veka; pojačano staranje za izbavljenje od večnih muka; neprestano iskanje milosti (pomilovanja) od Vladike; hođenje pred očima Božijim; blaženo iščeznuće pred presazdavajućim i sveispunjavajućim Tvorcem, živa voda duše; molitva je

i pruža Crkva Hristova. Bogosluženje Crkve i nije ništa drugo do propovijedanje te Istine, življenje toga Života i hođenje tim Putem.

nije tek neki duhovni ili moralni predlog ili savet, koji se može situaciono prihvatiti ili odbaciti po slobodnom na hođenju , već izričita Bo žanska zapovest o delatnom svedočenju bogo čovečanske soli i svet losti Hristove svim ljudima i

(1. Kor. 2, 16), a što je nemoguće bez crkvenog, samožrtvenog, podvižničkog i kenotičkog prolivanja krvi duše svoje u hođenju za Hristom, tj. svako puko naučno bavljenje Ocima kao hrišćanskim filosofima starine i njihovim delima kao inte

da svaki tvoj korak bude delo ugodno Bogu. Usled toga će svaki tvoj korak biti podvig ka spasenju. Put spasenja jeste hođenje putem volje Božije. Hodi u prisustvu Božijem. Pazi, rasuđuj i, ne žaleći sebe, odmah pristupaj delu na koje ti u tom

trebalo da bude. Ako uzmemo u obzir te dvije stvari: šta nam je cilj u životu i šta nam je početak tog cilja, početak hođenja putem, vidjećemo da je zajednica jedna mnogo ozbiljna stvar.

zapovesti Jahveovih, kao i kroz poslušnost opomenama njegovih proroka i izabranika. Tako je vaspitanje istovetno sa hođenjem u zakonu Gospodnjem i poučavanju u njemu, sa življenjem u najpravednijim zapovestima njegovim (sr. Nem. 9, 29 (30);

pravo u Carstvo Nebesko, rekao je Vladika Jovan opraštajući se od mati Glikerije. I zaista sav njen život je bio pravo hođenje Gospodu.

zlatnu u vremenima turskoga ropstva, sve do danas. hođenju za Hristom (Lk. 9, 23), putem Krsta kao znaka svepobede Hristove nad svetom (Jn. 16,33), putem preobraženja sveta i

obraz. Kada c trudom uspe da dođe do cara, dotače se rukom glave careve, i car ozdravi. hođenje Gospoda po vodi kao po cyxy (Mat. 14, 25) i to: 1. kako lađa c učenicima beše u nevolji noću na talasima morskim, i kako

Saracenima sve Arabe i muslimane uopšte. 20. U četrdeseti dan po razlučenju duše od tela, po učenju Crkve, završava se hođenje duše po mitarstvima, izriče joj se vremenski sud, privremena presuda, posle čega se ona nastanjuje ili u mestu veselja

svoje. Ne skreći ni desno ni levo, jer puteve koji su desno zna Bog, a oni s leva su razvraćeni. A ti uči ono što je pravo, a hođenje tvoje u miru da bude. Sine, pazi na moju premudrost, ka mojim rečima prilaži tvoje uho, da sačuvaš moju misao i dobru, a

, o nebeskim znamenjima koja otkrivaju da je utekao sužanj ili kada je meso ulovljenih životinja najbolje, o hođenju po usijanom ugljevlju, itd. itd.

. Ne skreći ni na desno ni na levo, jer puteve koji su desno zna Bog, a oni sleva su razvraćeni. A ti uči ono što je pravo, i hođenje tvoje da bude u miru. Sine, pazi na moju mudrost, prigni uho svoje k rečima mojim, da sačuvaš moju dobru misao; ustima ti