ovde, nego hajdemo u drugu zemlju, gde niko ne bi znao za nas. - I krenuvši sa njima, on tajno otputova u dalmatski grad Epidavr , [ 23 ] kuda ga uputi Gospod radi dobra mnogima. I pošto provede nekoliko dana blizu Epidavra u jednom usamljenom i

otputova u dalmatski grad Epidavr, [ 23 ] kuda ga uputi Gospod radi dobra mnogima. I pošto provede nekoliko dana blizu Epidavra u jednom usamljenom i zabačenom mestu, žitelji tog kraja doznadoše da je k njima došao ugodnik Božji što je ranije bio na

tako visoko, da pokrivahu visoka brda, i lađe nošene vodom ostajahu na visokim mestima. Žitelji primorskog grada Epidavra videći to, pomisliše da počinje drugi potop, i u užasu očekivahu propast cele zemlje i svoju smrt, i silno kukahu. No

ustade i pođe s njima ka njihovom gradu. I došavši stade između mora i grada; a more se podiže visoko u vazduh nad Epidavrom , da je izgledalo kao da dodiruje oblake, i već gotovo da potopi grad. Svetitelj pak nacrta na pesku tri krsta, i

, i vetrovi smiriše. O ovoj velikoj sili Gospodnjoj i molitvenom posredovanju prepodobnog Ilariona u gradu Epidavru , očevi pričahu svojoj deci s kolena na koleno. Međutim sveti Ilarion, izbegavajući slavu ljudsku, noću otputova

slobodni grad Raguza, koji su u vreme doseljavanja Slovena na Balkan naseljavali preostali rimski građani grada Epidavra (Cavtat). Ovaj grad se postepeno narodnosno stapao sa bližom okolinom i dobio ime Dubrovnik po jeziku te svoje okoline

uz primenu današnje misli o hrvatskoj državnosti. Epidavra (docnije Cavtata) posle teškog zemljotresa i pljačke tek doseljenih Slovena u VI i VII veku. Ime mu je bilo Raguza, a bio

su svoje: život Raguze nije se mogao održavati bez oslanjanja na slovensko susedstvo. Ni stanovništvo izbeglo iz Epidavra nije se moglo obnavljati bez zbližavanja sa slovenskom sredinom, s kojom se sve brže stapalo u svakom pogledu. U XII

prekore što je "tužna i plačna Gleđimira" tako svirepo bacio u nesreću: Epidavru , starom gradu, koji kami da probije s djecom zgrčen na se uzdiše da tvoj smrkne dan se prije a višnji te satariše.

je bio prognan jeretik Nestorije. 21. Pareton - primorski grad severnog Egipta. 22. Peloponez - južni deo Grčke. 23. Epidavr - grad na obali Jadranskog Mora; razrušen u šestom veku. Sada - Dubrovnik. 24. Oko septembra 365. godine. 25. Paf -

. On osvoji mnoge zaostale gradove u jadranskom primorju i po ostrvima i očisti ih od Grka i Latina. On razori i stari grad Epidavr u Dalmaciji, koji je ležao tamo, gđe je sad selo Cavtat. Stanovnici Epidavra, Grci i Latini, bježeći ispred srpske

ih od Grka i Latina. On razori i stari grad Epidavr u Dalmaciji, koji je ležao tamo, gđe je sad selo Cavtat. Stanovnici Epidavra , Grci i Latini, bježeći ispred srpske navale, povukoše se nešto sjevernije prema ostrvu Lokrumu i tu udariše temelj

je pisao ovo god. 949., Solinjani su došli dakle u Dubrovnik god. 449., t. j. Dubrovnik je te godine već postojao. Ako je Epidavr razoren god. 404., 30 onda se ta vijest divno slaže i s Konstantinom i sa istorijom, koja kaže, da su vislanski Geti, koje

epidavr

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov