, ide ovako nekako ... Himmler je 1939. godine Hitleru poklonio kartu s ucrtanim pravcima istraživanja arijevske prošlosti. Jedan od pravaca išao je u smjeru Srbije, odnosno Niša .

borbe, najčitanija knjiga nekog nacionalsocijalističkog pisca ( do kraja 1944. prodata je u tiražu od 1.100.000 primeraka ), njena veza sa nacionalsocijalizmom uvek je bila sporna. Sam Hitler se nikada nije javno izjasnio o knjizi, a šta je o njoj stvarno mislio danas se ne može s pouzdanošću reći, pošto su njegove sporadične izjave krajnje protivrečne i nose pečat konkretne situacije u kojoj su date ( Iber, 1987: 142 ). [ 26 ] Ni druge vodeće ličnosti NSDAP-a, sa izuzetkom Himmlera i Göringa, nisu pokazivale interes ni za Mit 20. veka, ni za druge Rosenbergove radove ( Iber, 1987: 154 ). Pa ipak, Rosenbergov antihrišćanski uticaj se, naročito od 1933, širio među članstvom NSDAP-a, pri čemu je Mit 20. veka najviše bio proučavan i hvaljen u krugovima SS-a ( Cecil, 1972: 156 ). [ 27 ]

Trećeg rajha od iskrenih i poštenih nacionalsocijalista ( u kakve se i sam Rosenberg ubrajao ) nije oformio novi, autentični Männerbund, nego je dozvolio da svu vlast u ruke preuzme šačica beskrupuloznih karijerista, koji kaljaju ime nacionalsocijalizma ( Cecil, 1972: 157 ). Time je već uobličena ona optužba koju će Rosenberg javno saopštiti posle kapitulacije 1945: umesto Redom Nemaca, Hitler se na kraju okružio trojicom fanatika Goebbelsom, Bormannom i Himmlerom i zato katastrofa nije mogla izostati ( Smith, 1977: 190 ) .

, a ako bi i bili prinudno regrutovani sasvim je izvesno da bi nastavili da se u velikim brojevima predaju. Mutatis mutandis, isto važi i za okupacionu politiku prema Rusima: njihovu fanatičnu borbu protiv okupatora isprovocirala su nemačka zverstva, u svetlu kojih je vrlo brzo postalo jasno da od dva zla Hitlera i Staljina treba birati ovo drugo ( Cecil, 1972: 193 ). To Rosenbergovi glavni konkurenti za moć nad osvojenim istočnim oblastima nikako nisu mogli da shvate. Za Himmlera su, primera radi, svi Sloveni na teritoriji SSSR-a bili jednostavno isto što i Nemci i pomisao da bi se Ukrajinci borili protiv Rusa za nezavisnu Ukrajinu njemu je nalikovala pomisli da se Bavarci bore protiv Nemaca za nezavisnu Bavarsku. To je besmislica. Samo nas je ona budala Rosenberg mogla učiti takvim stvarima, bio je njegov lapidarni komentar ( cit. prema Cecil, 1972: 198 ). Da Ruse mogu pobediti Rusi Himmleru je isprva bila potpuna besmislica. A kada je počeo da

istočnim oblastima nikako nisu mogli da shvate. Za Himmlera su, primera radi, svi Sloveni na teritoriji SSSR-a bili jednostavno isto što i Nemci i pomisao da bi se Ukrajinci borili protiv Rusa za nezavisnu Ukrajinu njemu je nalikovala pomisli da se Bavarci bore protiv Nemaca za nezavisnu Bavarsku. To je besmislica. Samo nas je ona budala Rosenberg mogla učiti takvim stvarima, bio je njegov lapidarni komentar ( cit. prema Cecil, 1972: 198 ). Da Ruse mogu pobediti Rusi Himmleru je isprva bila potpuna besmislica. A kada je počeo da shvata ispravnost te logike, bilo je već kasno .

bore protiv Nemaca za nezavisnu Bavarsku. To je besmislica. Samo nas je ona budala Rosenberg mogla učiti takvim stvarima, bio je njegov lapidarni komentar ( cit. prema Cecil, 1972: 198 ). Da Ruse mogu pobediti Rusi Himmleru je isprva bila potpuna besmislica. A kada je počeo da shvata ispravnost te logike, bilo je već kasno . Himmleru i Göringu, tako aprila 1945. nije imao smelosti ni da se ubije, iako je to nameravao ( pripremivši u tu svrhu cijanid ). Tako je dospeo na optuženičku klupu Nirnberškog suda, koji mu je sudio za sve četiri vrste zločina: za zločine protiv mira, za ratne zločine, za zločine protiv humanosti i za zločine učestvovanja u zaveri ili planiranju izvršenja nekog od prethodno pobrojanih zločina. Iako su sudije stale na stanovište da Rosenberg nikada nije bio važan političar, niti da

deo Rosenbergove odbrane svakako je bilo njegovo viđenje stanja u vrhu Trećeg rajha, koje je izložio iskreno i koje otkriva nastojanje da se krivica za pokretanje Drugog svetskog rata skine ne samo sa njega, nego i sa samog Hitlera. Rosenberg je bio svestan toga da Adolf Hitler svakako ulazi u istoriju kao demonsko obličje čudovišnog formata ( Lang i Schenck, 1947: 290 ), ali je pokušao da ga opravda, tvrdeći da je on bio žrtva trojice Mefista Goebbelsa, Bormanna i Himmlera koji su ga oterali u ratnu propast. [ 49 ] Rosenberg je bio ubeđen da je Hitler do 1937. verovao u jedan Evropski savez i da je, tek kada je uvideo da je taj savez nemoguć, njegova nepostojana, impulsivna narav nadvladala njegov razum i učinila ga podložnim uticaju Goebbelsa, Bormanna i Himmlera ( Lang i Schenck, 1947: 225 ). Štaviše, Rosenberg je tvrdio da je već 1925. primetio ovu Hitlerovu slabost, i to u jednoj prilici u kojoj je Hitler, govoreći o Ludendorffu, konstatovao da

ulazi u istoriju kao demonsko obličje čudovišnog formata ( Lang i Schenck, 1947: 290 ), ali je pokušao da ga opravda, tvrdeći da je on bio žrtva trojice Mefista Goebbelsa, Bormanna i Himmlera koji su ga oterali u ratnu propast. [ 49 ] Rosenberg je bio ubeđen da je Hitler do 1937. verovao u jedan Evropski savez i da je, tek kada je uvideo da je taj savez nemoguć, njegova nepostojana, impulsivna narav nadvladala njegov razum i učinila ga podložnim uticaju Goebbelsa, Bormanna i Himmlera ( Lang i Schenck, 1947: 225 ). Štaviše, Rosenberg je tvrdio da je već 1925. primetio ovu Hitlerovu slabost, i to u jednoj prilici u kojoj je Hitler, govoreći o Ludendorffu, konstatovao da je general morao propasti kao političar pošto je bio nemuzikalan. To što je Hitler počeo da pominje nemuzikalnost u Rosenbergu je već tada probudilo zebnju, s obzirom na to da mu je bio poznat Platonov sud da propasti jedne države uvek prethodi teatrokratija ( Rosenberg, 1955: 320 ). To se ,

probudilo zebnju, s obzirom na to da mu je bio poznat Platonov sud da propasti jedne države uvek prethodi teatrokratija ( Rosenberg, 1955: 320 ). To se, naposletku, desilo i Trećem rajhu, pošto se Hitler, posle mudre i oprezne politike koju je navodno vodio do 1937, odjedanput odlučio da sledi svoju muzičku stranu ( koja mu je omogućavala, kako je verovao, da sluša gibanja narodne duše i ispravnu vladavinu ) i da za saradnike bira muzikalne ljude ( poput Goebbelsa, Bormanna i Himmlera ), a ne mudre, trezvene karaktere ( kako je Rosenberg, po svemu sudeći, doživljavao samog sebe ) ( Rosenberg, 1955: 342 ). Razlog zbog kojeg je Rosenberg ipak ostao uz Hitlera i služio mu do poslednjeg momenta ležao je u tome što je mislio da je Hitler mudriji od njega ( jer je ranije uvek uspevao da rešava probleme sa kojima se suočavao ). Rat je, tako, ispao posledica ne nacionalsocijalističkog svetonazora koji je Hitleru omogućio srećnu vladavinu do 1937, a Rosenbergu, kao

priznanje da je pročitao samo manji deo knjige uz opravdanje da je napisana tako da se teško razume i da su joj popularnost donela tek osporavanja katoličkih sveštenika ( Hitler, 1976: 213 ). Najverovatnije je zato da Hitler zaista nikada nije imao ni vremena, ni volje da pročita knjigu svog starog saborca, o kojem je već izgubio dobro mišljenje, i da mu je izvesnu pažnju na nju obratila tek polemika koju su katolici i protestanti inicirali u prvim godinama Trećeg rajha . Himmler je 1942. pisao sa poštovanjem o Rosenbergu: Rosenberg nije vojnik i niko od nas ne očekuje da bi on to bio ili mogao biti. Mi članovi partije ga cenimo i poštujemo onako kako je on kao svetonazorni Rajhslajter NSDAP sebi stvorio ime ( cit. prema Baumgärtner, 1977: 117 ). Drugom prilikom, godinu dana kasnije, Himmler je pisao: Činjenica je da je upravo poslednjih godina Rosenberg pridobio nečuveno mnogo simpatija u nemačkom narodu, a naročito među istinski vernim članovima

