne faze komorskog punjenja (A), kao i odnosom E /

su najjače čujni (npr. valvularna regija - regija srčanih zalistaka), zatim prema vremenu srčanog ciklusa (sistola, dijastola ) opisujemo ih kao sistolne ili dijastolne, a prema vremenu trajanja mogu biti rano sistolini, holosistolini,

pritisak treba biti uvek u granicama normale, tj 120 sa 80. Maksimalni pritisak na arterije treba biti do 120 a tokom dijastole do 80.

opterećenja, što povećava potrebu miokarda za kiseonikom, istovremeno sa porastom srčanog rada i skraćenjem dijastole dolazi do smanjenog dopremanja kiseonika, što pretstavlja početnu osnovu za nesklad potrebe za kiseonikom i njegove

da dolazi do stanja hipertenzije. dijastole . Razlika između ovih pritisaka je hidrodinamska sila koja uslovljava tok krvi kroz krvne sudove - pulsni pritisak.

plima, ispunjena je u tom trenu; do oseke mora doći. Tako zajednički dolazak zavisi od razdvajanja; sistola zavisi od dijastole ; plima zavisi od oseke. Nikada ne može postojati ljubav sveopšta i neprekidna. More nikada ne može biti u plimi na svim