stavove kada pričamo o toj temi. S jedne strane, zato što je evropski film često sinonim za meni nikad milu getoizaciju umetnosti. Protiv dominacije američkog studijskog filma - priznaćemo, sve glupljeg i površnijeg - Evropljani se bore na sasvim pogrešan način. Umesto da se koristimo holivudskom veštinom pripovedanja, protiv holivudske dominacije se borimo hermetizmom i nedostatkom interesovanja za gledaoca, tj. Njegovo veličanstvo Gledaoca. Podsetio bih da su Felini i Trifo 70 - ih godina u Evropi bili blokbaster reditelji. Snimali su veoma zanimljive, zabavne i komunikativne filmove. Mislim da je, nažalost, u Evropi toga sve manje

ili Andaluzijski pas pa ja sad kao delujem pametnije jer ne bih sedela i gledala te filmove ni za brdo kivija . Felinija , od Polanskog ( eto i Rozmarinu bebu sam gledala kao ljuta klinka, ništa ja to nisam razumela iako su mi ostale u glavi slike iz filma i sve, ima dosta za obnoviti ), Kurosavu voli ćale i opet sam odgledala kao klinka dosta, znam scene, ali pojma nemam kako se ti filmovi zovu ... Hičkoka, zahvaljujući ciklusima po televiziji, eto od njega možda i najviše filmova odgledah. Almodovara takođe setiću se još, da ne dužim sad. Od Antonionija nisam odgledala nijedan. Ono što sam videla

budućnost filma? Trojica vrsnih poznavalaca i [ ... ] Felini ušli su kao jedinstvene pojave, i svaki od njih, na neponovljiv način, zadužio je filmsku umetnost. U znak sećanja na velikane pokretnih slika iza kojih su ostala remek - dela, filmska javnost širom sveta obeležava ove godine vek od rođenja Kurosave i osamdeset godina od rođenja [ ... ]

koje su neki kacili na you tube. Tako je dobar deo Srbije upoznao razne likove kao sto je i Savo iz Kikinde, Robi iz Kraljeva ili Misa Tumbas-BG, aka Metalika. U svakom slucaju i takvi ljudi cine duh jednog grada . Felini i Čarli Čaplin, reditelji, napravili su poetike na profilima malih, manje ili vise čudnih ljudi, drugačijih, onih koji "jure svoju pticu ". Autorka koja je, koliko je meni poznato, pripadnik najmladje generacije srpskih reditelja, je upravo krenula rediteljskim načinom mišljenja i napravila ovu lepu omaž etidu onim" drugačijim ". Više znači njen tekst za njihovo razumevanje i uočavanje nego sve demogoške zabrinutosti i socijalna deklamovanja u prazno. Autorka zna

; i drugi estetički i tehnički aspekti filmskog iskustva . Felini , Kokto, Van Dajke, Vise, Renoar, Rene, Cineman, Kjubrik, de Sika, Flaerti, Rutman, Vels, Trifo, Godar i mnogi drugi .

nalazio se na špici kao kamerman na igranim filmovima u Holivudu, Švedskoj i Španiji, pre nego što je počeo profesionalno da se bavi novim poslom. U toku svog profesionalnog rada, rekao je, nikada nije sreo nekoga koji je znao više o filmu i njegovim mogućnostima i ograničenjima, nego što je bio njegov otac. "Jedini film koji me je pokrenuo u toku poslednjih deset godina, bio je film" 8 1 / 2 ", i bio sam iznenađen što sam otkrio da ga je i moj otac, takođe voleo . Felini je toliko vizuelan, da uopšte ne morate da čitate titlove. "

za moje teorije koje nisu publikovane u celini sve do ovih predavanja krajem ovog proleća kojima nije prisustvovao. Pošto Van Dajk takođe navodi 1950. u sličnom kontekstu, pitam se da li je prisustvovao svim mojim predavanjima. Mekas je samo jednom slušao moje predavanje o analizi i to je bilo u Holivudu, mislim negde početkom 50 - ih godina. Tek od nedavno postoje filmovi kao što je "Prošle godine u Marijenbadu" ( 1961 ), koji koriste principe overlepinga . Felini koji je rekao u jednom TV intervjuu: "Film je kretanje ... slike u pokretu "

i pišu o raznim izmima. Posebno pišu o srpskom nacionalizmu, klerikarizmu, primitivizmu i fašizmu. Joviša Vidić od Rudina . Felini , u "Amarkordu" ( scena na času grčkog jezika ). Zašto onda ne i krisa, nego kriza? Slažem se da je teško dati tačnu definiciju fašizma, što je davno napisao i dr Andrej Mitrović, kad je upozorio sve nas da se nemački, talijanski i španski fašizam ( dodao bih i japanski ), razlikuju. Neko je fašizam tumačio kao psihološku pojavu, kao ludilo raznih vođa, neko kao ekonomski hegemonizam, a Erih From misli da ni jedni ni drugi nisu potpuno u pravu, jer je fašizam sve to

žanr sam po sebi. Neko bi rekao da oni ne mogu da dostignu nivo umetničkog stila koji nalazimo među evropskim filmom, ali se ja sa ovim ne bih složio. Uostalom, zar smo do sad naučili da ne treba imati predrasuda ? Felini ili Bergman ). Možemo da ih delimo i prema glumcima, ali to već ne bi bilo žanrovski ( iako bi Švarceneger bio glumac akcionih filova, a Džim Keri komedija ). U glavne žanrove bi mogli da ubrojimo sledeće: drama, akcija, avantura, komedija, krimi-gansterski film, epsko-istorijski, horor, mjuzikl, SF odnosno naučna-fantastika, ratni film i vestern. Nisam ja napravio ovu podelu, sklopio sam je sa nekoliko relevantnijih sajtova .

