lumbalnu kičmu unapred, flektira je i rotira prema suprotnoj strani (rotacioni efekat je najveći na L3). dorzalni ekstenzori ekscentričnom kontrakcijom kontrolišu lumbalnu fleksiju, ali praktično samo ukoliko je ta fleksija

m. digastricus-a ovi mišići se mogu preseći elektrokauterom. dorzalni pristup karotidnim arterijama. Incizija na koži i platizmi ide zadnjom ivicom sternokleidomastoidnog mišića. Ovaj

poboljšanja posle operacije jeste koliko dugo su simptomi trajali prije operacije. Postoje dva hirurška rješenja: dorzalni ili ventralni pristup, što zavisi od relativne lokacije stenoze (dorzalne ili ventralne) i stepena krivine vratne

otklanjanje kompresije kičmene moždine su povezane sa visokim rizikom od postoperativnih komplikacija. Koristi se dorzalni ili ventralni pristup kičmenom stubu.

nestabilnost ili izražena retrolistesija, može se izvršiti fusija lumbosakralne artikulacije. Preporučuje se dorzalni pristup pri izvođenju fuzije. Pas se nakon operacije mora držati u mirovanju 2 - 4 nedelje. Postoperativne

koji će dovesti do hemostaze. dorzalni ili levi lateralni ležeći položaj. Uvećanje koje omogućava laparoskopija omogućava precizniji pregled jetre, i to

ispunjava ovu šupljinu. dorzalni vetrikularni greben (dorsal verticular ridge - DVR). Naučnici su zaključili da se ne radi o delu osnovnih ganglija,

, kao i kod njihovih srodnika, postoje 3 asimetrično postavljena flagelarna korena (ventralni, intermedijarni i dorzalni ).

će uzrokovati tip ataksije u odnosu na mesto oštećenja: ako je to na malom mozgu cerebelarne, senzornu ako je zahvaćen dorzalni deo moždine, vestibularne ako je zahvaćen vestibularni sistem. Ova tri tipa ataksije mogu se preklapati ili javiti

dolazi do kompresije kičmene moždine takođe je rešenje hirurški tretman. Opisane su različite hirurške metode uz dorzalni ili ventralni pristup. Prognoza kod pacijenata sa atlantoaksijalnom nestabilnošću zavisi od stepena povrede

sa odgovarajućom mikroklimom. Mogu se obavljati u ležećem, sedećem ili stojećem stavu. Najčešće u ležećem stavu, dorzalni stav sa jastukom pod glavom i poplitealnim jamama, semiflektiranim nogama, čime se najbolje relaksira abdominalna

sa prelomom đbice, a lako se promaši. Distalni radioulnarni zglob odrđava trinagularna fibrozna hrskavica, dorzalni i volarni radioulnarni ligament. Najveći značaj pripada trougloj fibroznoj hrskavici koja polazi od distalne ivice

radijalnog useka pa do baze trnastog nastavka lakatnice. Ona na taj način sprečava lateralno iščašenje lakatnice. Dorzalni radiolulnarni zglob se zateđe pri pri pronaciji a volarni pri supinaciji. Hiperpronacija kida dorzalni ligament i

lakatnice. Dorzalni radiolulnarni zglob se zateđe pri pri pronaciji a volarni pri supinaciji. Hiperpronacija kida dorzalni ligament i trinagularnu hrskavicu i dovodi do dorzalnog iščašenja ulne. Distalni deo lakatnice prominira. Svaki

je praćen otporom. Anteropsteriorna radiografija pokazuje sepraciju distalnog radioulnarnog zgloba, a profilna dorzalni deplasman lakatnice. Preterana supinacija kida volarni radioulnarni ligament i triangularnu hrskavicu i dovodi do