počinju da ulaze u stadijum nazvan dijapauza ili hibernacija, kada polako proizvode supstance koje će im pomoći da se hemolimfa (analogna krvi kičmenjaka) ne zamrzne. To su najčesće glicerol, sorbitol i druga alkoholna jedinjenja. Procenat

vode u telu se znatno smanjuje a ostatak se pretvara u želatinoznu masu - sve sa ciljem povećanja tačke smrzavanja hemolimfe . Sve je tako spremno za niske temperature i leptiri ostaju u stanju hibernacije do početka proleća.

gubici prelaze 20 odsto zajednica. Ovaj krpelj izaziva fizičke i fiziološke poremećaje kod pčela. Hrani se njihovom hemolimfom , čime se one iscrpljuju, a nivo proteina u njihovom telu smanjuje. Varoa je takođe i prenosilac nekih virusa koji

niz metaboličkih promena u domaćinu. Poznato je da inficirane pčele imaju niži nivo proteina i masnih kiselina u hemolimfi , a da im je životni vek kraći za 25 do 85 odsto. Nozema koristi i ugljene hidrate iz epitelnih ćelija creva. Zahtev prema

je struktura na vrhu krila koja se zove pterostigma (i ona se razlikuje kod devica i vilin konjica) Izgrađena je od hemolimfe i pomaže bržem letenju Pozdrav svima od Dejana

Predatori ne mogu dugo da žive bez hrane. Neke od njih, kao zlatooka (Ch. carnea), polifagni predator se hrani sisanjem hemolimfe žrtava što predstavlja neku vrstu infuzije. Zlatooka ne izbacuje izmet jer većinu hraniva svari. Ono što se ne svari

. hemolimfi . Predpostavlja se da je intercelularni hemoglobin nastao odmah nakon postanka hemolimfe.

) ili može biti rastvoren u hemolimfi. Predpostavlja se da je intercelularni hemoglobin nastao odmah nakon postanka hemolimfe .

u odnosu na neaktivne životinje. hemolimfi Ascidija.

guštera ili ptica, dok bi čovek trebalo da ih pojede zaista mnogo da bi se otrovao hemolimfu iz svojih zglobova na nogama, zajedno sa otrovom žućkaste boje. Otrov je uljast i neprijatnog mirisa, a buba ga luči ako

zajednica oslabljenih napadom varoe. hemolimfom pčela čime ih iscrpljuje i, istovremeno, prenosi razne viruse izazivače drugih bolesti ovih prirodi i čoveku

hitinski omotač pčela. U slučaju odraslih pčela, ženke se prvo pričvrste na mesta koja omogućavaju laku ishranu hemolimfom , dok se odrasli mužjaci varoe čiji su usni aparat i ždrelo slabo razvijeni, ne hrane hemolimfom. Ženke i mužjaci se

laku ishranu hemolimfom, dok se odrasli mužjaci varoe čiji su usni aparat i ždrelo slabo razvijeni, ne hrane hemolimfom . Ženke i mužjaci se takođe razlikuju i po boji dok su one braonkaste, oni su sivkasti ili žućkasti. Različiti su i

vlažnosti vazduha od 60 do 80 procenata. Odrasla ženka varoe sa svog prvobitnog domaćina u vidu odrasle pčele čijom se hemolimfom hranila, obično odlazi posle sedam dana. Tada ulazi u radilička i trutovska legla stara pet do šest dana i to pre

trutovsko leglo, čija je temperatura pogodnija za odlaganje i za razviće jaja. Osim toga, hormonalni sastav trutove hemolimfe predstavlja izvor bolje hrane za varou od hemolimfe radilice. Premda se nekada smatralo da se krpelji mogu hraniti