. Kompromis je najveći neprijatelj umetnosti, najveći neprijatelj slobodne misli. Da bismo mogli da se razdvajamo od ovaca, moramo da mislimo za sebe. To ipak ne znači da će naše mišljenje uvek biti verodostojno - ako smo pogledali nekoliko filmova iz Staloneove ili Čak Norisove kolekcije, ili ne znamo da je film stariji od 2000. godišta: onda zaista moramo da ćutimo. Da li je Seka Aleksić bolja od Mocarta, Anabela Basalo od Dostojevskog ili Zdravko Šotra od Federika Felinija ? Ovo su ipak najekstremniji slučajevi, i tu je stvar očigledna: ali kako se približavamo sredini, nama je nužno potrebna pomoć nekoga ko se u to malo bolje razume .

zlatnog Holivuda, ženstvenosti i borbe za prava žena, ličnost bez presedana. Od mene skromno: a i od koga je, dobro je i toliko. Malo nebitnih reči na kraju dok pokušavam da na jutjubu nađem nešto što bi bilo apropriate. Naćiće se valjda . Feliniju . Kao da liči na prezime nekog fudbalera, možda takvih i ima, ali ovo nije tekst o njima. Još jedna ličnost koja zaslužuje da bude pomenuta među prvima. Napomenuo sam da želim jednog dana da postanem reditelj i da posebnu pažnju pri odabiru filma posvećujem upravo režiji. Ovde samo uopšteno .

i na silu, da završim ono šta sam ionako imao u planu. Pisaću tekst o Feliniju. Kao da liči na prezime nekog fudbalera, možda takvih i ima, ali ovo nije tekst o njima. Još jedna ličnost koja zaslužuje da bude pomenuta među prvima. Napomenuo sam da želim jednog dana da postanem reditelj i da posebnu pažnju pri odabiru filma posvećujem upravo režiji. Ovde samo uopšteno . Felini ( Federico Fellini ), da stavimo stvari na svoje mesto. Etiketu najboljeg nećemo da lepimo nikome, tako ni Felinija ne možemo da nazovemo najboljim italijanskim, pa ni najboljim svetskim rediteljem. A da je među najboljima, jeste, spora nema. Možda može da se nazove najuticajnijim. Prvo morate da čujete za njega, pogledate njegove filmove, pogledate ih opet, pa još desetak puta, i onda iznova ostajati zbunjeni .

na svoje mesto. Etiketu najboljeg nećemo da lepimo nikome, tako ni Felinija ne možemo da nazovemo najboljim italijanskim, pa ni najboljim svetskim rediteljem. A da je među najboljima, jeste, spora nema. Možda može da se nazove najuticajnijim. Prvo morate da čujete za njega, pogledate njegove filmove, pogledate ih opet, pa još desetak puta, i onda iznova ostajati zbunjeni . Felinija , stiče se utisak da ne može o njemu da se piše tek tako, improvizacijom. Međutim, daleko od toga da su njegovi filmovi improvizacijia, sa druge strane nešto što se zove klasičan film nisu sigurno. Kod Felinija su spakovani na jednom mestu snovi, detinjstvo, magija, cirkus, duša, ... Simboli kojih, zajedno, vrlo malo ima u radovima nekih drugih umetnika. Zato i nastaje ta zbunjenost. Zbunjenost i opčinjenost. Što mu opet daje zbunjenost .

. Možda može da se nazove najuticajnijim. Prvo morate da čujete za njega, pogledate njegove filmove, pogledate ih opet, pa još desetak puta, i onda iznova ostajati zbunjeni . Felinija su spakovani na jednom mestu snovi, detinjstvo, magija, cirkus, duša, ... Simboli kojih, zajedno, vrlo malo ima u radovima nekih drugih umetnika. Zato i nastaje ta zbunjenost. Zbunjenost i opčinjenost. Što mu opet daje zbunjenost .

je voleo cirkus ili je mrzeo školu - za prvo nismo sigurni, drugo već možemo da razumemo ), kasnije počinje da se bavi karikaturom i crtanjem, upisuje fakultet, piše kratke priče za radio emisije. I tako to ide sa svakom pričom, dok se nešto krupnije ne desi. Onda je upoznao reditelja italijanskog posleratnog filmskom talasa u ekspanziji, Roberta Roselinija ( Roberto Rosellini ). Talas je nazvan neorealizmom, i bio je takođe jedan od najuticajnih perioda u istoriji filma . Felini je pomogao Roseliniju oko pisanja scenarija za film "Rim, otvoreni grad" ( Roma, citta aperta, 1945. ), postao njegov učenik, naučio filmski jezik i nastavio dalje .

felini

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov