molitvama najpre njegovog sina, pa zatim i njega samog. Tada Drakon verova u Hrista sa celim domom svojim, primi sveto krštenje, i dade na zidanje crkve pet hiljada zlatnika. I bi podignuta u slavu Božju velika i divna crkva od kamena. Salaminskom građaninu Sinisiju, bogatom neznabošcu, umre trinaestogodišnji sin jedinac Evstorgije: neka bolest napade na njega, iskrivi mu vrat, i tako umori. U domu bogataševom nastade plač i kuknjava. Čuvši to, sused njihov, hrišćanin Ermije , reče materi umrlog dečaka: Gospođo, kada bi ovde došao veliki Epifanije, on bi vaskrsao vašeg sina. - Ona, poverovavši odmah rečima svoga suseda, zamoli ga da ide i umoli Epifanija da dođe k njima u dom njihov. Ermije ode i pozva arhijereja Božjeg. I kada svetitelj uđe u dom Sinisijev, žena Sinisijeva pade pred noge svetom Epifaniju, govoreći: Veliki iscelitelju Hristov, pokaži svoju lekarsku veštinu na detetu našem i podigni ga iz mrtvih. Učiniš li to, mi ćemo odmah sa

crkva od kamena. Salaminskom građaninu Sinisiju, bogatom neznabošcu, umre trinaestogodišnji sin jedinac Evstorgije: neka bolest napade na njega, iskrivi mu vrat, i tako umori. U domu bogataševom nastade plač i kuknjava. Čuvši to, sused njihov, hrišćanin Ermije, reče materi umrlog dečaka: Gospođo, kada bi ovde došao veliki Epifanije, on bi vaskrsao vašeg sina. - Ona, poverovavši odmah rečima svoga suseda, zamoli ga da ide i umoli Epifanija da dođe k njima u dom njihov . Ermije ode i pozva arhijereja Božjeg. I kada svetitelj uđe u dom Sinisijev, žena Sinisijeva pade pred noge svetom Epifaniju, govoreći: Veliki iscelitelju Hristov, pokaži svoju lekarsku veštinu na detetu našem i podigni ga iz mrtvih. Učiniš li to, mi ćemo odmah sa celim domom našim prići Hristu tvome. Sveti Epifanije joj reče na to: Ako veruješ Raspetome, videćeš sina svog živim. Žena odgovori: Ništa drugo nemam u umu mom osim da verujem u Njega: da li ću ugledati dete svoje živim? -

. No Reja uspe da od sve dece njihove spase jedino Zevsa, koji kasnije stvarno i svrgnu Saturna. Grci i Rimljani smatrali su Zevsa za oca bogova i ljudi, za moćnog i groznog gospodara neba i cele vaseljene, koji šalje na zemlju gromove i munje, i bio je glavno božanstvo njihovo. Grčki mit pripisuje mu telesnu vezu sa mnogim drugostepenim boginjama, pa čak i sa ženama roda ljudskog, i pripisuje mu, kao i drugim bogovima i boginjama, razne ljudske strasti i poroke. 10. Merkurije = Ermije = Hermes - sin Jupitera i njegove sestre Here; smatran od Grka i Rimljana za vesnika bogova, za izvršioca volje Zevsove, za posrednika između bogova i ljudi, za boga rečitosti, za boga raznih otkrića, pronalazaka i zanata, za boga radinosti i trgovine, koje tobož samo onda donose bogatstvo, kada se udruže sa lukavstvom, obmanom, pa čak i krađom. Otuda je Hermes bio pokrovitelj krađe i obmane, koji je odobravao svaku vrstu laži i kletvonarušenja. 11. Eparhom se upravo

