Centralne i Istočne Evrope 13 - 15. oktobar 2008, hotel Meriot, Beč Fizo primenio je na svetlosne talase. Što je kod zvuka visina tona to je kod svetlosti boja: plava boja znači više eiektromagnetnih titraja, a crvena manje. Zato se spektralne linije neke zvezde ili galaksije pomiču prema crvenom delu spektra kada se od nas udaijavaju .

) merenjima, predstavljen je formulom ( B ) sa tačnošću većom od jednog procenta. "Razmotrimo da li navedena tvrdnja stoji. Ako za slučaj Fizoovog opita izvršimo smenu u jednačini ( B ) o sabiranju brzina, koja je izvedena iz jednačina Lorencove transformacije, onda dobijamo da je zbir brzina Fizo je došao do iste formule, ali na osnovu opita. To je dalo za pravo Ajnštajnu da tvrdi kako rezultati tog opita ubedljivo potvrđuju ispravnost njegove teorije i da nema druge teorije koja može da objasni rezultat Fizoovog opita [ 1 ]. To takođe tvrde i mnogi drugi. Međutim, ako istu smenu izvršimo kod jednačine ( 19.18 ) za sabiranje brzina, dobijene na osnovu transformacije koordinata br. 4, koja je izvedena za slučaj prostiranja ravanskog talasa, dobijamo

Odogovor na ovo pitanje je složen, jer treba imati u vidu više stvari, pa će zbog toga odgovor biti postupno dat. Lorencova transformacija je izvedena za sferni svetlosni talas i ona identično zadovoljava zahtev za invarijantnost izraza za prostiranje sfernog svetlosnog talasa. Za slučaj ravanskog talasa ta tražena identičnost se ne postiže tom transformacijom. Sva interferometrijska merenja vrše se sa kolimiranim zračenjem, to jest sa ravanskim talasima. Njih je i Fizo koristio kod opita. Zbog toga, imajući u vidu vrstu korišćenih svetlosnih talasa, tačnije rezultate, kad su već različiti, treba da daje jednačina ( 20.2 ) koja je izvedena za slučaj ravanskog talasa. Ali nije tako. Događa se suprotno. Rezultati dobijeni pomoću jednačine ( 20.1 ), za slučaj sfernog talasa, bolje se slažu sa rezultatima opita. Transformacija br. 5 je takođe za slučaj ravanskog talasa, ali kod nje je jednačina za sabiranje brzina ista kao i kod Lorencove

svetlosti da pređe dodatno rastojanje između Zemlje i Jupitera, odnosno da pređe rastojanje preko prečnika Zemljine orbite. U to vreme verovalo se da prečnik Zemljine orbite iznosi 284 miliona, umesto tačnih 300 miliona, kilometara tako da su Remerovi podaci dali suviše malu vrednost za brzinu svetlosti. Ipak, Remerova metoda je ušla u storiju kao prvo uspešno određivanje brzine svetlosti . Fizo u 1849. godini. U osnovi ovaj metod je podsećao na Galilejev pokušaj ali uspeo je da prevaziđe jedini nedostatak Galilejevog eksperimenta imao je mogućnost tačnog merenja kratkog vremenskog intervala u kome svetlosni zrak prelazi relativno kratko rastojanje na Zemlji .

. Kada svetlosni snop stigne nazad do zupčanika on neometano može proći do oka posmatrača, ali isto tako može naići na prepreku, odnosno zubac zupčanika, i tu završiti svoje 16 km dugo putovanje. Jasno je da to da li će posmatrač da vidi svetlosni snop ili ne zavisi od brzine okretanja zupčanika ako se zupčanik okreće sporo zubac će zakloniti dolazeći svetlosni snop, ali ako je njegova rotacija dovoljno brza svetlost će proći kroz prorez iza zubca i posmatrač će moći d aga vidi . Fizo je baš na ovakav način odredio brzinu svetlosti. Eksperiment je počeo tako što je na početku zupčanik mirovao i on je nesmetano mogao da vidi svetlosni snop koji se vraćao. Kasnije je počeo sve više i više da ubrzava zupčanik i svetlosni snop se izgubio. Kada se snop svetlosti opet pojavio, Fizo je zabeležio brzinu rotacije zupčanika. Znao je da svetlost pređe put od 16 km za vreme koje je potrebno da jedan zubac bude zamenjen sledećim a to vreme je mogao da odredi znajući brzinu

ako se zupčanik okreće sporo zubac će zakloniti dolazeći svetlosni snop, ali ako je njegova rotacija dovoljno brza svetlost će proći kroz prorez iza zubca i posmatrač će moći d aga vidi . Fizo je zabeležio brzinu rotacije zupčanika. Znao je da svetlost pređe put od 16 km za vreme koje je potrebno da jedan zubac bude zamenjen sledećim a to vreme je mogao da odredi znajući brzinu rotacije zupčanika koju je već izmerio .

je počeo tako što je na početku zupčanik mirovao i on je nesmetano mogao da vidi svetlosni snop koji se vraćao. Kasnije je počeo sve više i više da ubrzava zupčanik i svetlosni snop se izgubio. Kada se snop svetlosti opet pojavio, Fizo je zabeležio brzinu rotacije zupčanika. Znao je da svetlost pređe put od 16 km za vreme koje je potrebno da jedan zubac bude zamenjen sledećim a to vreme je mogao da odredi znajući brzinu rotacije zupčanika koju je već izmerio . Fizo je dobio da brzina svetlosti iznosi 313.870 km / s, što je za oko 5 % više nego prava vrednost, ali bilo je to vrlo precizno merenje za to vreme kada je izvedeno .

put od 16 km za vreme koje je potrebno da jedan zubac bude zamenjen sledećim a to vreme je mogao da odredi znajući brzinu rotacije zupčanika koju je već izmerio . Fizo , sa tom razlikom što je umesto rotirajućeg zupčanika Majkelson koristio obrtno, mnogostrano ogledalo za seckanje svetlosnog talasa u pojedinačne zrake. Mnogostrano ogledalo je bilo oblika šestougla a na svakoj njegovoj strani bilo je postavljeno po jedno ravno ogledalo; ogledalo je pokretao elektromotor pa je brzina rotacije mogla precizno da se podešava .

je uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara u mletačkoj službi. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom "kavalijera" i dale mu imanje u Kotarima. Opevan je u narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana" . Fizo ( Armand Fizeau ), koji je 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna .

primenu rezultata tog opita za potvrđivanje Specijalne teorije relativnosti. Ovaj opit ima fundamentalan značaj i spada u najvažnije opite izvedene u XIX veku. Rezultati opita su ostali neobjašnjeni, a posledice toga su bile dalekosežne. Opit je izvršen sa ciljem da se utvrdi kako kretanje vode utiče na brzinu svetlosti, koja se rasprostire u njoj, a što je bilo vezano za tadašnje izučavanje osobina etra i njegove veze sa providnim telima koja se kreću. Opit je prvi izveo Fizo 1851. godine, a ponovio ga je kasnije Majkelson i drugi. Merenje je zasnovano na merenju razlike u interferenciji dva snopa svetlosnog zračenja propuštena kroz nepokretnu vodu i kroz vodu koja se kreće. Šema eksperimenta data je na slici 13.1.

, pa je Fizo , a za njim i Majkelson i drugi istraživači otkrili su pomeraj, ali je njegova veličina bila oko dva puta manja od očekivanog, to jest bilo je = 0,46 kod meranja Fizoa i = 0,434 0,02 kod znatno kasnijeg meranja. Za slučaj vode je

) Fizoa i = 0,434 0,02 kod znatno kasnijeg meranja. Za slučaj vode je

interferentnih traka. Za slučaj potpunog povlačenja etra taj pomeraj bi morao iznositi. Ako voda delimično povlači etar onda bi brzina svetlosti u odnosu na cev bila, gde je koeficijent povlačenja etra sa vodom. Tada bi pomeraj bio Fizo došao do zaključka da etar biva delimično povlačen pokretnom sredinom, pri čemu je koeficijent povlačenja, sa velikim stepenom tačnosti, jednak ( ), gde je indeks prelamanja te pokretne sredine, pa je

( Fresnel ) je pretpostavio da etar prolazi kroz tela i da je u telima gušći nego izvan tela. Tako je po Frenelu gustina etra u vakuumu i gustina etra u telu pa je Fizoa ( ). Herc je tvrdio da tela potpuno povlače etar što je opovrgnuto eksperimentom. Međutim i tvrđenje o delimičnom povlačenju etra pada pred činjenicom da jedna materija može imati različite indekse prelamanja za različite talasne dužine svetlosti, pa bi za svaku talasnu dužinu trebalo da se različito povlači etar, što je neodrživo. Prema Teoriji relativnosti određivanje brzine svetlosti u sredini koja se kreće brzinom u odnosu na posmatrača, vrši se prema

relativnosti određivanje brzine svetlosti u sredini koja se kreće brzinom u odnosu na posmatrača, vrši se prema relativističkim stavovima o sabiranju brzina. Relativistička formula za sabiranje i oduzimanje brzina i, koja će biti kasnije detaljnije analizirana, u opštem obliku glasi Fizoa . Međutim Ajnštajnove formule za sabiranje i oduzimanje brzina, u obliku u kojem su date, ovde ne važe jer su one izvedene za vakuum, a u ovom slučaju su različite sredine u koordinatnim sistemima i kroz koje se prostire svetlost i u kojima su različite brzine svetlosti i pri uslovu relativnog mirovanja. Ova primedba će kasnije biti detaljnije razmatrana u poglavlju 19.2. Na kraju, ukratko rečeno, u vezi rezultata Fizoovog opita dato je više objašnjenja od strane

fizo

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov