, evoluciju, revoluciju antropocentrične primenljivosti zapisanog ljudskog znanja koje od ritualnog, kultnog, fetišističkog , izvorno-saznajnog, umetničkog, naučnog i najzad široko shvaćenog kulturnog statusa, dobija karakter medija, u

, niti bilo šta slično, već je obuhvatalo unose sa Vikipedije, video snimke sa Jutjuba, sajtove opskurnih religija, fetišističku , homoseksualnu i heteroseksualnu pornografiju, pa čak i sajt jedne turističke agencije i jednog zubara iz

evolucioni poredak istorijskih razdoblja. Prirodno stanje kapitalističke globalizacije jeste naknadna fetišistička projekcija. Značaj prošloga određuje sadašnja sinhrona konstelacija, koja prošlost unazad menja i neutralizuje.

monolog samouzdizanja, autoportret tog poretka u fazi njegove potpune dominacije nad svim aspektima života. Fetišistički privid čiste objektivnosti u spektakulranom odnosu prikriva činjenicu da se u stvarnosti radi o odnosima između

, o preispitivanju i detabuiziranju naših vodećih političkih ciljeva koji sa sadašnje imperijalne Evrope skidaju fetišističke naslage, o obnovi ideje o politici kao veštini mogućeg, drugačijeg, a ne samo prilagođavanja postojećoj realnosti,

dostigao granice. Čini se, zamenio je podrhtavanje zbog neizvesnog sa širenjem zapleta, posvetivši duge pasuse fetišističkim opisima odevanja likova, vremenskim prilikama i detaljima okoline. Upravo je ta težnja ka detaljima pomalo kočila

borbe protiv stereotipa, esencijalizma i seksističkog prikazivanja žena; feminizam kao pretraživač; opasnosti fetišističke žudnje za informacijama i paranoja koju stvaraju nove tehnologije; širenje znanja o ženama tokom istorije; studije o

udaljen od utopizma, koji svoje želje smatra realnošću, i od sociologizma, koji zadovoljstvo nalazi u evociranju fetišističkih zakona, koje kvari zabavu. Društvena nauka se zadovoljava time da uništi pretvaranja i izgovore koje stvara jedna

. Možda je to neka metafora, ili je u pitanju samo zvrčka, pomoću koje treba da naučimo da se prema umetnosti ne ponašamo fetišistički ? Jedan svoj zapis, koji doduše ne govori o radovima grupe Radar, već o spremnosti da se ne samo umetnost pronađe na

istu dilemu. Begraund čitave priče je moje, tada neestetsko slikarstvo rađeno na jeftinom materijalu bez ikakvog fetišističkog odnosa autora prema njemu. Na koncu je tendenciozno ostavljeno da propadne i nestane. Nakon ove izložbe-tribine

umeju (ne mogu, ili šta god) da smisle nešto drugo nego da papagajski trube o demokratiji. Demokratija postaje nekakav fetišistički objekat obožavanja, ko se drzne da pisne nešto protiv iste biva odmah diskreditovan na sve moguće načine... Mislim,

? Članak Aleksandra Pavića kaže zbog čega, preporučujem vam ga. fetišističkog pristupa. Ekonomija postoji zbog ljudi.

umetničkog okruženja, boravkom u rodnom Šidu u kojem se oporavljao posle bolesti, i paralelno, moglo bi se reći fetišističkim posvećenjem jednoj temi, emotivno i psihološki opsesivnoj seriji tipskih kupačica, tzv. Šidijanki, variranoj u

i proizvod razuma (i njemu imanentne logike suđenja i zaključivanja), a odvojenog od dimenzija čulnosti i uma, već je fetišistički definišu, te fragmentiraju na one elemente i aspekte koji odgovaraju aktuelnom poimanju sfere subjektivnosti,

kolekcija zbog kojih će se ljudi otimati kako bi imali kakav unikat. U svakom slučaju, ljubav (bila ona geekovska, fetišistička , platonska ili plafonska) prema zelenom robotiću ne jenjava