koji je osmislio jedan mladi Nemac. Deluje da ovaj mladić nije bio spreman da čeka da mu nauka omogući... Gurije , Samon i Aviv. Gurije i Samon behu ugledni građani Edeski. U vreme jednog gonjenja na hrišćane oni se skloniše van grada

mladi Nemac. Deluje da ovaj mladić nije bio spreman da čeka da mu nauka omogući... Gurije i Samon behu ugledni građani Edeski. U vreme jednog gonjenja na hrišćane oni se skloniše van grada i življahu u postu i

prepodobni življaše na gori Prusentijskoj, što je naporedo sa visokom gorom Olimp, bejaše tamo jedan monah po imenu Gurije , čovek licemeran, željan slave od ljudi, koga svi slavljahu kao velikog podvižnika. Ovaj monah, videći da je daleko od

i došavši prepodobnom kao Juda sa umiljatim rečima, metnu mu otrov u piće. A prepodobni, kao čovek bezazlen, misleći da Gurije gaji prema njemu iskrenu ljubav prijateljsku, i ne podozrevajući ništa, popi smrtonosni otrov. I odmah ga spopadoše

, Misail, teško se razbole, i, izgubivši svaku nadu na ozdravljenje, beše na samrti. Jednom crkvenjak obitelji, Gurije , iđaše da zvoni za jutrenje. Kada prolažaše pored crkvenih vrata, njega srete blagoliki starac i stade ga raspitivati

pored crkvenih vrata, njega srete blagoliki starac i stade ga raspitivati: Kako je sa zdravljem vaš iguman? - Gurije mu ispriča o njegovoj bolesti. Tada blagoliki starac reče: Idi i kaži igumanu, da prizove u pomoć Presvetu Bogorodicu i

pojavljeni starac, ne govoreći više ni reči, ode k crkvenim vratima: vrata se odmah sama otvoriše, i starac uđe u crkvu. Gurije se onda u strahu vrati u keliju i stade prekoravati svoga pomoćnika: Zašto sinoć nisi zaključao crkvena vrata? Eto,

zatvorena i zaključana, kao što ih je pomoćnik Gurijev sinoć najsigurnije zaključao bio. Po završetku pak jutrenja Gurije ispriča bratiji sve što vide i ču. I svi jednoglasno zaključiše da je starac koji se javio, bio sam sveti Sava. Čuvši o

bdenije služeno je u manastiru Svetog Sergija Radonješkog u podnožju Rumije. Služio je moskovski iguman arhimandrit Gurije , koji je ovih dana gost Mitropolije crnogorsko-primorske. Nakon bdenija vjernici su oko 2 sata poslije ponoći u

moru ovoga sveta, u to vreme blizu grada Edese [ 1 ] življahu u samoći kao u tihom pristaništu dva pobožna i vrlinska muža, Gurije i Samon. Odgajeni u samom gradu Edesi, oni ne htedoše da žive u njemu zbog vreve i bezakonja gradskih, nego, bežeći od

, naredi da odmah uhvate njih i sve koji sledovahu njihovom učenju. Uhvaćeni od neznabožaca, ispovednici Hristovi Gurije i Samon i s njima mnoštvi hrišćana, biše držani pod stražom za neko vreme. Zatim ih Antonin dozva preda se i naredi svima

i mi se nećemo pokloniti delu ruku ljudskih. - A vojvoda reče: Vi ste u svakom slučaju dužni izvršiti naređenje careva. - Gurije odgovori: Mi se nikada nećemo odreći svete i besprekorne vere naše, niti pristati na zlu i pagubnu volju ljudsku, nego

od zablude svoje izvršite carevo naređenje, jer nećete biti u stanju pretrpeti muke koje sam vam pripremio. - Sveti Gurije odgovori: Mi nismo u zabludi, kao što ti misliš, i nećemo poslušati bezumni savet tvoj, niti ćemo se potčiniti carskoj

blagodarahu Boga. Posle tako teškog i dugog tamnovanja, oni biše ponovo izvedeni na sud pred carskog namesnika. Sveti Gurije beše jedva živ, iznuren od strašnog tamnovanja, i od velike gladi i žeđi; a sveti Samon izgledaše krepak. Namesnik ih

predavaše smrti na razne načine. U to vreme u gore spomenutom gradu Edesi, u kome ranije postradaše sveti mučenici Gurije i Samon, življaše jedan đakon, po imenu Aviv. Hodeći po celome gradu iz kuće u kuću, đakon Aviv učaše ljude svetoj veri i

gurije

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov