slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "glacijacije".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
u skladu sa svojim fiziološkim i ekološkim potrebama. Cela biosfera predstavlja jedan balans potreba pojedinih vrsta, resursa koje pruža Zemlja (uključujući i druge vrste) i energije koja dolazi iz svemira. Svaki poremećaj u strukturi ovog delikatnog sistema može imati nesagledive posledice. Neke od koristi koje čovečanstvo ima od biološke raznovrsnosti su: glacijacije ). Drugi uzrok je direktno vezan sa razvojem ljudskog društva koji je započeo pre oko 10 hiljada godina. Tačan obim nestanka vrsta kao rezultat uništavanja šuma, koralnih grebena i isušivanja močvara nije moguće u ovom trenutku tačno proceniti. Najveća opasnost za očuvanje biološke raznovrsnosti je izuzetno visoka stopa rasta ljudske populacije i posledice koje iz toga proističu usled sve većih potreba prema prirodnim resursima. U praksi se resursi često koriste iznad stope njihove sposobnosti samoobnavljanja. Što rezultira tragičnim osiromašenjem biološke raznovrsnosti.
40 km sa širinom do 17 km, a nadmorska visina kreće se od 134 - 192 m. glacijacije , posle iščezavanja jezera.
i prisustvo magnet nih čestica glacijacije gledano na severnoj hemisferi. Zone nastanka lesa se u današnje vreme nalaze južnije (na primer u Africi) na granici polu-pustinjske klime.
) udolina, užljebljena između Durmitora i njegovih ogranaka s jedne, i Vojnika, Golije, Vlasulje i Maglića s druge strane. Duža osa (oko 55 km.) ove velike udoline ima pravac J-S: Brezna-Šćepan-Polje, a kraća (oko 30 km.) Z-I: Vlasulja-Prutaš. Njene strane spuštaju se ka reci Pivi nejednakim i neravnim terasama. U ovoj udolini reka Komarnica-Piva usekla se za nekih 600 - 750 m i stvorila najlepši kanjon što može biti. glacijacije i tada su se formirale uglavnome današnje površinske konture Pive.
prirodnih populacija ove vrste je opisana upotrebom nekoliko genetičkih markera. Najtemeljnije je izučena varijabilnost hromozomskog inverzionog polimorfizma, po kome populacije D. subobscura pokazuju prostornu i vremensku struktuiranost. Klinalni obrasci ovog tipa varijabilnosti upućuju na značaj selektivnih procesa u njenom oblikovanju, dok razlike između geografski bliskih područja između kojih postoji geografska barijera upućuju na značaj istorijskih procesa. Naime, uočena varijabilnost oslikava procese rekolonizacije Evrope nakon završetka poslednje glacijacije iz primarnog pribežišta lociranog u regionu koji obuhvata Balkan, Malu Aziju i Kavkaz, ali i sekundarnog u regionu Pirinejskog poluostrva. Mikrosatelitska varijabilnost izučavana je u nekoliko evropskih populacija D. subobscura, uglavnom iz zapadnog dela Evrope. Pokazano je da su populacije slabo struktuirane po ovom genetičkom markeru. Populacije u južnom delu areala odlikuju se nešto većom genetičkom raznovrsnošću. Donekle je slična i slika varijabilnosti prirodnih populacija po mitohondrijalnoj DNK (mtDNK), u slučaju koje je zabeležena homogenost distribucije
delu kuće brani ukućane od zlih duhova) glacijacije u svetu. Milanković je rešio tajnu ledenog doba i tako uspostavio temelje savremene klimatologije.
povećava se površina okeana, a time i površina koja akumulira toplotu, smanjuje se albedo, povećava količina vlage u atmosferi, pokreću burni atmosferski procesi kojima se toplota preraspoređuje. Paleoklimatološki podaci pokazuju da nastanak / prestanak ledenog doba zavisi od toga da li je temperature dubokog okeana iznad / ispod tačke zamrzavanja njegove vode. glacijacije , došlo se do podatka da postoji korelacija između globalne temperture i temperature dubokog okeana. U smeni vremena kada je Zemlja bila gotovo bez leda i pleistocenske glacijacije kada je Zemlja bila pod ogromnim ledenim pokrivačem, odnos promene globalne temperature pri tlu i promene temperature dubokog okeana je bio 1,5.
preraspoređuje. Paleoklimatološki podaci pokazuju da nastanak / prestanak ledenog doba zavisi od toga da li je temperature dubokog okeana iznad / ispod tačke zamrzavanja njegove vode. glacijacije kada je Zemlja bila pod ogromnim ledenim pokrivačem, odnos promene globalne temperature pri tlu i promene temperature dubokog okeana je bio 1,5.
da objasni jednu od najvećih misterija evolucije... glacijacije . To je navelo geologe Pola Hofmana i Dena Šraga, sa Harvarda, da tvrde da je neposredno pre pojave Ediakaransa došlo do ledenog doba. Prema njihovoj teoriji, čitava Zemlja je bila prekrivena ledom debljine jednog kilometra. Iako nisu sigurni šta je izazvalo ovo zamrzavanje, naučnici veruju da se klima u periodu pre između 750 i 590 miliona godina četiri puta prebacivala u i vraćala iz ledenog perioda. Ova teorija o Zemlji kao grudvi izazvala je kontroverzu među geolozima, iako svi prihvataju da je postojao period u prošlosti kada je bilo izuzetno hladno
ili one koji će obezbediti mir, sigurnost i prosperitet. Trivanova je pristalicama okupljenim na tribini DS rekla [... ] glacijacije ), naš najbogatiji pećinski lokalitet.
pećinama na prostoru Srbije nije bio slučaj. Pored velikog broja sisara otkriveni su i ostaci nižih kičmenjaka (vertebrata) kao i ptica, gmizavaca i drugih nižih vertebrata. glacijacije i zato predstavlja izuzetno vredan lokalitet za paleontološka istraživanja (Dimitrijević, 2004) što mu daje značajnu naučno-istraživačku funkciju, pa je kategorisan kao dobro od velikog značaja (II kategorija).
, sa ekološki različitih staništa značajan uticaj može imati i varijabilnost veličine i oblika krila. Drosophila subobscura predstavlja jedan od pogodnih model-sistema za analizu učestalosti ostvarenih homo - i heterogamnih parenja jedinki iz populacija različitih staništa. Prednost u parenju i morfometrija krila predstavljaju karakteristike koje mogu značajno pomoći u boljem razumevanju relativne uspešnosti u parenju jedinki iz više populacija. glacijacije , cilj nam je bio da utvrdimo da li genetička struktura populacije Drosophila subobcura iz klisure reke Dervente (planina Tara) pokazuje određene lokalne specifičnosti. Nacionalni park Tara je pogodan za ovakvu pretragu jer predstavlja refugijum sa očuvanim kompleksnim šumskim fitocenozama u kojima dominiraju relikti i endemiti. Uslovi staništa u ovom refugijumu se nisu značajno menjali od tercijera do danas. Analiziran je inverzioni polimorfizam, koji je posebno pogodan, pored ostalog i zbog relativne osetljivosti na klimatske promene.Učestalosti inverzija i inverzionih
Iz Wikipedie glacijacije su se pojačali na severnoj polulopti pre oko 2,7 miliona godina. Počelo je sa formiranjem arktičke polarne kape koja se na svom vrhuncu dopirala sve do Njujorka u Severnoj Americi, i Kopenhagena i Sankt Petersburga u Evropi. Planinski glečeri stvarali su se na svim višim planinama, a večno smrznuto tlo ili permafrost dopiralo je do obala Sredozemnog i Crnog mora. Smatra se da su se planinski glečeri u maksimalnim fazama zahlađenja stvarali i na visokim planinama tropskih oblasti, područjima gde danas snega uopšte nema. Ovaj period koji je poznat kao ledena doba ili
, pa su precizniji orijentiri nego mahovine, koje mogu biti na svim stranama sveta. Na severu su zato što su to biljke preostale još iz tercijara, koje uspevaju na mestima sa malim oscilacijama temperature i vlage. Ipak, ramonda natalia je izdržljivija. Za razliku od srpske ramonde, može se naći i na visinama čak do 2.150 metara, dok R. serbica ne raste na visina većim od 1.700 metara, uspevajući na zavučenijim mestima, u usecima i šumama. Kako su se našle zajedno na tim mestima? Pretpostavljam da su migrirale usled glacijacije kaže Stevanović, koji je više od dve decenije izučavao balkanske ramonde.
, Nevenskog potoka, Crnog potoka, Brusnice, Žepe, Rzava i sam položaj planine Tare obezbeđuje posebna mikroklimatska staništa, sa malim klimatskim varijacijama, gde je omogućen opstanak iskonskih prašumskih sastojina endemskih i relitnih biljnih i životinjskih vrsta. Pa kanjoni ovih pritoka su zaklonjena mesta i prestavljaju zbegove (refugione) živog sveta na malim staništima. U njima su minimalna klimatska kolebanja tokom godine tako da su opstale životne forme u ekstremnim uslovima samo u ovim lokalitetima. Tokom istorijke prošlosti smena ledenog i međuledenog doba, u doba glacijacije , uništila je bogatu floru Evrope i tako su ovi lokaliteti prestavljali naknadne centre raseljavanja živog sveta. Neke vrste su opstale i zadržale samo na uskim područjima kanjona i prestavljaju relikte, žive fosile i endeme.. više na drina-reka.com