godina, oni otputovaše u Aleksandriju, [ 4 ] jer Jovan bejaše na carskoj službi i imađaše visok vojnički čin. No po Božjem promislu Sava bi ostavljen sa roditeljskim imanjem kod brata njegove majke. Ali pošto Ermijeva žena beše zla i svadljiva, dete je mnogo patilo od nje, i najzad ode k bratu svoga oca Grigoriju, koji življaše u drugom selu zvanom Skanda. [ 5 ] Usled toga se izrodi neprijateljstvo između Savinog strica i ujaka. Roditelji Savini ostadoše dugo u Aleksandriji, a Ermije i Grigorije se svađahu među sobom, i svaki je od njih hteo ne toliko da dete drži kod sebe koliko da se koristi imanjem njegovog oca. Blaženi pak dečačić Sava, još odmalena vrlo pametan, videći razdor i svađu između ujaka i strica, odreče se svekolikog imanja i ode u manastir Flavijanov, [ 6 ] udaljen od Mulalaske četiri kilometra, i primi monaški angelski lik u svojoj osmoj godini. Živeći u manastiru Sava brzo nauči psaltir i ostale knjige Svetoga Pisma, i napredovaše u

izbegavati laž; 4. čuvati celomudrenost u pomislima; 5. učiti se trpljenju i velikodušnosti; 6. znati da uza svakog čoveka pristavljen je po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla dela; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s verom da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gneva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; 12. čuvati se od svake zle želje . Ermije . Ostareo kao vojnik carski i u starosti postradao za Cara Hrista. Pošto ga zli sudija uzalud odvraćaše od vere Hristove i savetovaše da prinese žrtve idolima, naredi te mu kamenjem izbiše zube i nožem kožu s lica oderaše. Potom ga baciše u ognjenu peć, no on usta, sačuvan blagodaću Božjom. Potom ispi najljući otrov, koji mu dade neki volh po naredbi sudije, no taj otrov mu ništa ne nahudi. Videći to volh, toliko se iznenadi da javno ispovedi Hrista, zbog čega bi odmah mačem

ispi najljući otrov, koji mu dade neki volh po naredbi sudije, no taj otrov mu ništa ne nahudi. Videći to volh, toliko se iznenadi da javno ispovedi Hrista, zbog čega bi odmah mačem posečen. Potom Ermiju iskopaše oba oka, no on ne žaleći uzviknu ka sudiji: "Uzmi sebi ove oči telesne, koje gledaju sujetu sveta, ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu ". Potom bi strmoglav za noge obešen, no oni koji mu to učiniše, oslepeše i teturahu se oko njega. Sveti Ermije prizva ih k sebi, stavi svoje ruke na njih i molitvom ka Gospodu povrati im vid. Videći sve ovo sudija, razjari se kao lav, pa izvadi nož i odseče glavu Božjem čoveku. Hrišćani potajno uzeše telo Ermijevo i česno sahraniše. Njegove mošti davahu iscelenje svim bolnim i nevoljnim. Postrada sveti Ermije 166. godine za vreme cara Antonina .

sujetu sveta, ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu ". Potom bi strmoglav za noge obešen, no oni koji mu to učiniše, oslepeše i teturahu se oko njega. Sveti Ermije prizva ih k sebi, stavi svoje ruke na njih i molitvom ka Gospodu povrati im vid. Videći sve ovo sudija, razjari se kao lav, pa izvadi nož i odseče glavu Božjem čoveku. Hrišćani potajno uzeše telo Ermijevo i česno sahraniše. Njegove mošti davahu iscelenje svim bolnim i nevoljnim. Postrada sveti Ermije 166. godine za vreme cara Antonina .

). Bio episkop u Irkaniji Azijskoj. - Praznuje se 8 aprila. 38. Sveti Flegont. Pominje se u istoj Poslanici ( Rm. 16, 14 ). Bio episkop u trakijskom gradu Maratonu. - Praznuje se 8 aprila. 39. Sveti Erma. Spomenut u istoj Poslanici ( Rm. 16, 14 ). Bio episkop u Filipopolju. - Praznuje se 8 aprila. 40. Sveti Patrov. Spomenut na istom mestu ( Rm. 16, 14 ). Bio episkop u Neapolju. - Praznuje se 5 novembra. 41. Sveti Ermije . Spomenut na istom mestu ( Rm. 16, 14 ). Bio episkop u Dalmaciji. - Praznuje se 5 novembra. 42. Sveti Lin. Sveti Pavle ga spominje u Drugoj poslanici Timoteju ( 2 Tm. 4, 21 ). Bio prvi episkop u Rimu. - Praznuje se 5 novembra. 43. Sveti Gaj. Sveti Pavle ga spominje u Poslanici Rimljanima, govoreći: Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve ( Rm. 16, 23 ). Bio episkop u Efesu posle svetog Timoteja. - Praznuje se 5

2012. godine. Milovanović, koji je i dalje igrač Lensa na pozajmici u Panioniosu, zahtevao je isplatu cele sume i na kraju je Arbitražna komisija donela odluku u njegovu korist . Ermije , čoveka starog, sa sedim vlasima, hrišćanina, koji je verovao u jednog istinitog Boga i tvorio pravdu. Knez reče Ermiju: Od rimskog cara Antonina meni je poslata naredba, koja naređuje da svi hrišćani prinesu žrtve bogovima rimskim; a ako ne htednu, onda ih stavljati na velike i ljute muke. Stoga i ti, Ermije, prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš biti prijatelj carev i doživeti velike počasti. Poslušaj me, da ne bih i dušu i telo tvoje predao na muke. Hristov podvižnik Ermije

], određen bi od cara za mučenje hrišćana neki knez po imenu Sevastijan. Došavši iz Kilikije u Kapadokiju [ 3 ], on srete u Komanu [ 4 ] jednog vojnika, kome beše ime Ermije, čoveka starog, sa sedim vlasima, hrišćanina, koji je verovao u jednog istinitog Boga i tvorio pravdu. Knez reče Ermiju: Od rimskog cara Antonina meni je poslata naredba, koja naređuje da svi hrišćani prinesu žrtve bogovima rimskim; a ako ne htednu, onda ih stavljati na velike i ljute muke. Stoga i ti , Ermije , prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš biti prijatelj carev i doživeti velike počasti. Poslušaj me, da ne bih i dušu i telo tvoje predao na muke. Hristov podvižnik Ermije odgovori: Ja sam vojnik nebeskog i besmrtnog Cara Hrista, čijem Carstvu neće biti kraja, i zato se neću pokoriti smrtnom i bezbožnom caru, čije je carstvo kratkovremeno; Carstvo pak Gospoda našeg Isusa Hrista ostaće nepokolebljivo zanavek; koji god veruje u Njega, naslediće život večni. Ja u Njega verujem .

ime Ermije, čoveka starog, sa sedim vlasima, hrišćanina, koji je verovao u jednog istinitog Boga i tvorio pravdu. Knez reče Ermiju: Od rimskog cara Antonina meni je poslata naredba, koja naređuje da svi hrišćani prinesu žrtve bogovima rimskim; a ako ne htednu, onda ih stavljati na velike i ljute muke. Stoga i ti, Ermije, prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš biti prijatelj carev i doživeti velike počasti. Poslušaj me, da ne bih i dušu i telo tvoje predao na muke. Hristov podvižnik Ermije odgovori: Ja sam vojnik nebeskog i besmrtnog Cara Hrista, čijem Carstvu neće biti kraja, i zato se neću pokoriti smrtnom i bezbožnom caru, čije je carstvo kratkovremeno; Carstvo pak Gospoda našeg Isusa Hrista ostaće nepokolebljivo zanavek; koji god veruje u Njega, naslediće život večni. Ja u Njega verujem. Ranije sam Mu služio tajno, a sada Mu služim javno, i đavo me neće pobediti. Ti imaš vlasti nad telom mojim, i to po popuštenju Boga mog, a nad dušom mojom niko nema vlasti

