nešto. graktao je patuljak. - Ovaj svet propada, ide u sunovrat, a on bi da ga ljudi vole Oh, ti ljudi

. Ne sacuvali dušu Njenu od bagre nebeske i greh taj nikad okajati necu. Onoj kojoj sam poželeo srecu, smrt donesoh, i to pali andeo sebi da oprosti ne može. graktao je Gavran iz visine.

zadovoljno pružajuci šapice, koje krasiše kao igla oštre male kandže. Zagreba njima po šaci mojoj, kao onomad Zlatokosa sva u crvenom, kad zapreti Ðavolu. graktao je gavran nikad više Izborio sam tri godine Njenih snova i koraka koje sjaj prati. Tri godine smrtnoj, koja ne sme ni da me vidi, a onda vecnost bez Nje.

nista drugo do vas postovani, sem unapred spremljene odbrane Tacija i kompanije. Trebaju se novci opravdati. graktao na sve zivo da se slucaj slican Nasticima dogodio u Srbiji i da su akteri samo bili americki gradjani. Sto gospodine Mileticu ne napisa nesto o holandskoj porodici koja

pripadali pobeđenoj građanskoj klasi. Čovek koji je dao obrazloženje odmazde zvao se Mrako Ristić, i bio je pisac. Na naslovnoj strani Politike od 28. oktobra 1944. graktao je, najavljujući crne dane Beograda: Nema, ne može da bude slobode naroda, ni jedinstva, ni mira ni sreće, bez potpunog, nemilosrdnog uništenja izdajničke reakcije

pivo. Služili su po njegovoj želji skupa jela: čitavu kuću su opremili tepisima, gunđali su, slegali ramenima, a i dalje su slušali. I to je opijalo Lazara. graktao je na njih. Radite šta poželim, jer ja sam vaš gospodar..

, plešu, moj gospodaru, plešu, moj gospodaru, pevala je luda i dalje, vrteći glavom i nagoneći zvona da sve jače biju. Bong dong, ring-a-ling, bong dong. Gospodaru, graktao je beli gavran. Gospodaru, gospodaru, gospodaru. Luda peva šta joj se prohte, reče meštar svojoj nemirnoj princezi. Ne smeš da primaš njegove reči k srcu. Sutra će se

je najbolje da imate licnu kartu sa adresom u Ravnom Selu i eto Vama posla Najpozeljnij mladozenja se brine o svojima.... graktao kako je uspeo da provali Milosevicevu ekonomsku filozofiju i tok novca do Kipra i nazad E odlicno je izucio I odlicna knjiga. Prevarant belosvetski

kod kuće koji će mu vratiti samopouzdanje i osloboditi ga straha. On čak ni to ne može za njih napraviti. Predaleko je da im ispriča priču. Iznad njega je preletio galeb i graktao , kao iz navike. Njemu pak ništa više nije bila navika. Sve mu se činilo planiranim i namjernim. Osjećao se zarobljenim, osuđenim na samoću. Najviše stoga što je možda

prorok i gromovnik Ilija koga hrani gavran. Taj prizor se nalazi i na ikonostasu crkve kod koje smo se danas okupili. Gavran nije samo ptica proroka Ilije nego je često graktao sudbinu našeg naroda, a od mnogih sjetimo se samo onoga koji je doletio sa polja Kosova i javio obadva su cara poginula.