u nečiju keliju ( radi buđenja, posete i sl. ) komunikacija otpočinje molbenom formulom Molitvama svetih otaca naših ... i uspostavlja se odgovorom Amin, nakon čega sledi pozdravljanje, obraćanje i sl.; distribucija ti - / Vi - formi opštenja dosta se razlikuje od one u komunikaciji među svetovnjacima: preferiraju se Ti - forme, bez obzira na stepen poznanstva, jednakost / nejednakost socijalnih pozicija komunikanata te zvaničnost / nezvaničnost opštenja ., itd. U epistolarnom diskursu koriste se markirani behabitivi poput sledećih: Blagoslovi, dorogaja mama; Vozljublennyj o Gospode otec P.; Spasi Gospodi za malen ' koe pis ' meco i pozdravlenie ( u inicijalnoj frazi pisma ); Prostite i blagoslovite; Prošu sv. molitv; Ostavajtes ' Bogom hranimy; Vsem obil ' nye poklony i blagodarnost ' za sv. molitvy ( u finalnom delu ). Među formulama govorne etikecije ima i onih bez ekvivalenta u drugoj kulturi: takvi su srpski pozdravi, čestitanja i zdravice

bezbednosti Ujedinjenih nacija naziva Haški tribunal terorističkom organizacijom kriminalaca, špijuna i plaćenika, a njegovu glavnu tužiteljku kurvom - to nije samo euforična razrada teze nedavno zadate sa samog vrha vlasti ( "Hag prljaviji od Aušvica" ), niti pak samo međunarodni skandal bez presedana. To je i provala verbalnog smrada što prati raspadanje sistema u kome je ovako nešto moguće. ( Ovo stoji nezavisno od toga šta ko inače misli o samom tribunalu ). U epistolarnom diskursu radikalnog ministra oficijelni govor mržnje dosegao je samo dno. Ostaje da se vidi da li je zajedno s tim jezičkim monstrumom na kraj puta stigao i režim koji ga je porodio, čime bi narodna mudrost o posledicama življenja mačem doživela svojevrsnu jezičku inkarnaciju. A kad je već reč o budućnosti, ona se može samo delimično iščitati iz jezika koji smo razmotrili. Taj jezik ne dopušta sumnju u čvrstu rešenost vlasti da se za svoj opstanak bori do poslednjeg daha, ne

naš sagovornik. Nije još bilo televizije, kompjuteri nisu postojali. Danas mnogo mladih ljudi smatraju da je smešno i zastarelo čitati bilo šta na hartiji. Oni čitaju na monitoru, a tamo svaki minut-dva kliknu na miša i prelaze na nešto drugo. Na vebsajtovima, blogovima i forumima svako može da objavi što god mu je volja, to ne mora da bude ni pametno, a kamoli jezički lepo i pravilno. Pisanje pisama nekad je bila posebna veština, znamo da su u 18. veku čitavi romani pisani u epistolarnom obliku, a prepisku mnogih velikih ljudi i čitamo diveći se njihovom stilu i jeziku. Danas se, međutim, mnogi, inače pismeni ljudi, ne potrude čak ni da isprave daktilografske greške u svom mejlu od nekoliko rečenica, znajući da će primalac da ga pročita pa da obriše. Profesor Klajn upozorava i na to da na većini naših radio-stanica skoro da i nema govornih emisija, uglavnom se pušta muzika isprekidana reklamama. Radio više nije tako uticajan medij, a čini se da to, u odnosu na

. Odluku o ovogodišnjoj nagradi Bora Stanković doneo je većinom glasova žiri u sastavu Tijana Spasić, Vesna Petrić, Vladimir Arsenić, Rastislav Dinić i Mirjana Đurđević ( predsednica ). Za roman Uglješe Šajtinca Sasvim skromni darovi glasali su Tijana Spasić, Vesna Petrić i Rastislav Dinić. Roman Uglješe Šajtinca Sasvim skromni darovi istakao se među ovogodišnjim naslovima jednostavnim i pročišćenim stilom, osmišljenom kompozicijom, te uspešno transformisanom epistolarnom formom. Na malom prostoru, autor uspeva da oblikuje upečatljive likove i razvije osnovnu temu: odnos dva brata jednog u Americi, drugog u Srbiji te njihovog odloženog odrastanja koje sa sobom donosi preispitivanja i upoređivanja. Pri tom se Amerika kod Šajtinca javlja kao jedan od mogućih prostora slobode u koji se mogu upisivati različita iskustva i asocijacije, uglavnom vezane za popularnu kulturu i rok muziku. Pop-kulturne i uopšte kulturne reference ovde nisu tek

drugi partneri vladajuće koalicije nemaju takav koalicioni kapacitet kakav ima DS i sve je to pomalo ličilo na preporuku . epistolarnom formom, i vas koji ste jedini iz DS-a spremni da govorite s novinarima, nema nikoga .

povisenog atmosferskog pritiska. Nas stav je da terapiju hiperbaricnim kiseonikom treba primeniti odmah, cim se bolest otkrije, kako bi se usporilo ostecenje krvnih sudova i time sprecila pojava vrlo teskih i ozbiljnih komplikacija. Moj odgovor na vase pitanje je svakako potvrdno, kod vas treba primeniti terapiju hiperbaricnim kiseonikom, kao deo multidisciplinarnog pristupa u lecenju secerne bolesti i njenih komplikacija . epistolarnom žanru, veoma popularnom posle Monteskjeovih Persijskih pisama, predstavljaju nadasve originalno viđenje problema Španije, čija se istorija, društvo i institucije dovode u pitanje iz jedne neuobičajene perspektive. Osim nepresahle aktuelnosti, živog, duhovitog i britkog stila, literarno stvaralaštvo Hosea Kadalsa, po opštem mišljenju književne kritke, primer je najbolje španske proze XVIII veka .

je, dakle, i njihovo trajanje. I sam naslov sugerise zajednicki pravac duhovne kreativnosti clanova porodice Gavrilovic. Pisac ce to na pocetku decidirano istaci: uspomena na pretka Stevana je "sacuvana potpuno svetla i jasna" ( str.5 ); vezivanje za uspomene o ovom pretku postaje u "mnogim slucajevima ... jedina nit u vec izgubljenim i zatvorenim rodbinskim tragovima" ( str.5 ). Dominantni pripovedac postepeno dozira nove detalje o junakovom zivotu. Najpre to cini epistolarnom formom, a potom refleksijama i iskazima drugih junaka; pricajuci o Stevanu, pripovedaci zapravo pricaju o svemu sto karakterise buntovne i radoznale junake; u pripovedanje se, takodje, ugradjuju i motivi o bliskim srodnicima. Prica tece neusiljeno i obrazuje se iz secanja, pretpostavki, pisama, asocijacija i neposrednih povoda. Njen stozer predstavlja uzbudljiv ili bolje receno mastom nadogradjen zivotopis pretka Stevana Gavrilovica. Upocetku pripovedanja

Getea. Prvi deo Života i priključenija ( 1783 ) onovremena nemačka kritika prikazala je kao "poučni roman ". Doista, Dositejeve prosvetiteljske teze dolaze više do izraza u tom prvom delu njegove autobiografije: čak ce može reći da su te teze iznošene po pravilu u dijaloškim delovima spisa, a u zaključcima pojedinih poglavlja Dositej daje naravoučenije, moralnu pouku, koja prerasta u mali esej. Drugi deo Života i priključenija ( 1788 ) sastavljen je na drugi način u epistolarnom obliku. Epistolarni oblik je u XVIII veku u modi u evropskim književnostima, pa i jedan od Dositejevih londonskih prijatelja objavljuje svoje putopisne utiske u epistolarnoj formi. Ipak, na strukturi i kompoziciji Dositejevog Života kao da je najviše ostavio traga Geteov roman Stradanja mladog Vertera, delo tada već čuveno širom Evrope, ali zabranjivano u Austriji, pa otuda, možda, Dositej izbegava da ga pomene, mada ce skidanje cenzorske zabrane sa Geteovog dela u

u Srbiji ili na vebsajtovima fondacija koje nude stipendije . epistolarnom stilu, u formi niza pisama koje njegov alter ego, Ujak Erik, šalje svojemu nećaku. U njima mu, služeći se često usporedbama iz antičkih vremena, objašnjava funkcioniranje suvremene ekonomije .

jezika, do pred kraj 1787. Književnik Muškatirović čita mu tu 1786. iz rukopisa svoje poslovice, koje će ubrzo izići kod Kurcbeka u Beču u zbirci kao Pričte ( l787 ). Čita Plutarha i engleske pisce, a u prepisci spominje Vilanda, Sulcera i Adisona. Sreta ce u Beču s londonskim prijateljem Luzinjanom. Septembra 1786. izneo je u ppepisci nameru da pisma koja upućuje prijateljima štampa. To je stvaranje koncepta o drugom delu Života i priključenija, koji će sastaviti u epistolarnom obliku. Krajem 1787. krenuo je u Rusiju u Šklov, generalu Zoriću .