na drugoj. Naše je da taj momenat što duže odložimo. Život je pretvoren u arenu gladijatora. Suština se svodi isključivo na individualnu sudbinu. Da li ste se zapitali zašto Veliki Brat već godinama drži primat najgledanijih emisija u celom svetu? Ako ostavite na stranu manje ili više degutantne ili pikantne epizode i bolje pogledate, videćete da je Veliki Brat gola borba za opstanak. Reality TV. Strategije učesnika savezništva, podrška, solidarnost su finalizirane na egoističko preživljenje pojedinca. Lični interes na uštrb saveznika: opstati još jednu nedelju, odložiti eliminaciju. Cilj nije ukinuti eliminaciju, već njeno odlaganje, i ne radi se o igri, nego o nama. Igra se svodi na odlaganje eliminacije jednog učesnika i njeno usmeravanje na druge učesnike. Isključivanje učesnika je mnogo više od golog pravila igre, ono je nova ideologija. De te fabula narratur I upravo tu leži ključ uspeha Velikog Brata naša svakodnevnica projektovana na

ispunjena krsnom smrću Sina Božijeg. To, pak, ubeđenje dolazi od vere. Odatle sledi da vera otkriva put ka ljubavi prema Bogu. To je prvo. A drugo: vera u Božanstvo Sina Božijeg, koji se radi nas ovaplotio, stradao i bio pogreben, daje obrazac ljubavi prema bližnjima. Jer, onaj koji voli pokazuje ljubav kad polaže dušu svoju za voljene. Vera daje snagu za projavljivanje takve ljubavi. Da bi se imala takva ljubav, treba postati novi čovek, tj. samoodricanjem napustiti sve egoističko . Samo u Hristu čovek postaje nova tvar. U Hristu, pak, jeste onaj ko se sa verom i blagodatnim preporodom kroz svete tajne, primakne sjedinjenju sa Hristom. Stoga, oni koji očekuju da bez vere u sebi sačuvaju makar naravstveni poredak - uzalud polažu nadu. Jer, sve ide zajedno: čovek se ne može razdeliti. On se mora čitav ostvariti .

" nas "roditelja? Ili mozda jos teza pitanja:" Kakva ce biti njihova deca "? i "Da li ce uopste pozeleti da imaju decu "? Jedan od najvecih problema srpskog drustva je sto je uvek" neko drugi kriv ". egoističko " ja "oseti da je i samo palo u" žrvanj "svakodnevnog egoizma drugih, pobuni se tražeći više ljudskosti. kad na svet oko sebe budemo gledali očima drugih, videćemo i sebe i druge u pravom svetlu sunca koje podjednako greje i jedinku i društvo u kojoj se ona kreće

se snalazi, probija i prikriva, laže i sebe i druge, potkrada, a koja ispoveda religiju "takav je život, šta se tu može ". Suptilniji, darovitiji pojedinci uvek sudbonosnije i dramatičnije pokleknu sa vidljivim tragovima monomanije, ambicioznog ludila i deliričnih duševnih rascepa . egoističko korupciono "prilagođavanje" tako postaje konstantni i postupno sve jači činilac ljudskog unutrašnjeg "ja ", onaj koji ga sve više izbacuje iz njegovog izvornog obličja, koji kalja i kompromituje sve rezultate njegovog života, ponajviše one u koje je uložio svoje najvažnije snage i nadanja. I mada, i pred sobom i pred drugima, egzistencijalna korupcija sebe objašnjava i pravda sposobnošću, ozbiljnošću i zrelošću, govoreći o" nužnim kompromisima "- nikakve nužde ,

skriveno da je ljepota kojom se hrani najobičniji mamac smrti. No kad mu se to saznanje bar na momenat povrati, onda svjesno ili nesvjesno osjećanje konačnog pretvaranja i svijeta i sebe samog i svoje pohote u odsustvo i nebiće, porađa ili očaj, ili nemoćni bunt, ili opet bezumno "carpe diem ". Drugi postaje neprijatelj i izvor nesreće, ako ne trenutni sabrat u žalosnom i stravičnom karnevalu zemaljskog bitisanja. Instinktivni strah od smrti, pretvara ljudsko bratstvo u egoističko gloženje, a ljudsku dubinsku glad za trajanjem i življenjem - u borbu za posjedovanjem predmeta i ljudi .

. Izvor svakog moralnog čina treba tražiti u volji čoveka. Neophodan uslov moralnosti je čovekova sloboda. Poznate su Kantove maksime koje su imale veliki uticaj na teorije etike . egoističko biće. Po njemu, prirodno stanje ljudskog društva pre pojave civilizacije ( države ) bio je rat sviju protiv svih. Iz stanja neprekidnog rata ljudi su izašli kada su se dogovorili da svoja prirodna prava prenesu na državu. Država postaje garant reda i mira a time i napretka civilizacije. Nosilac državne vlasti treba da ima apsolutnu i nedeljivu vlast, to jest pravo da odlučuje o svim bitnim pitanjima zajedničkog društva .

po zakonu naše istorije, došao u telu . egoističko u punom smislu stanje čoveka. Porodica to je najveća čovekova svetinja na zemlji, jer kroz taj zakon prirode čovek dostiže ( to jest kroz smenu generacija ) razvitak cilja. No u isto vreme, čovek po zakonu iste prirode, radi konačnog dela svoga cilja, treba neprekidno da ga odriče. ( Dvojstvenost ) .

, takav radikalizam nužno računa sa lažnom evidencijom, jer je tu teorija ta koja konstruiše očevidnost izvorne dihotomije, uz uveravanje da je ta izvornost egzistencijalnog tipa . egoističko sleđenje interesa .

iza svakog ugla. Velikim umećem se smatralo upravo izbegavanje nesrećnih trenutaka i ' ' pravljenje ' ' srećnijih i uživanje u njima. Tadašnji Hedonizam razlikuje se od onoga što pod Hedonizmom podrazumevamo danas. Shodno prilikama, tada je on ipak bio filozofija daleko skromnijeg života. Epikur je tvrdio da se najuzvišenije zadovoljstvo može dotaći jednostavnim životom koji se provodi sa prijateljima u filozofskim raspravama. Iako ovo stanovište nije potpuno egoističko , ipak je usmereno ka sreći pojedinca, našoj vlastitoj. To će se kasnije promeniti .