ne beše dotakao. Onda knez dozva volhva, vračara, i naredi mu da spremi otrov i otruje Ermija. Sveti mučenik, pomolivši se Bogu, popi otrov, i ništa mu ne bi, po reči Hrista Gospoda koji je rekao: Ako i smrtno što popijete, neće vam naškoditi ( Mk. 16, 18 ). Zatim volhv spremi najsmrtonosniji otrov i dade ga mučeniku rekavši: Ako ti i ovaj otrov ništa ne naškodi, onda ću i ja ostaviti svoje volhvovanje i poverovati u raspetog Boga kome ti služiš. - Sveti Ermije i taj otrov ispi do dna, ali mu ni on ni najmanje ne naškodi, i on ostade čitav i zdrav. Tada volhv uzviknu: Pobedio si, Ermije savladao si i nadjačao si, slugo Hristov, i spasao si od pakla propalu dušu moju, i pobudio si me da živim Bogu Kao što se obnavlja stari metalni kip kada se prekuje, tako se i ja, sastareo u gresima i nevaljalstvu, obnavljam obraćajući se k Bogu živome i večitome. O, Bože nebeski, koji me preko sluge Tvog Ermija izbavi od

i ništa mu ne bi, po reči Hrista Gospoda koji je rekao: Ako i smrtno što popijete, neće vam naškoditi ( Mk. 16, 18 ). Zatim volhv spremi najsmrtonosniji otrov i dade ga mučeniku rekavši: Ako ti i ovaj otrov ništa ne naškodi, onda ću i ja ostaviti svoje volhvovanje i poverovati u raspetog Boga kome ti služiš. - Sveti Ermije i taj otrov ispi do dna, ali mu ni on ni najmanje ne naškodi, i on ostade čitav i zdrav. Tada volhv uzviknu: Pobedio si , Ermije savladao si i nadjačao si, slugo Hristov, i spasao si od pakla propalu dušu moju, i pobudio si me da živim Bogu Kao što se obnavlja stari metalni kip kada se prekuje, tako se i ja, sastareo u gresima i nevaljalstvu, obnavljam obraćajući se k Bogu živome i večitome. O, Bože nebeski, koji me preko sluge Tvog Ermija izbavi od obmane demonske i idolopokloničke poganštine, primi mene grešnog koji se obraćam k Tebi, i pomiluj mene koji ispovedam Tebe Kada on tako klicaše, knez pobesne

svoje na njih i reče: U ime Gospoda mog Isusa Hrista progledajte - I oni tog časa progledaše. I vrativši se, ispričaše knezu sve što ih snađe. A knez, raspaljujući se jarošću, sve više i više, naredi da mučeniku oderu svu kožu sa tela. I kad to bi učinjeno, sveti mučenik se rugaše knezu, i ismevaše pogane bogove neznabožačke, čime mučitelja dovede do najvećeg besa. I mučitelj, riknuvši kao lav, poteže mač i otseče mučeniku česnu glavu. Tako okonča svoj mučenički podvig sveti Ermije . A potajni hrišćani dođoše, uzeše njegovo sveto telo i glavu, i sahraniše ih u Kapadokiji, u mestu zvanom Koman. I tu bivahu čudesa od česnih moštiju mučenikovih, i davahu se isceljenja, u slavu Hrista Boga našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i poklonjenje, sada i uvek i kroza sve vekove, amin. Sveti Ermije postrada 166. godine .

neznabožačke, čime mučitelja dovede do najvećeg besa. I mučitelj, riknuvši kao lav, poteže mač i otseče mučeniku česnu glavu. Tako okonča svoj mučenički podvig sveti Ermije. A potajni hrišćani dođoše, uzeše njegovo sveto telo i glavu, i sahraniše ih u Kapadokiji, u mestu zvanom Koman. I tu bivahu čudesa od česnih moštiju mučenikovih, i davahu se isceljenja, u slavu Hrista Boga našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i poklonjenje, sada i uvek i kroza sve vekove, amin. Sveti Ermije postrada 166. godine .

ermije

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov