iz Kragujevca i okoline. Za sada, biće to samo Đorđe Milosavljević, koji je izuzetno talentovan, ali neiskusan za mečeve kvaliteta regionalne lige. Nikolić sleže ramenima i kada pominje Strahinju Gavrilovića i Stefana Zečevića, koji su bili kandidati za juniorsku reprezentaciju, a umesto ostanka u svom gradu opredelili su se za studije u Americi i nastup u univerzitetskoj ligi . dolaznika koji je, čini se, proputovao polovinu sveta. Vesti su zbunjujuće, neke očekivane, druge neželjene a treće neverovatne. No, Radetu treba samo delimično verovati, ne samo zbog navike da izoštrava ono što prihvati kao istinu ( videti Beograd, « Vold strit u Beogradu » ) već i zbog okolnosti samog susreta .

. Dok se prepodobni savetovaše sa bratijom o tome, stiže mu pismo iz obitelji Presvete Bogorodice, na Belom Jezeru, koje donese jedan monah iz manastira prepodobnog Kirila [ 21 ], pismo pisano prepodobnom Zosimi od strane igumana Kirila i bratije. Pismo je glasilo ovako: "Blagodat i milost od Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista, vozljubljenom u Hristu nastojatelju duhovnom, bogoljubivom igumanu Zosimi sa svom u Hristu bratijom želimo radovati se svagda. Slušali smo od dolaznika iz vašega kraja o Soloveckom Ostrvu, da ono, zbog morskih putnih teškoća nikada naseljeno ljudima otkako je sunca na nebu, sada je po promislu Božjem i posredovanjem Prečiste Bogorodice naseljeno monasima; slušali smo da je staranjem vašeg u Bogu trudoljublja ustrojen na Ostrvu manastir u čast Preobraženja Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i da se u njemu već podvizava mnogo bratije; slušali smo da je u vas, molitvama Prečiste Bogomatere, sve dobro uređeno; samo

tema ima još mnogo toga šta da se kaže . dolaznika i odlaznika na e-trgovinu ) koji nas je brzo ali bezbedno dovezao do Beograda .

. Živeći u domu hristoljubivog Jovana, svetom Vasiliju stadoše posle nekoliko dana dolaziti ljudi, jedni radi duhovne koristi, drugi donošahu svoje bolesnike radi isceljenja. I prepodobni, stavljajući ruke svoje na njih i molitvu tvoreći, isceljivaše ih blagodaću Hristovom. I ime njegovo i žitije njegovo postade slavno u prestonici. I dolažahu k njemu ne samo mnogi iz naroda nego i znameniti građani i velmože. A imađaše sveti Vasilije i dar prozorljivosti, i svakog dolaznika proviđaše tajna dela, i dobra i zla, i nasamo izobličavajući grešnike, mnoge pobudi na pokajanje. A proviđaše i buduća dela i događaje, i pretskazivaše ih proročki, kao što će se dalje videti. Kad umre car Lav, a godinu dana za njim i brat njegov Aleksandar, na prestolu ostade Lavov sin Konstantin Porfirorodni [ 12 ], sa svojom majkom Zojom. No pošto Konstantin beše još malo dete, njemu biše postavljeni namesnici: patrijarh carigradski Nikolaj [ 13 ] i Jovan Garida. Njima bi

, ali telo svetiteljevo ne nađoše, jer ga Gospod na neki Svoj način prenese u nepoznata mesta. Sveti pak Aital đakon bi odvezen u naselje zvano Patras; [ 5 ] i tamo, takođe od hrišćana primoranih na to, kamenjem ubijen. A sveto telo njegovo tajno uzeše noću obližnji monasi i česno sahraniše. [ 6 ] Na mestu pak gde bi ubijen sveti Aital, po dejstvu sile Božije izraste drvo Mirsina, [ 7 ] koje isceljivaše od svake bolesti. I stajaše to drvo pet godina, isceljujući bolesti svih dolaznika . Videći to, neznabošci ga iz zavisti posekoše sa korenom. Mnogi pak od dostojnih viđahu na tom mestu blistanje nebeske svetlosti i anđele koji pevahu i slavljahu Boga koji proslavlja Svoje svete, čijim molitvama neka se udostojimo i mi pevati s anđelima slavu Bogu vavek. Amin .

se privremeno formira i sestrinstvo. Njega su sačinjavale monahinje Aleksandra Gosić, Kasijana Borović i sestra Dobrila. One su iz Tresije otišle dalje, u ženske manastire . dolaznika isprobao je veštinu kuvanja majke Angeline. Bašta i kuhinja bile su njena briga sve do smrti 1997. godine. Sahranio ju je sin, arhimandrit Jovan, na manastirskom groblju .

mu bezmolvija, to on, da bi se izbavio od posetilaca, pribeže lukavstvu: stade menjati mesta svoga boravka, i menjajući ih često on se ponekad udaljavao u najzabačenije i neprohodne pustinje. No plamteći svetilnik se nigde nije mogao sakriti: grad koji stoji na gori vrlina nije se mogao sakriti od pogleda koji ga traže. Njega su svuda pronalazili oni koji su bili željni da iz medotočivih usta njegovih čuju njegovo božanstveno učenje. Stoga je on, ceneći trud i usrđe dolaznika , u najpustijim mestima u kojima je boravio gradio kelije, nedaleko od svoje, da bi ih smestio. Agarjani, koji su u to vreme već zadavali velike muke Grčkoj, prećahu i Svetoj Gori opustošenjem i porobljenjem. Sveti Grigorije, imajući već iskustvo iz teškog robovanja pod ovim varvarima, a i ne želeći da se liši preskupocenog bezmolvija, reši se da ponove ide na Sinaj, da na svetom vrhu njegovom bezmolstvuje, pobožno tihuje i samuje. Ali doznavši da ni tamo ne može naći željeni

; zato joj vratite živoga vola, i sin će vaš biti isceljen. - Čuvši to, roditelji pobesnelog mladića se prepadoše što svetitelj zna njihovu tajnu, ispovediše svoj greh, i zakleše se da će ukraćeno vratiti. Tada se svetitelj pomoli Bogu, isceli mladića, i otpusti ih s mirom. A oni, s radošću se vrativši doma, tog časa dadoše udovici drugoga vola mesto ukradenog i pojedenog. Negda dođoše k prepodobnome dva čoveka za blagosloe. Svetitelj ih zamoli da mu donesu vodu za potrebe dolaznika , jer jedan od ove dvojice imađaše kamilu a drugi magarca. Oni uzeše veliki sud i krenuše sa gore po vodu. Kada napuniše sud vodom onaj što imađaše kamilu reče: Sud je veliki a gora visoka, zato ne želim da ovakvim teretom umorim svoju kamilu. - I ostavivši svoga druga on ode svojim putem, ne vraćajući se k svetitelju. A onaj drugi natovari vodu na svog magarca i s velikom mukom jedva je uznese na goru k prepodobnome. Ugledavši ga svetitelj mu reče: Bog te blagoslovio za tvoj trud ,

da obučeš i jedan savet: ne žuri. Sa vojskom se ne smeš zajebavati . dolaznika odbeglih od surovih brda sve poznatije i kao Plava Mica i Crna Mica. Prangija je u maloj ruci držala šatro zlatnu minđušu, par on u Nastinom vlasništvu, i dame su naizmenično po tri puta huknule, poželele po želju, zanimljivo istu, i parče žutog metala je uronilo u hladnu vodu .

Ilije, zadužena su dva čovjeka čije će ruke napraviti svete konake pored jedne od najstarijih tekovina u Republici Srpskoj ", istakao je otac Sava . dolaznika ", pojasnio je otac Sava .

gde se veli: "Evstratije bi obuven u gvozdene čizme sa oštrim klincima ", on uzdahnu i udari u crkveni pod žezlom što mu beše u ruci; žezal se zari u pod i pusti iz sebe grane i pretvori se u drvo. Prisutni onda shvatiše koga imaju pred sobom, i upitaše ga: Evstratije, da li ti to učini sebe radi? - Ne, odgovori on: moja stradanja bila su mala u porećenju sa nagradama Božjim za njih. A ovo je učinjeno radi toga, da praznik naš ne ostane bez dolaznika iz grada. I čim on ovo izgovori, svi opet tog časa postadoše nevidljivi. A iguman, izišavši iz crkve, nađe manastirsku ostavu punu hlebova i riba, a svi prazni sudovi obretoše se puni vina. O ovome čudu hitno obavestiše cara i patrijarha. Oni dođoše u manastir, i svi proslaviše Boga i odadoše hvalu svetim mučenicima Njegovim. Žezal pak, preobraćen u drvo, izlomiše u komade i razdadoše na blagoslov, i toga dana molitvama svetih stradalnika dogodiše se mnoga isceljenja

muzika, filmske i televizijske špice i teme, dečije pesme i posebna sekcija pesama za prvi ples mladenaca su prikazani po sekcijama i izvođačima . dolaznika , autoru su poslužila stvarna dešavanja iz dnevnog života, a privlači je mogućnost počete dokumentarnosti, koja je menjana u skladu sa potrebama književne funkcije .

da tamo ne pristupaju žene? "No prep. Serafim odgovori na to sa verom i ubeđenjem:" Vi samo blagoslovite, pa nijedna od njih neće uzići na moju goru ". 23. Umnom molitvom se kod podvižnika naziva sozercajna bogomislena molitva, kada se podvižnik u bezmolviju svom dušom pogružava u nju. 24. Staraštvo prestavlja jedan od najuzvišenijih podviga monaštva, za koji su sposobni samo malobrojni izabranici. To je duhovno rukovodstvo i lečenje od strane starca sviju monaha i dolaznika , kojima je potrebna duhovna uteha i savet. Dobrovoljni učenici, dolazeći k starcu, otvaraju pred njim svu svoju dušu i predaju mu se na potpuno poslušanje, a starac uzima na sebe preteški podvig ljubavi hrišćanske i veliku odgovornost pred Bogom za njihove duše. 25. Stihira na Gospodi vozvah na večernju utornika Strasne sedmice. 26. Stranik je skitač verski, koji sa izvesnih razloga verskih stalno putuje od jednog svetog mesta do drugog, od jedne svetinje do druge. 27. Tu

malu keliju, i zatvori se u njoj. I provede u njoj šezdeset godina. I za to vreme nikoga ne vide, niti s kim progovori reč, nego, umom sabranim u srcu, življaše u Bogu i od Njega dobijaše svaku utehu, po rečima proroštva: Teši se Gospodom, i učišće ti što ti srce želi ( Ps. 36, 4 ). A imađaše na keliji jednu malu rupu, probušenu koso i polukružno, kroz koju je provlačio ruku i uzimao hranu što su mu ostavljali. Tako ga niko od dolaznika nije mogao videti. Hrana mu je bila kvašeno sočivo. Jeo je jedanput nedeljno. Na takav način prožive ovaj blaženi punih šezdeset godina, ne promenivši ni najmanje za to vreme ni hranu svoju ni uzvišeni način života. Zato ga Bog bogato obdari blagodaću čudotvorstva. I on molitvom uništi jednog vrlo velikog drakona; molitvom ubi guju; molitvom očisti polje od mnoštva skakavaca. On jednog besomučnika oslobodi od demona; isceli jednu ženu od raka na grudima. A jednog čoveka