je već izgubio dobro mišljenje, i da mu je izvesnu pažnju na nju obratila tek polemika koju su katolici i protestanti inicirali u prvim godinama Trećeg rajha . Himmler je pisao: Činjenica je da je upravo poslednjih godina Rosenberg pridobio nečuveno mnogo simpatija u nemačkom narodu, a naročito među istinski vernim članovima partije ( Baumgärtner, 1977: 117 ). Kada se uzme u obzir i činjenica da su se u odgoju pripadnika SS-a koristili materijali Rosenbergove Spoljnopolitičke službe, onda se sporovi između Rosenberga i Himmlera mogu tretirati pre kao rezultat haosa u kompetencijama, nego kao plod ekspanzije moći SS-a ( Baumgärtner

NSDAP sebi stvorio ime ( cit. prema Baumgärtner, 1977: 117 ). Drugom prilikom, godinu dana kasnije, Himmler je pisao: Činjenica je da je upravo poslednjih godina Rosenberg pridobio nečuveno mnogo simpatija u nemačkom narodu, a naročito među istinski vernim članovima partije ( Baumgärtner, 1977: 117 ). Kada se uzme u obzir i činjenica da su se u odgoju pripadnika SS-a koristili materijali Rosenbergove Spoljnopolitičke službe, onda se sporovi između Rosenberga i Himmlera mogu tretirati pre kao rezultat haosa u kompetencijama, nego kao plod ekspanzije moći SS-a ( Baumgärtner, 1977: 117 ) .

Srbije, recimo, bili biste odmah uključeni u odbranu srpskog Kosova Po čitav dan, sa svih strana, slušali biste ugodne, ohrabrujuće priče kako će Kosovo ostati u Srbiji, imali biste i priliku da se već 7. oktobra na ulicama Novog Sada pridružite patriotsko-fašističkom maršu za "jedinstvo Srbije" koji organizuju lokalni nacisti iz "Nacionalnog stroja" pod vođstvom izvesnog Gorana Davidovića čiji je nadimak, prirodno, Firer . Himmler ali i Vladimir Putin - ostalo je nejasno čiji će se rođendan na ulicama radikalskog Novog Sada u maršu "Nacionalnog stroja" zapravo slaviti, kad su ovdašnji gestapovci u srcu raspolućeni: mio im je praktični Himmler, ali ništa manje još praktičniji Putin, najnovija srpska majka Novi miljenik ovdašnjih tabloida Firer Davidović - nedavno osuđen na godinu dana zatvora zbog prošlogodišnjeg upada na antifašističku tribinu i maltretiranje prisutnih, ali na slobodi dok

na ulicama Novog Sada pridružite patriotsko-fašističkom maršu za "jedinstvo Srbije" koji organizuju lokalni nacisti iz "Nacionalnog stroja" pod vođstvom izvesnog Gorana Davidovića čiji je nadimak, prirodno, Firer . Himmler , ali ništa manje još praktičniji Putin, najnovija srpska majka Novi miljenik ovdašnjih tabloida Firer Davidović - nedavno osuđen na godinu dana zatvora zbog prošlogodišnjeg upada na antifašističku tribinu i maltretiranje prisutnih, ali na slobodi dok jednog dalekog dana presuda ne bude izvršna, ako se to upšte dogodi - posegao je za tradicionalnim obrazloženjem da ne priznaje nijednu presudu u "procesima koje vode osvedočeni srbomrsci "; najavio je da uskoro osniva

kraju krajeva mogli biti arijevci i pripadati superiornijoj rasi. Ovde je bilo korisno jedno starije medicinsko razlikovanje, između pravih homoseksualaca i onih koji su se samo pravili da su homoseksualci, koji su postali homoseksualci jer su ih zaveli u mladosti. Oni gejevi, sledbenici vlastite istine, nasleđene izopačenosti, koji su uzdigli dekadenciju do principa, oni su bili zakleti neprijatelji, izdajnici svoje rase kako je to izneo Hajnrih Himler ( Heinrich Himmler ) u svom čuvenom govoru protiv homoseksualaca. Ako je istina da su 10 % svih Nemaca homoseksualci, onda će nemački narod, po njemu, izumreti. I ovde kao u slučaju Jevreja i Roma, analogija je izvedena sa zaraznom, smrtnom bolešću. To je moćno zvučalo u jednom dobu koje su više brinula pitanja zdravlja, i koje je imalo razloga da se plaši kuge poput sifilisa, Hitlerovog ličnog košmara .

himmler

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov