, ukrasni predmeti: igle, fibule, privesci. Posebno su interesantne bronzane antropomorfne figurine, kao i plastika u obliku životinja i ptica. Zlatni nakit se retko pojavljuje, ali otkriven je veći broj zlatnih posuda, pehara, zdela, koji pripadaju Halšatatu D. Bakarne i bronzane posude, kaldroni i situle su ukrašene iskucanim ornamentom ili figuralnim predstavama u horizontalnim frizovima . glačane posude koje imitiraju metalne. Ornament je urezivanje, a ređe slikanje crnom i crvenom bojom. Najčešće se koriste jednostavni pravolinijski motivi .

III, rano i srednje bronzano doba vinkovačka i vatinska kultura, starije gvozdeno doba materijal bosutske kulture sa tri razvojne faze, mlađe gvozdeno doba naselje skordiska. Vertikalna stratigrafija doseže debljinu oko 6 m. U okviru starijeg gvozdenog doba ( koje je stratigrafski zastupljeno na 3,15 m ) izdvojena je bosutska kulturna grupa. Tokom ovog razdoblja građene su nadzemne kuće sa podnicima formiranim od nekoliko slojeva barske gline, koje su potom glačane . Osnove peći i većih ognjišta fundirane su keramikom i drugim materijalom. U srednjem veku na manjem delu Gradine nalazila se nekropola, a oko lokaliteta je formirano kasnosrednjovekovno naselje. Arheološka istraživanja ovog nalazišta vršena su u dve etape, tokom 1964 / 65. i između 1975 78. godine. Danas je Gradina oštećena prekopavanjem savremenog puta Batrovci Šid .

je pristupnoj jami otkriven deo manjeg lonca, srodan nalazima sa Beogradske tvrđave. To ukazuje na mogućnost da je Vizantija Beograd zauzela silom iako o tome nema pisanih podataka . glačane posude kakve su nađene u skeletnim paganskim grobljima IX veka u granicama Bugarske države [ 9 ], od kojih je Beogradu najbliže ono u Vojki, u jugoistočnom Sremu. U mlađem sloju je pored grnčarije analogne nalazima iz kuće 3 otkriven i olovni privesak sa krstolikim motivom izvedenim livenjem u vidu bobica. Na teritoriji Rusije slični primerci datovani su novcem u prvu četvrtinu XI veka, a u nekim grobovima nalaženi su zajedno sa krstićima sa predstavama Raspeća [ 10 ] .

Izmerimo polja i planine, Poćićemo i do Kraljevine, Povešćemo age od Udbine "Pa dohvati dizgine od ata, Al ' na glavu ne pašu ždrebetu, Em su male, em su uske bile, Onda uze sedlo za đogata, Ali nije sedlo za đogata, Sedlo mu je i kratko i tesno, Zastao je Mujo da razmisli, Malo bilo, dugo ne trajalo, Rukama je ždrebe dohvatio, Pa ga vodi Mujo do pazara, Prema glavi dizgine mu pravi, Na leđa mu dobro sedlo baca, Uzde su mu od glačane kože, Sedlo mu je ibrišimsko, Ukrašeno sve dragim kamenjem, Devet mu je latinskih kolana, Kopita mu srebrom potkovana, Prikucana klincima čeličnim, Još mu timar nije učinio, "Pomoz ', Bože" Mujo je rekao, Jaše ždrebe, al ' se ono ne da, Ždrebe diže kamen i prašinu, S njime Mujo do šehera pada, Ceo šeher Muju se čudio, Ispred kuća svi se namoliše, Nekako je ždrebe obuzdao, Pa se hvata druma ispred sebe, I kaldrmu ispred sebe ruši, U polje je Mujo

i puževa. Na te su gomile ljudi bacali i kosti od ulovljene divljači i krnjatke od kućevnog posuđa i oružja, te se po ovima poznaje da prvi primorci nisu daleko odmakli od pećinaca, koji su u ranijim vremenima živeli. I odista, kamene su im alatljike nesavršene, kako sa grube obrade tako i po siromaštvu oblika. Da nema nekih početaka glačanja kamena, moglo bi se reći da je kamena industrija kod primoraca bila čak i nesavršenija no kod nekih ljudi iz starog kamenoga doba . Glačane su u nekoliko sprave nalik na sekire; ove su najviše zamenjivane mnogobrojnim grubo okresanim bradvama. Kameni noževi, šila, koplja, tučkovi i strugala su se takođe nikakvim savršenstvom odlikovali. Ni od kostiju se nisu mnogo bolje stvari umele graditi. Grnčarstvo se istom pojavilo, te su mu i proizvodi najprimitivnijeg oblika .

gradina podizati su stanovi raznoga kroja, a u njima su živeli ljudi više ili manje napredniji no što behu i sami jezerci. U mnogim gradinama podizati su stanovi na sojama ma da je mesto suvo bilo. I tu su bile pletare i brvnare, ali se javljaju već i zgrade od kamena, ali naravno ne malterisanog . glačane alatljike i oružja stoje na vrhuncu svome, jer se pri njihovoj obradi i zahtevi estetike imaju u vidu. Najviše se ističu raznoliki kameni batovi sa pravilno probušenom ušicom za držalje i sa rebrastim pojačanjem mesta koje je vrćenjem rupe oslabilo. Tada se počinju upotrebljavati sjajni i ređi minerali kao agat. steatit, ružičasti kvarc itd. Estetičke potrebe izazivaju veštinu graviranja i skulpture. Trapanovane lubanje dokazuju da se i hirurgija počela razvijati .

. glačane sekire, batovi, dleta i oboci, koji su sa kosturima nahođeni. Tip ovakoga groblja otkriven je kod Monshajma u Rajnskoj Provinciji. U Šlezvig-Holštajnu imade mnogo tumula sa kamenim grobnicama ili bez istih. Neki su od njih podizani iznad ravne ledine, a poneki iznad groba koji je u zemlji kopan .

od prosto naslaganih neobrađenih kamenih ripa. Forma im je zarubljenog konusa u kome je prosta odaja za stanovanje. Da su ove kule u preistoriska vremena podizane, svedoči po dva tri metra debela zemlja, koja ih je sada obuhvatila i u kojoj ima nekoliko kulturnih slojeva. U najnižem takvom sloju leže rbine od grube grnčarije, komadići ugljena, prah od kostiju, okresine od kremena i opsidijana, sekire od bazalta i porfira najprimitivnijega kroja. U sledećim su slojevima glačane sekire, strele, noževi, praćke, nagorela zrnad i razni oboci. A iz najviših arheoloških slojeva izvađeni su bronzani predmeti koji dokazuju da su poslednji stanovnici ovih građevina bili na prelazu iz kulture kamena u metalnu .

ostavili gomile ljuštura od morskih školjaka a u ovima i kosti od majmuna, medveda, divljih svinja, jelena i drugih životinja od kojih su neke tamo već iščezle. U tim su gomilama razni rukotvori od kamena i kostiju a i od zemlje. Ljudske kosti u njima nađene često su namerno krhane i uzduž cepane što bi značilo da su tadašnji ljudi bili ljudožderi . glačane kamene sekire, bradve, dleta, grivne, đerdani i oboci .

vrtilo što brže obrtalo, možda se je okretalo lučnom tetivom kojom se mogla i vatra u suvome drvetu proizvesti. Vrćenjem peska pomoću šupljeg vretena štedelo se u snazi i vremenu, što je kod poširokih ušica od velikoga značaja, jer se išupljivao samo jedan tanak prsten a središte se nije moralo strugati ( vidi 7, 11, 12 i 13 na tabl. 70 ). Ova veština već je tako komplikovana da je mnogi pisci stavljaju tek u doba bronze. Među tim sigurno je da su za nju znali neolićani koji su mnoge glačane batove u veliko upotrebljavali .

materijal . glačane zdele sive boje, u ispuni jame pronađeni su delovi bokala ukrašenog uglačanim mrežastim ornamentom i plastičnom fasetovanom trakom. Na osnovu paralela sa sličnim nalazima na drugim lokalitetima, predmeti otkriveni u ostavi opredeljuju se u vreme 5. veka, bliže u prvu polovinu tog veka .

kultura. Nešto više o ovom lokalitetu rekao nam je kustos Galerije slika Sava Šumanović Šid, Radovan Sremac. Pronalasci sa lokaliteta Gradina datuju se od perioda neolita, eneolita pa sve do bronzanog doba. Otkriven je i material iz starijeg gvozdenog doba što najviše potvrđuje koliko je ova kultura važna u arheologiji kao nauci za celu Vojvodinu . glačane . Prema pisanim izvorima u ovom delu Sremu veruje se da su živeli Breuci, inače drevni narod Panonije čisto ilirskog porekla, da im je Gradina bila politički i administrativni centar. Što se tiče mlađe faze gvozdenog doba, ono se sa sigurnošću pripisuje Skordiscima .

glačane

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov