, Šelinga i, najviše, Hegela. Đinđić proširuje filozofsku genealogiju ideje emancipacije sa Marksa na ove prethodnike Marksa, a usredsređuje se na pitanje tzv. subjektivnosti. U najkraćem to znači sledeće: ako je za Marksa subjekt epohalne istorijske emancipacije kao radikalne, revolucionarne promene bio subjekt koji se zove proletarijat, jedna socijalna klasa koja treba da tu promenu izvrši, ako je organizovana u pokret kojim rukovodi proleterska partija (Lenjin će

revolucija epohalne promene u društvu - prisustvujemo danima kada se stvara istorija

. epohalne stvari, bar što se tiče poboljšanja kvaliteta življenja u Srbiji. To je jasno.

. Mnogo čitam, imam ovde knjigu Sve za Kosovo i Metohiju, izdanje Srpske radikalne stranke, autor Tomislav Nikolić, recezent Aleksandar Vučić. Zamolio bih vas da mi obezbedite pisani, da mi autor potpiše ovu knjigu, jer to su istorijske, epohalne rečenice. Sada ste u koaliciji, pa kad vidite Tomislava Nikolića, kažite zamolio me Srđan Milivojević, dao mi je knjigu da mi potpišete zbog par rečenica koje ću sada da citiram.

31. maja 1998. godine. Sa teroristima nikada nećemo razgovarati. To su teroristi, to ćemo sve strpati u zatvore. Kako ćete konačno rešiti pitanje Kosmeta? Mi ćemo to pitanje rešiti potpunim zakonom o lokalnoj samoupravi, to su te epohalne reči. I statutarnom odlukom, nov kvalitet u lokalnoj samoupravi su veća koja predlažemo za svaku etničku grupu. Znate li koliko ovde ima sabranih mudrosti, za dva života. To ne možete znati da pročitate i da shvatite kakav je to zaokret od

prevara svojih glasača od pre četiri godine, nagrađena sa dvostruko većim brojem glasova na ovim izborima je domen naučne fantastike. Ja bar nisam primetio da je Dačić svojim političkim delovanjem za ove četiri godine napravio neke epohalne rezultate, osim što je zajedno sa Tadićem rasprodavao Srbiju. Maskiranje bi uspelo gde je Dačić dobio iznenađujuće mnogo glasova, DS je nešto malo pao, tek toliko da građanima rezultat DS-a izgleda bar delimično logičan da krađa nije

završila svoju istorijsku ulogu avangardnog pokreta. epohalne obnove, unutar novovalne generacije promenjenog senzibiliteta što je proslikala u punom naletu, intenzivno, euforično, okupljene oko velike želje i potrebe ponovnog uživanja u slikanju kako je bilo konstatovano na izložbi New Now (

Dragana Veselinova, ali i mnogih drugih koji su svoja akademska znanja sticali u kompanijama koje proizvode smrt sa odloženim dejstvom. epohalne laži o opštoj dobrobiti, dok u stvari pomažu monstruozne projekte svojih učitelja.

... upak je blizak postmodernističkom stavu da se sve može uneti u sliku jer su slici potrebni bogata nutrina i slojevitost kako bi posmatraču emitovala onu energiju kojom se formira uverenje o mogućem duhovnom prevladavanju osećanja epohalne krize imanentoj još uvek aktuelnoj raskrsnici vekova. Istovremeno, ta bogata konglomeracija koja kao da je izvučena iz enformelističkog iskustva, ubeđuje nas u bogatu osećajnost umetnice, ali i u nameru da se ta osećajnost reifikuje,

i ljudskog sopstva. Zasigurno su sve te naznake u podtekstu slika Jasmina Runjo. Prelomljene kroz prizmu vlastitog stvaralačkog bića one ubedljivo svedoče o drami čoveka današnjice, o udesu ljudske jedinke zahvaćene stihijom epohalne krize koja u ovim našim prostorima traje već pune dve decenije krize koja je tokom devedesetih imala katastrofične razmere a koja se na početku prve decenije novog veka manifestuje kao posledica mučnog i iscrpljujućeg tranzicijskog

predsednik onda obmanjuje javnost? - Govorim o tome da oni koji su mu spremali izjave obmanjuju javnost. Možda je baš zbog toga i usvojen na telefonskoj sednici Vlade, što je sasvim neprimereno ukoliko se zaista radi o ugovoru koji donosi epohalne koristi Srbiji.

u svojoj odredbi "jedno kvazi-mitološko pitanje: hoće li sredstvo koje se kreće, mašina koja šeta našim gradovima, preuzeti na sebe osobine negdašnjih monstruoznih životinja?" [ 64 ] Animalizacija u Romanu o Londonu ima, dakle, epohalne rezonance, pa okolnost da gospođa Foi izgleda "kao papagaj" (268), da su oči Olge Nikolajevne "oči orlića" (284), čiji je lak plen Rjepnin pošto je on "kao vrabac" (364), stvara preciznu korespondenciju sa kneževom opsesijom

misterija u koju ludi, poslednji, autentični čovek odbija da ode. Jer, čovek je žrtva jednog sudbinskog momenta kada on više nije ni moguć kao žrtva, pošto nema nikakvog glasa o Rjepninu, koji je izbegao da njegovo samoubistvo postane deo epohalne praznine, što nisu uspeli ni Krilov ni Pokrovski: nema odjeka na okolnost da je nestalo čoveka.

Andersona, Džejmsa Bara, Dejvida Noela Fridmana i Džejmsa Krinšoa, čiji je rad na proučavanju Starog zaveta obeležio jednu epohu, a čiji je Šnidevind nastavljač. Opšte gledano anglosaksonska biblistika je od sredine 20. veka dala epohalne radove na ovom polju. Šnidevind je profesor biblistike na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, ali je i gostujući profesor na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

se osećajući mnogo slabijim od prirodne stihije, čovek, uzoholjen, sada počinje da se ispoljava i "koristi" prirodu tako kao da ona može sve da "izdrži ". Pri tom on svoju smrt takođe dovodi u vezu sa moći a ne sa srećom - stanje stvari čije su epohalne posledice nedogledne i u koje heliotropna misao tek valja da prodre dublje.

epohalne

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov